Borkovsky i Jugovac izlažu u Grožnjanu

U subo­tu 13. svib­nja otvo­re­ne su dvi­je samos­tal­ne izlož­be u grož­njan­skoj gale­ri­ji Fonticus. Tomislav Čop pred­sta­vio je “Fraktalne for­ma­ci­je” Eugena Borkovskog koji se ovo­ga puta našao u dvos­tru­koj ulo­zi – kao autor ali i kao kus­tos izlož­be “Prostorni crte­ži drvom” Marina Jugovca.

U “Fraktalnim for­ma­ci­ja­ma” pred­stav­lje­no je 19 zid­nih, pod­nih te stol­nih izlo­ža­ka, upo­treb­nih i upo­treb­lje­nih spljo­šte­nih ele­me­nan­ta, samos­to­je­ćih ili polo­že­nih u kuti­ja­ma. Fraktali po koji­ma je izlož­ba nazva­na pred­stav­lja­ju besko­nač­ne sli­ke koje se teme­lje na mate­ma­tič­koj for­mu­li i koje bez obzi­ra na uve­ća­nje ili sma­nje­nje uzor­ka, poka­zu­ju uvi­jek isti pri­kaz. Na pro­ma­tra­ču je red da zako­ra­či ka razu­mi­je­va­nju izložbe.

Događa se čes­to da čovjek koji odras­te, nikad nije u pot­pu­nos­ti saz­rio. Da bi muška­rac mogao živje­ti, dije­te u nje­mu mora umri­je­ti. Izloženi dije­lo­vi madra­ca i nji­ho­vih seg­me­na­ta godi­na­ma su pri­ma­li oti­ske lju­di na spa­va­nju i pos­ta­li neka vrsta nega­ti­va, odnos­no bilje­ži­li sate pro­ve­de­ne u snu i bdi­je­nju. Stalno se ponav­lja­ju­ći, osta­ju­ći isti, bilje­že­ći sva­ki tre­nu­tak svo­je­ga pos­to­ja­nja, autor pro­ka­zu­je da sva­ki dio neče­ga, ili neko­ga sadr­ži čita­vu sušti­nu stva­ri, dubo­ko zako­pa­nu u nutri­nu. Koristeći pri­rod­ne mate­ri­ja­le, razot­kri­va se jed­nos­tav­nost pos­to­ja­nja, a cje­lo­kup­na izlož­ba razot­ki­va robo­va­nje vlas­ti­ti­ma navi­ka­ma i cik­lu­si­ma. Tomislav Čop o izlož­bi kaže: “Artističko pro­miš­lja­nje onkraj osje­til­ne, suba­tom­ske, kvant­ne ili besko­nač­ne stvar­nos­ti putem ana­li­ze frak­tal­ne geome­tri­je pri­ro­de sada je inte­res umjet­ni­ka. Eugen Borkovsky svo­jim frak­tal­nim for­ma­ci­ja­ma ponov­no pozi­va (i izgled­no pro­vo­ci­ra) na raz­ma­tra­nje nje­mu samo­svoj­ne vizu­al­ne poezi­je, ovaj put pred­stav­lje­ne u pri­rod­nom habi­tu­su umjet­ni­ka gdje on isto­vre­me­no stva­ra nje­gov dio, kao i cje­li­nu. Međutim, ovdje, prvi put izlo­že­ni objek­ti nas­ta­ja­li u auto­ro­vom labo­ra­to­ri­ju u pos­ljed­njih neko­li­ko godi­na kroz neko­li­ko raz­li­či­tih smis­lo­va ozna­ču­ju novi, dalj­nji otklon u kon­tek­s­tu Eugenovog cje­lo­kup­nog stva­ra­laš­tva. Njegov opus (pojed­nos­tav­lje­no) može biti shva­ćen kao kohe­rent­na fas­ci­ni­ra­nost, pro­pi­ti­va­nje i razvoj miš­lje­nja o orga­ni­ci ili pri­rod­nos­ti likov­nih ele­me­na­ta, mate­ri­ja­la i teh­ni­ka otje­lov­ljen u ambi­jen­tal­nos­ti, a kao jedan od nosi­vih likov­nih ele­me­na­ta ovih pros­tor­nih kola­ža istak­nu­ti je i dina­mi­čan među­od­nos svje­tla i sje­ne koji se kroz pla­ni­ra­no osvjet­lja­va­nje obje­ka­ta doga­đa u pros­to­ru. Time on uz nagla­še­nu line­ar­nost i mono­kro­mi­ju rado­va pos­ta­je nji­hov inte­gral­ni dio, a dok sami objek­ti pos­ta­ju instalacije.”

Eugen Borkovsky Vodopivec rođen je u Opatiji. Likovne umjet­nos­ti stu­di­rao u Rijeci. Završio Seminar pisa­nja o suvre­me­noj umjet­nos­ti na Zavodu za suvr. umj. u Ljubljani (Slo). Ima sta­tus samos­tal­nog umjet­ni­ka (skul­p­tor i likov­ni kri­ti­čar). Bavi se suvre­me­nom likov­nom prak­som i likov­nom kri­ti­kom te gra­fič­kim i web dizaj­nom, heral­di­kom i sce­no­gra­fi­jom. Organizirao ili sudje­lo­vao na mno­gim pro­jek­ti­ma, struč­nim sim­po­zi­ji­ma, lik. kolo­ni­ja­ma i radi­oni­ca­ma u domo­vi­ni i ino­zem­s­tvu. Objavio cca 400 infor­ma­tiv­no – publi­cis­tič­kih rado­va sa podru­čja likov­nih umjet­nos­ti. Dobitnik je neko­li­ko nagra­da i priz­na­nja. Radovi mu se nala­ze u jav­nim i pri­vat­nim pros­to­ri­ma širom svi­je­ta. Od 1999. vodi Gradsku gale­ri­ju Fonticus Grožnjan. Član je HDLU Rijeka, HDLU Istre, ULPUH‑a, HZSU‑a, Društva muze­ala­ca i gale­ris­ta Istre. Priredio pre­ko 70 samos­tal­nih i sudje­lo­vao na više od sto­ti­nu skup­nih izlož­bi u Hrvatskoj i ino­zem­s­tvu. Od 1989. godi­ne živi u sre­diš­njoj Istri.

Izložba Marina Jugovca sas­to­ji se od 12 drve­nih oko­mi­tih samos­to­je­ćih ele­me­na­ta, sta­ba­la sa korje­ni­ma okre­nu­tim pre­ma gore i obo­je­nih bije­lom bojom. Broj 12 pred­stav­lja vre­men­ski cik­lus, v, a bije­la boja čis­to­ću i ste­ril­nost, ovis­no o oko­li­ni ili kon­tek­s­tu. Elementi su okru­že­ni pro­zir­nom zavje­som od foli­je za namje­štaj kak­ve koris­te sobos­li­ka­ri kao da smo umjet­ni­ka zatek­li u izra­di svo­jih skul­p­tu­ra. Kustos Borkovsky isti­če:” Marino Jugovac pred­stav­lja novu seri­ju rado­va. Kao i za veći dio nje­go­vog dosa­daš­njeg opu­sa, pre­mi­sa je dojam, sen­za­ci­ja koju pru­ža pri­ro­da. Iz nje on izdva­ja nje­mu zanim­lji­ve ele­men­te i s nji­ma zapo­či­nje vizu­al­no istra­ži­va­nje. Rezultat su kon­tro­li­ra­ni, ali još uvi­jek iskre­ni urad­ci koji nose karak­te­ris­ti­ke igre. U susretu/borbi s mate­ri­jom teško je odo­lje­ti datos­ti­ma koje nosi. Marino je sklon obra­di drva kao mate­ri­ja­lu, a ovaj put čini mini­mal­ne rad­nje pos­ti­žu­ći odli­čan dojam.Razapetih mis­li izme­đu ide­je mate­ri­je i ide­je obli­ka, autor ritu­al­no gra­di niz. Radovi su slič­nih temelj­nih obli­ka, ali se raz­li­ku­ju „osob­nom“ kon­fi­gu­ra­ci­jom. Pomalo arhe­tip­ski u rezul­ta­tu, ovaj niz obje­ka­ta nas­tao je sko­ro u jed­nom dahu. Sve rado­ve doživ­lja­va­mo kao cje­li­nu, kao cik­lus koji je sas­tav­ljen iz jed­na­ko­vri­jed­nih dije­lo­va. Instinktivan iskaz, otklon pre­ma subjek­tiv­nom i mašto­vi­ta inter­pre­ta­ci­ja real­nos­ti, a pre­ma auto­ro­vom egzis­ten­ci­jal­nom iskus­tvu, ovdje su sasvim obje­di­nje­ni. Marino Jugovac u ovom pro­jek­tu pose­že za tehnikom/materijalom izvan tra­di­ci­onal­ne umjet­nič­ke prak­se. Integriranje stvar­nih pred­me­ta pos­ta­je umjet­nič­ka akci­ja koja rezul­ti­ra arte­fak­tom koji pos­ta­je umjet­nič­ki pred­met u onom tre­nut­ku kad unu­traš­njom logi­kom dije­lo­vi pos­ta­ju nedje­lji­va cje­li­na. Marino je ovim pro­jek­tom to u pot­pu­nos­ti uspio.”

Marino Jugovac bavi se likov­nim stva­ra­njem, pri­je sve­ga skul­p­tu­rom i sli­kar­stvom od počet­ka 90 – ih godi­na proš­log sto­lje­ća. Sudjeluje na veli­kom bro­ju među­na­rod­nih pro­je­ka­ta, wor­k­sho­po­va, kolo­ni­ja, eks­tem­po­ral­nim izlož­ba­ma, te mno­go­broj­nim grup­nim i samos­tal­nim izla­ga­nji­ma. Radovi su pri­sut­ni u mno­gim jav­nim i pri­vat­nim kolek­ci­ja­ma. Njegove su for­me stu­po­li­ke i ele­men­tar­ne kada radi mini­ma­lis­tič­ki, ali redo­vi­to, poseb­no u jav­nim pros­to­ri­ma, prik­lad­no dimen­zi­oni­ra­ne. Član je HZSU i HDNU sa sta­tu­som samos­tal­nog umjet­ni­ka. Živi i radi u Grožnjanu.

• Eugen Borkovsky
• Galerija Fonticus Grožnjan
• Marino Jugovac