Turizam intime: „Prvi red do mora“ Liberte Mišan

08.10.2017.

Liberta Mišan pred­sta­vi­la je svoj rad „Prvi red do mora“ (reali­zi­ran u sklo­pu među­na­rod­nog pro­jek­ta „Inverting Battlefields – for a bor­der­less futu­re“) u subo­tu  7. lis­to­pa­da, na bro­du „Martinabela“ koji je plo­vio od pul­ske Rive do Perojske šume.

P1190164 (1200x900)

Rad je turis­tič­ka tura kroz obi­telj­ska sje­ća­nja koja su pove­za­na s real­nim pros­to­rom pul­skog akva­to­ri­ja. Obiteljska, mikro povi­jest i služ­be­na fak­to­graf­ska povi­jest pre­zen­ti­ra­ni su publi­ci kroz glas turis­tič­kog vodi­ča (Mirta Polanović). Okosnicu obi­telj­ske pri­če čini Bepo, pokoj­ni P1190236 (900x1200)brat Libertinog dje­da i legen­de oko nje­go­ve nepoz­na­te sud­bi­ne. Već pri pola­sku s pul­ske Rive publi­ka je uro­ni­la u 90‑e godi­ne proš­log sto­lje­ća pot­po­mog­nu­ta pje­smom „Željo moja“ Doris Dragović, a Libertina sje­ća­nja na taj peri­od neiz­bjež­no su se tica­la i izbje­gli­ca i nji­ho­vog „pri­vre­me­nog“ smje­šta­ja u turis­tič­kim kom­plek­si­ma duž oba­le. Djetinjstvo i mašta, isti­na i pri­če ispre­pli­ta­li su se do zad­nje toč­ke puto­va­nja – na moru nasu­prot Perojske šume gdje je nakon zala­ska i glaz­be Antonia Smareglie to puto­va­nje pros­to­rom i vre­me­nom završilo.

Formalno jed­nos­ta­van i nepre­ten­ci­ozan rad Liberte Mišan uspje­šan je na više razi­na. Savršeno se ukla­pa u okvir pro­jek­ta „Inverting Battlefields – for a bor­der­less futu­re“ koji umjet­nič­kim meto­da­ma i kul­tur­nim prak­sa­ma nas­to­ji ispi­ta­ti raz­ne vrste tra­uma koje obi­lje­ža­va­ju pros­to­re povi­jes­no pogo­đe­ne ratom. Rad je ujed­no i ana­li­za i rein­ter­pre­ta­ci­ja kla­sič­nog turis­tič­kog pro­izvo­da – izle­ta bro­dom – kojem se pri­do­da­je umjet­nič­ka kom­po­nen­ta i time stva­ra zanim­ljiv i izne­nad­no nje­žan hibrid. Funkcionalnost ovog pris­tu­pa otva­ra broj­na pita­nja o nje­go­voj mogu­ćoj pri­mje­ni u turis­tič­ke svr­he te o toli­ko P1190203 (900x1200)pri­želj­ki­va­noj surad­nji izme­đu kul­tur­nog i turis­tič­kog sek­to­ra koja naža­lost čes­to rezul­ti­ra pukom zaba­vom za mase.

Nakon pre­zen­ta­ci­je rada odr­žan je raz­go­vor s auto­ri­com u gale­ri­ji Cvajner gdje je publi­ka mogla doz­na­ti što ju je ins­pi­ri­ra­lo da reali­zi­ra ovaj projekt.

- Moje djed je bio izvr­stan storytel­ler, a glav­ni lik svih nje­go­vih pri­ča bio je Bepo kojeg je bazi­rao po svom pokoj­nom bra­tu. Bepo je u nje­go­vim pri­ča­ma uvi­jek bio naj­mu­dri­ji i izvla­čio se iz sva­ko­ja­kih splet­ki – to su mi bile naj­dra­že pri­če kada sam bila mala, kaza­la je auto­ri­ca. O sud­bi­ni pra­vog Bepa, Libertina je obi­telj doz­na­la tek 2016. godi­ne zahva­lju­ju­ći član­ku u Glasu Istre o pomor­skoj bit­ci u kojoj je stradao.

Što se same izved­be tiče auto­ri­ca je pojas­ni­la da Mirta Polanović u ulo­zi turis­tič­kog vodi­ča od nje nije dobi­la gotov tekst već samo natuk­ni­ce o čemu će mora­ti pri­ča­ti te se u konač­ni­ci puno toga sve­lo na ad hoc improvizaciju.

- Meni su dje­la naj­za­nim­lji­vi­ja kada su na tre­pe­ra­vim noga­ma, kada još uvi­jek ne znaš hoće li funk­ci­oni­ra­ti ili ne. Zahvaljujući Mirti koja se odlič­no snaš­la jako sam zado­volj­na s onim što smo uspje­li napra­vi­ti i volje­la bih ovaj rad pono­vi­ti, ali s dru­gim pri­ča­ma, zaklju­či­la je Mišan.

P1190296 (1200x900)

Liberta Mišan magis­tri­ra­la je 2015. na stu­di­ju Medijskih umjet­nos­ti i prak­si unu­tar modu­la Scenografski pros­to­ri, pri Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti Sveučilišta u Rijeci. Izlagala je na skup­nim izlož­ba­ma u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti Zagreb, Muzeju moder­ne i suvre­me­ne umjet­nos­ti u Rijeci, VN gale­ri­ji u Zagrebu, Muzeju gra­da Splita, gale­ri­ji Kortil u Rijeci, Medienhaus gale­ri­ji pri ber­lin­skom UdK, gale­ri­ji Forum Stadtpark u Grazu. Prvu samos­tal­nu izlož­bu ima­la je 2017.godine u gale­ri­ji Singular u Puli. Kazališne sce­no­gra­fi­je ostva­ri­la je unu­tar HNK I.pl. Zajca u Rijeci, Satiričkog kaza­li­šta Kerempuh u Zagrebu, HNK u Varaždinu i Slovenskog narod­nog gle­da­liš­ča Nova Gorica.

Projekt „Inverting Battlefields – for a bor­der­less futu­re“ vodi aus­trij­ska orga­ni­za­ci­ja XENOS u surad­nji s umjet­ni­com Nayari Castillo te osam orga­ni­za­ci­ja iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Slovenije, a uklju­ču­je devet umjet­ni­ka. U pro­jek­tu sudje­lu­je i pul­ska udru­ga Metamedij.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK