Predstavljanje projekta „Archaeolim“ u Zagrebu

Arheološki muzej u Zagrebu, Institut za antro­po­lo­gi­ju Zagreb i Arheološki muzej Istre iz Pule orga­ni­zi­ra­ju pred­stav­lja­nje pro­jek­t­nih rezul­ta­ta, nala­za i pro­jek­t­ne publi­ka­ci­je „Archaeolim – Arheološka istra­ži­va­nja kas­nog ple­is­to­ce­na i ranog holo­ce­na na pros­to­ru Limskog kana­la“ koje će biti odr­ža­no u uto­rak, 13. lip­nja u 12 sati u Velikoj dvo­ra­ni Arheološkoh muze­ja u Zagrebu. U pred­stav­lja­nju će sudje­lo­va­ti: Sanjin Mihelić (Arheološki Muzej u Zagrebu), Darko Komšo (Arheološki muzej Istre), dr. sc. Saša Missoni (Institut za antro­po­lo­gi­ju, Zagreb), dr. sc. Ivor Janković (Institut za antro­po­lo­gi­ju, Zagreb) i dr. sc. Mario Novak (Institut za antro­po­lo­gi­ju, Zagreb).

„U raz­dob­lju od lip­nja 2014. do lip­nja 2017. godi­ne pro­ve­de­na su arhe­olo­ška istra­ži­va­nja u sklo­pu znans­tve­nog pro­jek­ta pod nazi­vom “Arheološka istra­ži­va­nja kas­nog ple­is­to­ce­na i ranog holo­ce­na na pros­to­ru Limskog kana­la” (Archaeolim). Glavni cilj ovog pro­jek­ta, finan­ci­ra­nog od stra­ne Hrvatske zak­la­de za zna­nost bolje je razu­mi­je­va­nje raz­dob­lja pale­oli­ti­ka i mezo­li­ti­ka na podru­čju Istre, odnos­no naj­ra­ni­jeg ljud­skog pri­sus­tva na tom pros­to­ru. Ova mul­ti i inter­dis­ci­pli­nar­na istra­ži­va­nja oku­pi­la su i među­na­rod­ni tim struč­nja­ka. Osim vodi­te­lja pro­jek­ta, dr. sc. Ivora Jankovića i dr. sc. Barbare Cvitkušić s Instituta za antro­po­lo­gi­ju u Zagrebu, čla­no­vi tima su Darko Komšo (Arheološki muzej Istre), Sanjin Mihelić (Arheološki Muzej u Zagrebu), Katarina Gerometta (Sveučilište Jurja Dobrile u Puli), Krunoslav Zubčić i Antonela Barbir (Hrvatski res­ta­ura­tor­ski zavod), prof. James C.M. Ahern (University of Wyoming, SAD), prof. Fred H. Smith (Illinois State University, SAD), prof. Rory Becker (Eastern Oregon University, SAD), dr. sc. Jacobo Weinstock (University of Southampton, Velika Britanija), a u samim istra­žva­nji­ma sudje­lo­va­li su i kole­ge prof. dr. sc. Ivor Karavanić (Sveučilište u Zagrebu) te mno­gi dru­gi kole­ge i stu­den­ti arhe­olo­gi­je i antro­po­lo­gi­je iz zem­lje i svijeta.

„Tijekom tra­ja­nja pro­jek­ta pro­ve­la su se arhe­olo­ška istra­ži­va­nja na četi­ri nala­zi­šta na pros­to­ru Limskog kana­la: Romualdovoj peći­ni, Abri Kontija 002, Lim 001 te Pećini kod Rovinjskog Sela. Istraživanjem su pri­kup­lje­ni vri­jed­ni nala­zi i dobi­ve­ne broj­ne spoz­na­je o drev­nim sta­nov­ni­ci­ma tog pros­to­ra. Primjerice, iako su rani­ja istra­ži­va­nja Mirka Maleza u Romualdovoj peći­ni uka­zi­va­la na ljud­ske posje­te tije­kom pra­po­vi­jes­ti (u gor­njem pale­oli­ti­ku i kas­ni­jim pra­po­vi­jes­nim raz­dob­lji­ma), a kas­ni­ja revi­zij­ska istra­ži­va­nja Darka Komše i na posje­te tije­kom sred­njeg pale­oli­ti­ka, istra­ži­va­nja pro­ve­de­na u sklo­pu pro­jek­ta Archaeolim pru­ža­ju nam teme­lje za detalj­ni­ji uvid u ljud­sku pri­sut­nost na tom nala­zi­štu. Tako je mogu­će zaklju­či­ti da su peći­nu posje­ći­va­li već nean­der­tal­ci (pose­bi­ce prvu pećin­sku dvo­ra­nu), a kas­ni­je i sku­pi­ne ana­tom­ski moder­nih lju­di gor­njeg pale­oli­ti­ka. Na teme­lju nala­za mogu­će je govo­ri­ti i o raz­li­ka­ma u stra­te­gi­ja­ma pre­živ­lja­va­nja te kori­šte­nja pros­to­ra i kon­ta­ka­ta s dru­gim geograf­skim pros­to­ri­ma. Na nala­zi­štu Abri Kontija 002 pro­na­đe­na je veli­ka koli­či­na nala­za (kame­nog oru­đa, živo­tinj­skih kos­ti­ju, tra­go­va vatre i dr.). Nalazište se poka­za­lo izu­zet­no boga­tim te već pre­li­mi­nar­ne ana­li­ze govo­re da se radi o ključ­nom nala­zi­štu za razu­mi­je­va­nje raz­li­či­tih pita­nja veza­nih uz raz­dob­lje kas­nog ple­is­to­ce­na. Analize s istra­ži­va­nja nala­zi­šta Lim 001 i Pećine kod Rovinjskog sela još su u tije­ku, no mogu­će je zaklju­či­ti da će Lim 001 pru­ži­ti uvid u kul­tur­ne aspek­te lju­di na samom kra­ju ple­is­to­ce­na te ranog holo­ce­na. Istraživanja u Pećini kod Rovinjskog sela bila su usmje­re­na u pro­uča­va­nje meto­da geofi­zi­ke i moguć­nos­ti upo­ra­be iste na pećin­skim arhe­olo­škim nala­zi­šti­ma, što se poka­za­lo izu­zet­no zanim­lji­vim i poten­ci­jal­no vrlo korisnim.

„Dio rezul­ta­ta ana­li­za već je objav­ljen je u znans­tve­nim i struč­nim časo­pi­si­ma te pre­zen­ti­ran na znans­tve­nim sku­po­vi­ma u zem­lji i svi­je­tu, a upra­vo je izaš­la i knji­ga u zajed­nič­kom izda­nju Arheološkog Muzeja u Zagrebu, Arheološkog Muzeja Istre te Instituta za antro­po­lo­gi­ju, koja pro­jek­t­ne rezul­ta­te izno­si na svi­ma lako razum­ljiv način. Uskoro sli­je­di i izlož­ba koja će pro­jek­t­ne rezul­ta­te dodat­no pri­bli­ži­ti zain­te­re­si­ra­noj jav­nos­ti i još jed­nom uka­za­ti na važ­nost nala­za s pros­to­ra Istre u razu­mi­je­va­nju pra­po­vi­jes­ti i rane kul­tur­ne bašti­ne, ne samo naše, već i svjet­ski zna­čaj­ne kul­tur­ne baštine.

„Istraživanja pro­ve­de­na u sklo­pu pro­jek­ta Archaeolim pru­ži­la su vri­jed­ne rezul­ta­te, no pred­stav­lja­ju samo poče­tak. Tijekom lip­nja i srp­nja ove godi­ne isti će tim nas­ta­vi­ti istra­ži­va­nja na nala­zi­šti­ma Abri Kontija 002 i Romualdova peći­na koje će, nada­mo se, pru­ži­ti nove vri­jed­ne i zanim­lji­ve spoz­na­je“, navo­di se u opi­su projekta.

Priredio B. V.

• Arheološki muzej Istre iz Pule
• Arheološki muzej u Zagrebu
• Institut za antropologiju Zagreb
• „Archaeolim“