Ambiciozan dokumentarac po mjeri Malicka

 KINO: PUTOVANJE VREMENOM: PUT ŽIVOTA, reda­te­lja Terrencea Malicka

Poznavatelji rada kul­t­nog ame­rič­kog reda­te­lja Terrencea Malicka vje­ro­jat­no su izne­na­đe­ni činje­ni­com da je reži­rao doku­men­tar­ni film „Putovanje vre­me­nom: Put živo­ta“, o pos­tan­ku i razvo­ju živo­ta na Zemlji, iako ovaj doku­men­ta­rac zapra­vo sadr­ži naj­bit­ni­je ele­men­te nje­go­vog igra­no­film­skog opusa.

Malick ovdje kom­bi­ni­ra maes­tral­no snim­lje­ne kadro­ve pri­ro­de i vrhun­ski izve­de­ne kom­pju­tor­ske ani­ma­ci­je s video mate­ri­ja­li­ma koji su sni­ma­ni u raz­nim dije­lo­vi­ma svi­je­ta (fin­gi­ra­ni ama­te­ri­zam) te na taj način nas­to­ji pove­za­ti obič­ne ljud­ske sud­bi­ne sa sve­ukup­nim zako­ni­ma pri­ro­de, a to je čes­to radio i u svo­jim igra­nim fil­mo­vi­ma (pri­mje­ri­ce, „Božanstveni dani“ ili „Tanka crve­na linija“).

Također, nara­to­ri­ca (Cate Blanchett) ne objaš­nja­va podrob­ni­je eta­pe razvo­ja živo­ta na Zemlji, što je uobi­ča­je­no u doku­men­tar­cu ovak­ve tema­ti­ke, nego se uglav­nom obra­ća Stvoriteljici s mnoš­tvom meta­fi­zič­kih pita­nja, a to je opet slič­no stil­skim pos­tup­ci­ma u veći­ni Malickovih igra­nih fil­mo­va. Naposljetku, Malickov bi se film teško mogao nazva­ti doku­men­tar­cem i zbog same pri­ro­de nas­tan­ka poje­di­nih kadro­va (čes­ta upo­tre­ba kom­pju­tor­ske ani­ma­ci­je, glum­lje­ni pri­zo­ri) te mon­ta­že koja povre­me­no nagi­nje eks­pe­ri­men­tal­nom filmu.

Oni koji Malicka pos­ljed­njih godi­na učes­ta­lo optu­žu­ju za ten­de­ci­oz­nost i pate­ti­ku sada su doš­li na plo­dan teren, ali to ne zna­či da je „Putovanje vre­me­nom: Put živo­ta“ pro­ma­šaj. Malick je ipak umjet­nik i mis­li­lac tak­vog for­ma­ta da neki dije­lo­vi nje­go­vog doku­men­tar­ca dois­ta fas­ci­ni­ra­ju i tje­ra­ju na raz­miš­lja­nje, iako ima i onih pri­lič­no zamor­nih (naro­či­to se to odno­si na spo­me­nu­tu nara­to­ri­cu filma).

Unatoč veli­kom tru­du i ambi­ci­ja­ma, Malick ipak nije uspio stvo­ri­ti maes­tral­no dje­lo poput zna­me­ni­tog eks­pe­ri­men­tal­no-doku­men­tar­nog fil­ma „Koyaanisqatsi“ ili pak vrhun­skog fran­cu­skog doku­men­tar­ca „Human“, koji su mu po ambi­ci­oz­nim pos­tup­ci­ma slični.

Elvis Lenić