Izložba Đurice Ciganovića u galeriji SKUC

14.09.2017.

Izložba Đurice Ciganovića nazi­va “Mrtva pri­ro­da po …” i per­for­mans “Pijavico, dajem krv za pet­na­est minu­ta sla­ve” na pro­gra­mu su pul­ske gale­ri­je SKUC u petak, 15. ruj­na u 21 sat.

Ciganovic-pozivnica (550x1200)„Đurica Ciganović umjet­nost tre­ti­ra poput živo­ta. Igra se i ras­te s njim, pušta ga da ide svo­jim tije­kom, pri­tom ne poku­ša­va utje­ca­ti na smjer doga­đa­ja jer zna da je pred mis­te­ri­oz­nom i nikad istra­že­nom vječ­noš­ću – nemo­ćan. I tako nakon neko­li­ko život­nih eta­pa , svjes­tan svo­je volje ka nemo­ći, (pre)pušta se (pra)iskonskom, ani­mal­nom, goto­vo rudi­men­tar­nom zovu ljud­skog bića – stva­ra­laš­tvu. U nje­go­vom slu­ča­ju to nije iz praz­no­vjer­ja ili nago­na za pre­živ­lja­va­njem već iz oso­bi­te potre­be da nauči i ovla­da vatrom. A za nje­ga je umjet­nost upra­vo to. Vatra. Strast. U polu­ta­mi svo­je fan­tas­tič­no i ludič­ki dizaj­ni­ra­ne peći­ne pri­ma i foto­graf­ski bilje­ži gola tije­la mode­la koje potom imple­men­ti­ra u svo­je­vr­s­ni „sve­ti“ pros­tor kao hom­ma­ge sli­kar­skim ido­li­ma poput Kandinskog, Arhipenka, Maljeviča, Warhola etc.. U Ciganovićevom slu­ča­ju (čast mar­lji­vim i iznim­no pedant­nim realis­tič­nim i neo impre­si­onis­tič­kim rje­še­nji­ma i to uglav­nom gra­fi­ka) goto­vo uvi­jek je riječ o sli­kar­stvu iza sli­ke (Gorgona, Grupa šes­to­ri­ce), o pro­miš­lja­nju inte­lek­tu­al­ne slo­bo­de unu­tar sli­kar­stva u kon­tek­s­tu vre­me­na i pros­to­ra u kojem stvara(mo). Na odre­đen način Đurica je u pot­pu­noj, fana­tič­noj služ­bi umjet­nos­ti od čije se bel­ze­bub­ske šar­mant­nos­ti ne bi uspio othr­va­ti čak ni kada bi to na raci­onal­nim nivo­ima svi­jes­ti to čvr­sto i odlu­čio. Posljednji cik­lus pot­vr­đu­je nje­go­vo pro­miš­lja­nje pozi­ci­je žene u druš­tvu te pos­tav­lja niz inte­re­sant­nih pita­nja; Što je žena eman­ci­pa­ci­jom dobi­la, a što izgu­bi­la? Je li umi­ru­ći Krist bio zapra­vo žena? Ili je žena isto­vre­me­na umr­la u Kristu? Autor svjes­tan teži­ne i bre­me­na svo­jih pret­hod­ni­ka (Mantegna, Floričić) od umjet­nos­ti ne tra­ži niti želi išta. Vrlo je dobro upu­ćen da umjet­nost, kao i filo­zo­fi­ja, ne daje odgo­vo­re nego pos­tav­lja pita­nja“, piše Vedran Šilipetar u pozi­vu na izložbu.

Đurica Ciganović rođen je 1957. u Splitu. Bavi se gra­fi­kom, sli­kar­stvom, kera­mi­kom i per­for­man­som. Član udru­že­nja HDLU ISTRE u Puli od 2012. Izlagao na tri­de­se­tak samos­tal­nih i skup­nih izlož­bi u zem­lji i inozemstvu.

Priredio B. V.