Igor Taritaš u programu „DRUŽENJE S UMJETNICIMA“ Gradske radionice

Slikar Igor Taritaš koji na svoj­stven način spa­ja tra­di­ci­onal­no i kon­cep­tu­al­no, odr­žat će pre­zen­ta­ci­ju na temu per­s­pek­ti­ve i pros­to­ra u sri­je­du, 19. srp­nja, u 21, u pro­gra­mu “Druženje s umjet­ni­ci­ma” Gradske radionice.

Ovu temu ilus­tri­rat će pri­mje­ri­ma svo­jih rado­va uz objaš­nje­nje osob­nog pris­tu­pa tret­ma­nu sli­kar­ske povr­ši­ne. Osim toga, razvoj per­s­pek­ti­ve po povi­jes­nim raz­dob­lji­ma pove­zat će s razvo­jem dje­čje per­s­pek­ti­ve. Po nje­go­vom miš­lje­nju, ulo­ga sli­kar­stva i umjet­nos­ti opće­ni­to, jest pro­pi­ta­ti vri­je­me u koje­mu živi­mo, zabi­lje­ži­ti ga te osta­vi­ti gene­ra­ci­ja­ma koje dola­ze, dok se pro­blem koji poseb­no nagla­ša­va odno­si na malu zain­te­re­si­ra­nost i nera­zu­mi­je­va­nje suvre­me­nog vizu­al­nog jezi­ka. On pri­tom isti­če: “Umjetnost ne može mije­nja­ti svi­jet, ali može pro­mi­je­ni­ti pogled na svijet.”

Prostor je cen­tral­ni motiv Taritašovih rado­va, i to ne samo fizič­ki pros­tor. U svo­jim rado­vi­ma pri­ka­zu­je ih kao nadre­al­ne i melan­ko­lič­ne, a inte­ri­je­ri su liše­ni suviš­nih ele­me­na­ta. Dekonstrukcijom dola­zi do želje­nog izri­ča­ja i stva­ra­nja meta­fi­zič­kih pros­to­ra koje pro­ži­ma dubo­ka samo­ća, melan­ko­li­ja, neiz­vjes­nost i pro­laz­nost. Prostore gra­di plo­ha­ma, a pri stva­ra­nju tek­s­tu­ral­nih povr­ši­na više se koris­ti “zidar­skim” nego sli­kar­skim pris­tu­pom. Na taj način nas­li­ka­ni pros­to­ri pos­ta­ju meta­fo­ra za vlas­ti­te zido­ve, odva­ja­nja i ogra­ni­če­nja. Postavljanjem zna­ko­va zabra­na i usmje­re­nja želi nagla­si­ti da svje­to­na­zor koji živi­mo ogra­ni­ča­va našu slo­bo­du kre­ta­nja dok moti­vi vra­ta i ste­pe­ni­ca sim­bo­li­zi­ra­ju otvo­re­nost kojom se pro­bi­ja­ju ogra­ni­če­nja, ma kamo nas to odve­lo. On razi­gra­va našu per­cep­ci­ju pros­to­ra, kom­po­zi­ci­ja­ma poja­ča­va per­s­pek­tiv­nost, otva­ra pros­to­re, te goto­vo u pot­pu­nos­ti aps­tra­hi­ra moti­ve u sli­ci. Tako osli­ka­ne kadro­ve valja pro­ma­tra­ti kao paž­lji­vo obli­ko­va­nu sce­no­gra­fi­ju koja slu­ži uspos­ta­vi dija­lo­ga među opreč­nim stra­na­ma. Iako vje­ran realiz­mu, u nje­go­vom se radu oči­tu­je  razvoj kroz reduk­ci­ju sadr­ža­ja i kom­plek­s­nost pros­tor­nih moti­va, enfor­me­lis­tič­ki tret­man povr­ši­ne i boje, te pri­ka­ze dehu­ma­ni­zi­ra­ju­ćih prostora.

Igor Taritaš rođen je 1987. u Pakracu, a živi i radi u Hercegovcu i Zagrebu. Diplomirao je u kla­si prof. Ante Rašića 2013. na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu. Izlagao je na dese­tak samos­tal­nih i  na neko­li­ko skup­nih izlož­bi diljem Hrvatske i  ino­zem­s­tvu. Od 2012. član je HDLU‑a u Zagrebu. Slike Igora Taritaša nala­ze se  u pri­vat­nim kolek­ci­ja­ma u  Engleskoj, SAD‑u i Australiji. Od 2015. radi kao uči­telj likov­ne kul­tu­re u OŠ“Antun Mihanović“ u Batrini.

Priredio B. V.

• gradska radionica
• Igor Taritaš