Bijele večeri: „Romanzo criminale“ Giancarla De Catalda i Michelea Placida u PULSKOJ FILMSKOJ TVORNICI

U Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce ovog se čet­vrt­ka, 6. trav­nja, vra­ća­ju knji­žev­no-film­ske Bijele veče­ri s Borisom Vincekom, a na pro­gra­mu u 20 sati bit će „Romanzo cri­mi­na­le“ (Krimi roman) Giancarla De Catalda u film­skoj adap­ta­ci­ji glum­ca i reda­te­lja Michelea Placida iz 2005. godi­ne. Ulaz je slobodan.

De Cataldov roman iz 2002. je nadah­nut stvar­nom pri­čom o ban­di iz rim­skog kvar­ta Magliana, koja dje­lu­je u Rimu od kra­ja ’70-ih godi­na proš­log sto­lje­ća. U nje­mu su opi­sa­na zamr­še­na trgo­va­nja izme­đu drža­ve i kri­mi­na­la, te bor­ba među ban­da­ma zbog kon­tro­le nad trgo­vi­nom dro­ge, pros­ti­tu­ci­jom i igra na sre­ću u raz­nim kvar­to­vi­ma glav­nog tali­jan­skog gra­da. Banda je ima­la veze s Cosom nos­trom, Camorrom i ‘Ndranghetom, ali i poli­ti­ča­ri­ma, maso­ni­ma, eks­trem­nom des­ni­com, taj­nim služ­ba­ma i Vatikanom. Sam De Cataldo tvr­di da se roman ne može čita­ti kao „pra­va“ povi­jest ban­de već kao nje­na lite­rar­na inter­pre­ta­ci­ja. Slobodan od izrav­ne veze sa stvar­noš­ću, De Cataldo je uspio ispri­ča­ti pri­ču koja otkri­va šokant­ne deta­lje „mrač­ne stra­ne“ novi­je tali­jan­ske povi­jes­ti u kojoj je sve višes­tru­ko pre­mre­že­no, ništa nije jed­nos­tav­no ni pre­dvid­lji­vo i gdje teori­je zavje­re bli­je­de pored stvar­ne prak­se korup­ci­je i bez­a­ko­nja na svim razi­na­ma druš­tva – od sit­nog kri­mi­nal­ca do poli­ti­ča­ra. „Romanzo cri­mi­na­le“ spa­da u roma­ne Nove tali­jan­ske epi­ke (prav­ca kojeg je defi­ni­rao Wu Ming1), čije su glav­ne odred­ni­ce odmak od cinič­nog i hlad­nog pogle­da pos­t­mo­der­nis­tič­ke knji­žev­nos­ti i kom­plek­s­na ale­go­rič­nost tek­s­ta koja ipak ne gubi „pop“ sen­zi­bi­li­te­te. Upravo su kri­mi­ći kao popu­lar­ni žanr bili odskoč­na daska za roma­ne tog prav­ca, među koji­ma je De Cataldov „Romanzo cri­mi­na­le“ jedan od naj­bo­ljih primjera.

Ekranizacije roma­na pri­hva­tio se tali­jan­ski glu­mac i reda­telj Michele Placido (naj­poz­na­ti­ji po ulo­zi ins­pek­to­ra Cattanija u popu­lar­noj TV seri­ji „Hobotnica“), a ona je reali­zi­ra­na u kopro­duk­ci­ji Italije, Francuske i Velike Britanije. Film je iza­šao 2005. i osvo­jio niz nagra­da (osam Donatellovih Davida i pet Nastra d’ar­gen­to) i nomi­na­ci­ja (Zlatni lav u Cannesu). Placido je oku­pio veli­ku eki­pu mla­dih glu­ma­ca među koji­ma pred­nja­če Kim Rossi Stuart, Pierfrancesco Favino, Claudio Santamaria, Stefano Accorsi i Riccardo Scamarcio. Za „Romanzo cri­mi­na­le“ kri­ti­ča­ri tvr­de da je naj­pot­pu­ni­ji i naj­slo­že­ni­ji film Michelea Placida, koji je uspio ostva­ri­ti uspje­šan spoj anga­ži­ra­nog fil­ma, povi­jes­ne rekons­truk­ci­je i knji­žev­ne adap­ta­ci­je. Čisto pri­po­vi­je­da­nje i dobro defi­ni­ra­ni i nikad ste­re­otip­ni liko­vi koji se čine „stvar­ni­ma“, glav­ne su odli­ke ovog fil­ma. Zbog popu­lar­nos­ti fil­ma (i roma­na) 2008. je snim­lje­na i TV seri­ja u reži­ji Stefana Sollime, koja je zahva­lju­ju­ći dužem tra­ja­nju uspje­la pohva­ta­ti sve nara­tiv­ne kon­ce tog podu­žeg roma­na te je pos­ti­gla veli­ki uspjeh ne samo u Italiji već i u ostat­ku Europe i SAD‑u.

Bijele veče­ri pro­gram je Kluba PFT‑a kojeg vodi novi­nar Boris Vincek i koji iz mje­se­ca u mje­sec dovo­di ekra­ni­za­ci­je popu­lar­nih (i manje poz­na­tih) roma­na i krat­kih pri­ča. Strukturiran je poput klu­ba čita­te­lja, a pro­jek­ci­ja­ma pret­ho­di kra­tak uvod u film i roman, dok je nakon gle­da­nja na ras­po­re­du disku­si­ja s publi­kom. Koncept Bijelih veče­ri pret­pos­tav­lja da je ona una­pri­jed pro­či­ta­la knji­gu kako bi disku­si­ja o adap­ta­ci­ji i pri­je­la­zu pri­če sa stra­ni­ce na ekran bila zanim­lji­vi­ja i potpunija.

Klub Pulske film­ske tvor­ni­ce finan­cij­ski podr­ža­va­ju Zaklada Kultura nova i Hrvatski audi­ovi­zu­al­ni centar.

Izvor

• Bijele večeri Kluba Pulske filmske tvornice