Otvorenje izložbe Gorana Štimca “Recesija” u Umagu

Izložba pro­fe­so­ra i kipa­ra Gorana Štimca nazva­na “Recesija” otvo­re­na je u sri­je­du, 12. srp­nja, u MMC gale­ri­ji Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta u Umagu. Vršiteljica duž­nos­ti rav­na­te­lji­ce Učilišta Tatjana Vujić pred­sta­vi­la je kus­to­sa Berislava Valušeka i auto­ra, a oni su u obli­ku inter­v­jua govo­ri­li o pos­tav­lje­nim rado­vi­ma za ovu, petu po redu izlož­bu ovo­go­diš­njeg cik­lu­sa uma­škog Multimedijalnog centra.

Autor je izlo­žio osam skul­p­tu­ra viso­kih do 225 cen­ti­me­ta­ra od recik­li­ra­nog, nehr­đa­ju­ćeg čeli­ka od ukup­no tri­de­se­tak koli­ko ih je izra­dio za ovaj pro­jekt. Inox je indus­trij­ski pro­izve­den metal koji se naj­češ­će koris­ti zbog svo­je otpor­nos­ti na kemi­ka­li­je koje nagri­za­ju obi­čan čelik, pa je zato oso­bi­to pogo­dan u pomor­skoj teh­ni­ci. Goran Štimac je kroz raz­go­vor otkrio da se tru­dio ne pro­pus­ti­ti kroz svo­ja dje­la nikak­vu svjes­nu poru­ku ili smi­sao, čak je nazi­ve skul­p­tu­ra birao nasu­mi­ce sa stra­ni­ca nasu­mič­ne knji­ge, pa tako nje­go­vi rado­vi nose poma­lo neo­bič­ne nazi­ve poput “Masno bla­to”, “Nisam pod­sjet­nik”, “Radnička pje­sma” ili “Bako, pogle­daj”. Nije želio gra­di­ti for­mu koja ima zna­če­nje, pred­met, dizajn, ni namje­re, pa od ono­ga što pre­os­ta­je isti­ču se slo­bo­da i reali­zam. Prema rije­či­ma kus­to­sa, Štimac ima pozi­ti­van, ali ne i kla­si­čan odnos pre­ma mate­ri­ja­lu. Promatrači ima­ju uvi­jek pre­dodž­bu, nas­tav­lja Valušek, kako bi neki objekt ili poja­va tre­ba­li izgle­da­ti, odnos­no koju bi for­mu tre­ba­li ima­ti, tako da kad vidi­mo nešto po prvi puta, pos­tav­lja se pita­nje kako to pri­hva­ti­ti. Ono što je zna­čaj­no u umjet­nos­ti jest da svat­ko ima svo­je jedins­tve­ne estet­ske kodo­ve kao neku vrstu klju­ča, a za njih pogo­di­ti umjet­nik tre­ba bra­vu koju ina­če zove­mo kompozicija.

Kustos Berislav Valušek navo­di: “Relativno novi kipar­ski cik­lus Gorana Štimca (nas­tao 2015. godi­ne) nazvan Recesija, na prvu će nas pod­sje­ti­ti na današ­nje uobi­ča­je­no tuma­če­nje poj­ma, tj. na opa­da­nje eko­nom­ske moći zem­lje, sta­nje ili raz­dob­lje uspo­re­nih pri­vred­nih dje­lat­nos­ti, na gos­po­dar­sku kri­zu, stag­na­ci­ju ili depre­si­ju. Ali izvor­no rece­si­ja (od lat. rece­ssio) zna­či vra­ća­nje, povra­tak (na poče­tak), a u pre­ne­se­nom zna­če­nju-ponov­ni život. Autor od svo­jih naj­ra­ni­jih kipar­skih poče­ta­ka kao grad­be­ni mate­ri­jal za skul­p­tu­re rabi otpad, te time kao meto­do­lo­ški obra­zac rada koris­ti nače­lo recik­la­že, nače­lo ponov­nog vra­ća­nja u život upo­rab­lje­nih, potro­še­nih i odba­če­nih stva­ri. U kre­ativ­nom smis­lu, Štimac nije odus­tao od kons­truk­ti­vis­tič­kog kon­cep­ta, zadr­žav­ši metal (u ovom slu­ča­ju inox) kao naj­češ­ći mate­ri­jal izved­be. Konstruiranja bez dora­da ili s mini­mal­nim inter­ven­ci­ja­ma, uvi­jek su ostav­lja­la dovolj­no pros­to­ra za govor tva­ri po sebi.”

Goran Štimac rođen je 1959. godi­ne u Rijeci, gdje je i diplo­mi­rao je likov­ne umjet­nos­ti na Pedagoškom fakul­te­tu 1986. godi­ne. Kiparstvo je diplo­mi­rao na Akademiji L. U. u Zagrebu 1988. godi­ne. Trenutno je redo­vi­ti pro­fe­sor na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Rijeci. Bogatu izlož­be­nu dje­lat­nost Gorana Štimca čini pede­se­tak samos­tal­nih  izlož­bi skul­p­tu­ra, sli­ka i crte­ža te pre­ko sto­ti­nu i dva­de­set skup­nih izlož­bi u zem­lji i ino­zem­s­tvu. Za svoj umjet­nič­ki rad nagra­đen je više puta i nosi­telj je broj­nih priz­na­nja. Njegovi rado­vi nala­ze se u fun­du­si­ma Galerija Božidar Jakac, Kostanjevica na Krki (Slo), Moderne gale­ri­je Zagreb, Muzeja moder­ne i suvre­me­ne umjet­nos­ti Rijeka, te zbir­ci suvre­me­nog kipar­stva u Slavonskom Brodu. Živi i stva­ra u Rijeci i Opatiji.

• Goran Štimac
• MMC Umag