Završni dan 23. PUF‑a: Multi-insrumentalni stol, štule i nagrade najboljima

Svečanom dodje­lom tri­ju rav­no­prav­nih nagra­da “Kazališnog neba PUF‑a” – čija je naka­na afir­ma­ci­ja, ocje­nji­va­nje, pro­cje­na, valo­ri­za­ci­ja i poti­ca­nje auten­tič­nog scen­skog pro­miš­lja­nja poet­skih sil­ni­ca i zna­ko­vi­tos­ti PUF‑a – zavr­šen je sinoć u pros­to­ru EduSplasha u pul­skom Društvenom cen­tru Rojc 23. među­na­rod­ni kaza­liš­ni fes­ti­val PUF. Nagrade je dodi­je­lio umjet­nič­ki direk­tor PUF‑a Branko Sušac, a odlu­ku o tome kome će one pri­pas­ti donio je struč­ni žiri u sas­ta­vu Nataša Govedić (teatro­lo­gi­nja, kaza­liš­na kri­ti­čar­ka i pro­fe­so­ri­ca na Akademiji dram­ske umjet­nos­ti Sveučilišta u Zagrebu), Sabina Bambur (glu­mi­ca sara­jev­skog Kamernog teatra 55) i Dubravka Lampalov (teatro­lo­gi­nja i kaza­liš­na kritičarka).

Za poje­di­nač­no ili skup­no ostva­re­nje koje unu­tar svog pri­no­sa pred­stav­lja nago­vje­štaj osvje­že­nja nagra­du Kaplja dobi­la je pred­sta­va „Popodne i večer jed­nog fauna“ Artoura Astmana iz izra­el­skog kaza­li­šte Clipa Theatre. Lutkaru i glum­cu Iliji Surli iz nizo­zem­ske kaza­liš­ne sku­pi­ne Duda Paiva Company, koja se pred­sta­vi­la pred­sta­vom „Slijepac“, uru­če­na je za istra­ži­vač­ke dose­ge u izved­bi koji nas­lu­ću­ju pro­mje­nu i dono­se svje­ži­nu nagra­da Vjetar. Nagradu Munja za pose­ban dopri­nos i iznim­ne rezul­ta­te u raz­li­či­tim sas­tav­ni­ca­ma kaza­li­šta (glaz­ba, sce­no­gra­fi­ja, kos­ti­mo­gra­fi­ja…) pre­uzeo je Aleksandar Švabić, reda­telj pred­sta­ve „Jedan mrtav čovjek“, u izved­bi glu­ma­ca zagre­bač­kog Teatra &TD, dok je nagra­da Oblak za cje­lo­vi­to i zaokru­že­no scen­sko pro­miš­lja­nje dodi­je­lje­na polj­skoj inter­dis­ci­pli­nar­noj sku­pi­ni Karbido za glaz­be­no-scen­sko dje­lo „Stol“. Ovogodišnje skul­p­tu­re koje sim­bo­lič­no pred­stav­lja­ju PUF-ove nagra­de izra­di­la je pul­ska aka­dem­ska kipa­ri­ca Roberta Weissman Nagy, a dobit­ni­ci­ma ih je daro­vao Grad Pula.

Po tre­ći put uru­če­na je i nagra­da SPASKO koju stu­dent­ski ocje­nji­vač­ki sud dodje­lju­je za naj­e­mo­tiv­ni­ju pred­sta­vu. Tako su Tatjana Tomić (apsol­ven­ti­ca diplom­skog stu­di­ja Hrvatskog jezi­ka i knji­žev­nos­ti), Ingrid Španić (stu­den­ti­ca 3. godi­ne inter­dis­ci­pli­nar­nog stu­di­ja Kulture i turiz­ma) i Josip Kovačić (stu­dent 2. godi­ne diplom­skog stu­di­ja Hrvatskog jezi­ka i knji­žev­nost te povi­jest) s pul­skog Sveučilišta Jurje Dobrile oda­bra­li pred­sta­vu „Popodne i večer jed­nog fauna“ Artoura Astmana iz Clipa Theatre.

Posljednji dan PUF‑a počeo je u Istarskom narod­nom kaza­li­štu – Gradskom kaza­li­štu Pula neo­bič­nim kon­cer­tom „Stol“ polj­ske gru­pe Karbido (Igor Gawlikowski, maot – Marek Otwinowski, Tomasz Sikora, Michał Litwiniec), koja je zahva­lju­ju­ći une­se­noj pro­mi­je­ni osvje­ži­la pro­gram fes­ti­va­la. Oduševljenje pri­sut­nih prvens­tve­no je iza­zvao mul­ti-ins­tru­men­tal­ni stol oko koje­ga četvo­ri­ca glaz­be­ni­ka sje­da i na koje­mu izvo­de per­ku­si­onis­tič­ke toč­ke, obra­de (Iggyja Popa) i narod­ne pje­sme u uglav­nom post-rock i etno šti­hu, čes­to psi­ho­de­lič­nom. Projekt je ina­če nadah­nut dje­lom kom­po­zi­to­ra i glaz­be­nog teore­ti­ča­ra Johna Miltona Cagea, pioni­ra neuobi­ča­je­nog kori­šte­nja glaz­be­nih ins­tru­me­na­ta. Stol Karbida je jedins­tve­ni ins­tru­ment čija se rad­na povr­ši­na koris­ti za per­ku­si­je i stru­ga­li­ce, nje­zin rub za guda­lo, a u sebi ona ima sadr­ža­ne i drom­bu­lje, didže­ri­du, pija­ni­no, fla­utu, žice gita­re i stru­ga­li­ce. Osim toga, glaz­be­ni­ci su koris­ti­li i niz dru­gih ins­tru­me­na­ta i pred­me­ta kao što su rezo­nant­na zdje­la, zvon­ce, čaše… Ispod sto­la koje­ga je okru­ži­va­la publi­ka nala­zi­la se teh­ni­ka za obra­du zvu­ka u real­nom vre­me­nu, dok je u poza­di­ni bio teh­ni­čar. Koncert je imao mini­mal­no nara­tiv­nos­ti i dozu duho­vi­tos­ti, a poseb­no je zanim­ljiv i kon­cept koji je, možda i nes­vjes­no, pos­tig­nut. Naime, sje­de­njem glaz­be­ni­ka oko sto­la doča­ra­va se rav­no­prav­nost izvo­đa­ča u stva­ra­nju muzi­ke, dok na kla­sič­nim kon­cert­ni­ma izved­ba­ma pos­to­ji tra­di­ci­onal­na hije­rar­hi­ja u ras­po­re­du, s fron­t­ma­nom na čelu i bub­nja­rom u pozadini.

Večer se nas­ta­vi­la na Forumu pred­sta­vom ulič­nog teatra „Simurgh“ koju je izve­lo tali­jan­sko kaza­li­šte Teatro dei Venti. U njoj je obra­đen mit iz per­zij­ske pje­sme „Konferencija Ptica“ Farida al-Din’ Attara iz 1777., u koje­mu se govo­ri o padu “gra­da pti­ca” u svi­jet lju­di, rođe­nju nji­ho­vog men­to­ra Simurgha, poku­ša­ju ponov­nog leta i bra­to­ubi­lač­kim bor­ba­ma koji­ma se bira vođa. Izvođači su bili na štu­la­ma u dobro oda­bra­noj kos­ti­mo­gra­fi­ji, dok su sce­no­gra­fi­ju sači­nja­va­la dva tor­nja – drve­ne kons­truk­ci­je koje se pri kra­ju na efek­tan način pre­tva­ra­ju u pti­cu. Međutim, nedo­ra­đe­na kore­ogra­fi­ja i dra­ma­tur­gi­ja teško zadr­ža­va­ju paž­nju na pred­sta­vi čiju rad­nju objaš­nja­va glas u off‑u i čija je živa glaz­ba bila sat­ka­na od kla­sič­nih bal­kan­skih i dru­gih etno motiva.

Pretposljednjeg dana PUF‑a, odnos­no u uto­rak, bila je odi­gra­na samo pred­sta­va „Slijepac“ nizo­zem­ske dru­ži­ne Duda Paiva Company, dok „Ja, Sizif“ bugar­skog Puppet’s Laba nije odr­ža­na zbog gubit­ka rekvizita.

• 23. PUF - Međunarodni kazališni festival