Monteparadiso slavi 25. rođendan – ususret najvećoj hardcore punk fešti

Od 3. do 5. kolo­vo­za DC Rojc biti će ponov­no pre­plav­ljen žes­to­kim zvu­ci­ma har­d­co­re pun­ka i masom nje­go­vih pok­lo­ni­ka koji se sa svih stra­na sva­ke godi­ne tu oku­pe pri­go­dom Monteparadisa, naj­du­go­vječ­ni­jeg DIY HC fes­ti­va­la koji ove godi­ne sla­vi čet­vrt sto­lje­ća postojanja.

MP-pri­ča zapo­če­la je 1992. godi­ne kada je neko­li­ci­na kli­na­ca skvo­ti­ra­lo napu­šte­nu tvr­đa­vu Casoni Vecchi na Vidikovcu. Organizatori, čla­no­vi MP kolek­ti­va, koji se i danas isklju­či­vo tako pred­stav­lja­ju u jav­nos­ti, kažu: „Skvotirali smo jer nam je nedos­ta­ja­lo jef­ti­nih mjes­ta gdje bismo mogli slu­ša­ti har­d­co­re punk bez da nas net­ko gnja­vi jer ne tro­ši­mo pare na šan­ku, ili gdje nam je upad pre­skup. Bilo je rat­no vri­je­me, pos­la nije bilo, ni indus­tri­je ili turiz­ma kao danas. Zato nije bilo ni nova­ca, ali nismo se time pre­vi­še zama­ra­li. Naša svr­ha bila je izgra­di­ti druk­či­ju stvar­nost. Naravno, pos­to­ja­le su sta­ri­je gene­ra­ci­je pun­ke­ra u Puli, ali mi smo tada ima­li malo druk­či­ji pris­tup sve­mu tome.“

Prvi mali lokal­ni fes­ti­val orga­ni­zi­ra­li su u lje­to 1992. godi­ne i nje­ga sma­tra­ju prvim Monteparadiso Festivalom: „Moramo nagla­si­ti da smo napra­vi­li dos­lov­no nešto iz ničeg i u neko­li­ko godi­na taj naš mali lokal­ni fes­ti­val pos­tao je popri­lič­no poz­na­ta toč­ka na mapi među­na­rod­ne har­d­co­re punk sce­ne. Od tada su Monteparadiso fes­ti­val i naš kolek­tiv pos­ta­li pokre­tač­kom sna­gom naše male, ali jake lokal­ne har­d­co­re punk sce­ne. Bilo je dobrih i loših tre­nu­ta­ka, ali Monteparadiso je napre­do­vao i živio svih tih godi­na bez ikak­vog kom­plek­sa malog fes­ti­va­la, niti ambi­ci­ja i pre­ten­zi­ja da naras­te u nešto veće, a još manje da se isko­mer­ci­ja­li­zi­ra. Bio je što je bio, takav je kakav je, i takav će uvi­jek biti.“

1999. godi­ne kolek­tiv se s tvr­đa­ve Casoni Vecchi, gdje je kapa­ci­tet publi­ke bio mak­si­mal­no 350 lju­di, pre­mjes­tio u biv­šu vojar­nu Karlo Rojc, današ­nji DC Rojc. Festival se pre­se­lio tek dvi­je godi­ne kas­ni­je – 2001. Od tada do danas je dije­lom fes­ti­va­la bilo više od 250 ben­do­va iz cije­lo­ga svi­je­ta, a neko­li­ko gene­ra­ci­ja publi­ke i volon­te­ra pomo­glo mu je da pos­ta­ne naj­du­go­vječ­ni­ji DIY har­d­co­re punk fes­ti­val u Europi, vje­ro­jat­no i na svi­je­tu. Festival se nika­da nije pre­vi­še uda­lja­vao od svog počet­nog kon­cep­ta zbog čega se i danas na jed­nom sta­geu izmje­nju­ju legen­dar­ni ben­do­vi svjet­ski har­d­co­re punk sce­ne, ali i mla­di obe­ća­va­ju­ći ben­do­vi koji, sma­tra­ju u MP kolek­ti­vu, zas­lu­žu­ju jed­na­ku paž­nju kao i nji­ho­vi iskus­ni­ji kolege.

„Često čuje­mo da stag­ni­ra­mo, ali mi smo u ovih zad­njih 25 godi­na pro­mi­je­ni­li imidž gra­da, ima­li smo boč­ne pro­jek­te koji su pos­ta­li veli­ki fes­ti­va­li, obja­vi­li smo izda­nja dos­ta pul­skih ben­do­va, bili smo teh­no­lo­ška podr­ška mno­gim ini­ci­ja­ti­va­ma (MP hac­k­lab), ima­li jedi­ni under­gro­und klub u gra­du, dava­li ben­do­vi­ma pros­to­ri­je za pro­be, pre­bro­di­li nas­ta­nak i nes­ta­nak naci-skin­sa… Tko zna što bi bilo da nismo stag­ni­ra­li?!?“, šale se Monteparadisovci.

Tijekom svih tih godi­na bilo je i slu­ča­je­va da su lju­di dava­li i otka­ze samo kako bi mogli doći na fes­ti­val, a mno­gi i „pan­ker­sku novu godi­nu“ sla­ve upra­vo na Monteparadisu. Ove godi­ne pros­la­vit će i čet­vrt sto­lje­ća fes­ti­va­la, a detalj­ni­je o ovo­go­diš­njih 20 ban­do­va i ras­po­re­du kojim će se u unu­tar­njem dvo­ri­štu Rojca niza­ti od 3. do 5. kolo­vo­za pro­či­taj­te na služ­be­noj stra­ni­ci MP kolek­ti­va.

• 25. Monteparadiso