Povratak „Blade Runnera“

Nakon dugo­traj­nog išče­ki­va­nja i medij­skog pod­gri­ja­va­nja konač­no je u naša kina sti­gao „Blade Runner 2049“ (reda­telj Denis Villeneuve), spek­ta­ku­lar­ni nas­ta­vak kul­t­nog fil­ma Ridleyja Scotta iz 1982. godine.

Koliko je ovaj nas­ta­vak oprav­dao oče­ki­va­nja fano­va izvor­nog „Blade Runnera“ teško je reći, ali slič­nos­ti oči­to nisu veli­ke. Scottov film dois­ta je fas­ci­nant­no dje­lo, ne samo u okvi­ri­ma SF žan­ra, i teško je oče­ki­va­ti da bi tak­ve dome­te net­ko mogao pono­vi­ti. Uostalom, ne može to ni sam Ridley Scott. Zato je i vrlo pro­miš­lje­no od nje­ga što se nije uhva­tio reži­je nas­tav­ka (pri­su­tan je kao pro­du­cent) i tako pono­vio gre­šku koju je poči­nio s „Alienom“.

Scottov film je bri­ljan­tan spoj raz­li­či­tih ugo­đa­ja, u nje­mu se pro­ži­ma­ju noirov­ski i dis­to­pij­ski ele­men­ti s Deckardovim humo­rom, dok je Villeneuve dao pri­lič­no pojed­nos­tav­lje­nu depre­siv­nu vizi­ju buduć­nos­ti. U Villeneuveovom nas­tav­ku nema pri­zo­ra i dija­lo­ga koje će fano­vi ponav­lja­ti deset­lje­ći­ma kas­ni­je, nema tak­ve magi­je, on jed­nos­tav­no nije vizu­al­ni pri­po­vje­dač kali­bra Ridleyja Scotta, barem kada je o SF‑u riječ.

Villeneuveov stil naiz­gled je impre­si­van i monu­men­ta­lan, ali zapra­vo pri­lič­no suh i pre­ma­lo uzbud­ljiv, čes­to ostav­lja dojam već viđe­nog unu­tar suvre­me­ne pro­duk­ci­je žan­ra. Njegov film bilo bi naj­po­šte­ni­je ocje­nji­va­ti izvan kon­tek­s­ta izvor­ni­ka, što je, narav­no, pri­lič­no teško. U tom slu­ča­ju može se reći da je riječ o dobrom, solid­nom fil­mu, neg­dje u razi­ni novi­jih Scottovih djela.

Najzad valja pri­mi­je­ti­ti da Villeneuveova kva­li­te­ta vari­ra i zavis­no od žan­ro­va koji­ma se bavi. Dok je u kri­mi­na­lis­tič­kom fil­mu izvr­stan (Prisoners, Sicario), nje­go­vi izle­ti u SF (valja se pod­sje­ti­ti i fil­ma „Dolazak“) ipak nisu tako viso­kih dometa.

Elvis Lenić