TREĆI DAN 23. PUF‑a: TKO SE BOJI FAUNA JOŠ?

Bilo da se dopa­la ili ne, još niti jed­na pred­sta­va nije potak­nu­la toli­ku reak­ci­ju publi­ke kao „Večer + pos­li­je­pod­ne jed­nog fauna“ izra­el­skog Clipa Theatrea, koja je u sklo­pu tre­ćeg dana 23. među­na­rod­nog kaza­liš­nog fes­ti­va­la PUF sinoć odr­ža­na u Istarskom narod­nom kaza­li­štu – Gradskom kaza­li­štu Pula. Autor i izvo­đač Artour Astman kre­će od sek­ven­ce iz kore­ogra­fi­je Vaclava Nižinskog iz 1912. godi­ne, koju pre­ki­da kako bi publi­ci pred­sta­vio život legen­dar­nog bale­ta­na i pre­do­čio joj na humo­ris­ti­čan način zna­če­nje sva­kog pokre­ta kore­ogra­fi­je. Istovremeno, na povr­ši­nu poči­nje malo po malo izbi­ja­ti Astmanova osob­na život­na pri­ča koja na teme­lju fauna kao sim­bo­la buđe­nja sek­su­al­nos­ti na duho­vit i isto­vre­me­no kom­plek­san način prvens­tve­no pro­go­va­ra o ovoj uvi­jek deli­kat­noj intim­noj i druš­tve­noj temi.

Tako se nižu crti­ca o prvom buđe­nju zbu­nju­ju­ćeg ins­tin­k­ta u dje­čač­koj dobi, izu­zet­no komič­na sli­ka audi­ci­je za ple­sa­ča u strip­tiz klu­bu, ali i snaž­na sce­na pre­tvor­be fauna u demon­sku figu­ru i pro­to­tip soto­ne (što se dogo­di­lo s dola­skom krš­ćans­tva). Iskrena ispo­vi­jed ispre­pli­će se s boga­tim sim­bo­liz­mom koji pro­ži­ma ovu neo­bič­nu pred­sta­vu i podi­že pri­ču s indi­vi­du­al­nog na uni­ver­zal­ni nivo (odre­za­na kri­la anđe­la kao gubi­tak nevi­nos­ti, mari­ni­ra­nje bif­te­ka i nje­go­va nared­na pri­pre­ma kao saz­ri­je­va­nje i dose­za­nje sek­su­al­ne zre­los­ti…). Uz rekons­truk­ci­ju i dekons­truk­ci­ju, nje­zin važ­ni dio ima i raz­bi­ja­nje čet­vr­tog zida i kaza­liš­ne ilu­zi­je te stal­no poigra­va­nje s publi­kom. Od tre­nut­ka prvog pove­zi­va­nja sa njom Astman ju zavo­di, šar­mi­ra, tes­ti­ra gra­ni­ce (pri­po­vi­je­da­njem živo­ta Nižinskog ili iscr­ta­va­njem koma­da tek­s­ti­la), negi­ra (čita­njem iz biogra­fi­je Nižinskog na ruskom), uvla­či u pred­sta­vu (liko­vi vlas­ti­te maj­ke, mena­dže­ra klu­ba i žene kao pokus­nog kuni­ća u sce­ni audi­ci­je izvu­če­ni su iz redo­va gle­da­te­lja, a oni su bili pozva­ni i da se pri­klju­če zavr­š­noj kon­zu­ma­ci­ji bif­te­ka), iskre­no nasmi­ja­va i zabav­lja (npr. tka­ni­na je na kra­ju pred­sta­ve pro­da­na na jav­noj auk­ci­ji naj­da­re­ž­lji­vi­joj gle­da­te­lji­ci), ali i vodi u naj­mrač­ni­je kut­ke nji­ho­vih podsvijesti.

Ležerna, šalji­va i mla­da­lač­ki razi­gra­na je pak dvo­di­jel­na pred­sta­va „Rasplesani gra­fi­ti“ i „Počelo je s ple­som“ dua Bandart Productions iz Mađarske, koje­ga sači­nja­va­ju ple­sa­či­ca i kore­ograf­ki­nja Katalin Lengyel i novo­me­dij­ski umjet­nik Szabolcs Tóth-Zs. U prvoj (nadah­nu­toj „Linijom“ Osvalda Cavandolija) pra­ti­mo odras­ta­nje dje­voj­ke putem nje­zi­ne igre s pro­ji­ci­ra­nim kom­pju­ter­skim crta­njem na veli­kom plat­nu, dok u dru­goj pro­ji­ci­ra­ne 3D ruke uprav­lja­ju juna­ki­njom kao lut­kom. Kao i pret­hod­ne veče­ri, i ova je izved­ba koja je odr­ža­na na Forumu više nami­je­nje­na mla­đem uzras­tu, no nje­zi­nom nepre­ten­ci­oz­nom šar­mu nije mogao odo­lje­ti niti dio odraslih.

• 23. PUF - Međunarodni kazališni festival