Rusko zdravstvo i ekološki aktivizam

MFF – 4. DAN

Vjerojatno naj­u­god­ni­je izne­na­đe­nje pet­ka je ruska dra­ma „Aritmija“, reno­mi­ra­nog reda­te­lja Borisa Khlebnikova, koja se bavi živo­tom brač­nog bara liječ­ni­ka, obo­je zapos­le­nih u hit­noj pomoći.

Život im je kom­pli­ci­ran zbog među­sob­nih brač­nih raz­mi­ri­ca, koje pos­ta­ju sve inten­ziv­ni­je, ali i situ­aci­je na pos­lu uvje­to­va­ne šted­njom i nera­zum­nim zah­tje­vi­ma koje držav­ne ins­ti­tu­ci­je stav­lja­ju pred zapos­le­ne. Ako je „Smrt gos­po­di­na Lazarescua“ (reda­telj Cristi Puiu) bila okrut­na ana­li­za istoč­no­erup­skog zdrav­s­tve­nog sus­ta­va iz per­s­pek­ti­ve paci­jen­ta, onda je „Aritmija“ nas­ta­vak tak­vog pris­tu­pa iz per­s­pek­ti­ve liječ­ni­ka, odnos­no sad ima­mo per­s­pek­ti­ve onih koji dobi­va­ju i onih koji pru­ža­ju uslu­ge, ali zna­čaj­ne raz­li­ke nema.

Pritom je nas­lov „Aritmija“ savr­še­no pogo­đen, jer opi­su­je kaos i nesa­vr­še­nost među­ljud­skih odno­sa, kao i odno­sa držav­nih ins­ti­tu­ci­ja pre­ma liječ­ni­ci­ma i gra­đa­ni­ma, odnos­no ponov­no gle­da­mo dobro poz­na­tu pri­ču u kojoj okrut­na biro­kra­ci­ja bri­ne samo o sebi, a ne o oni­ma zbog kojih bi tre­ba­la pos­to­ja­ti. Iako reda­telj pru­ža mrač­nu sli­ku sta­nja u suvre­me­noj Rusiji (a i šire), on tako­đer vje­ru­je u moral i ljud­ske vrli­ne te sma­tra da ima nade za huma­ni­je druš­tvo i da se tre­ba bori­ti za njega.

U petak nave­čer nagra­du Maverick dobi­la je svjet­ski poz­na­ta reda­te­lji­ca Agnieszka Holland, tako­đer goš­ća ovo­go­diš­njeg fes­ti­va­la, a zatim je pri­ka­zan nje­zin novi film „Tragovi“, koji je kore­ži­ra­la s mla­đom kole­gi­com Kasiom Adamik. Glavna juna­ki­nja je umi­rov­lje­na inže­njer­ka , vege­ta­ri­jan­ka i astro­lo­gi­nja, koja živi u rural­noj zabi­ti s psi­ma i ne komu­ni­ci­ra pre­vi­še s domi­cil­nim stanovništvom.

Problemi nas­ta­ju nakon što joj nes­ta­nu psi, a zatim se poči­nju pojav­lji­va­ti una­ka­že­ni leše­vi lokal­nih lova­ca koje poli­cij­ski istra­ži­te­lji nika­ko ne uspi­je­va­ju pove­za­ti s poči­ni­te­ljem. Potpisniku ovih reda­ka nije naj­bo­lje sjeo ovaj žan­rov­ski miks dra­me, tri­le­ra i eko­lo­škog fil­ma s nagla­še­nim vizu­al­nim sti­lom. Iako se u „Tragovima“ osje­ća vje­šta i zna­lač­ka reda­telj­ska ruka, cje­li­na je ipak pre­na­pu­če­na vizu­al­nim meta­fo­ra­ma i pre­iz­ra­že­ne eko­lo­ške poruke.

Elvis Lenić