Licemjer i njegove žrtve – Premijerna izvedba predstave “Staging a Play: Tartuffe” Matije Ferlina u Svetvinčentu

Pretvaranjem „Tartuffea“, Molièreovog kanon­skog dram­skog tek­s­ta u kore­ograf­sku par­ti­tu­ru, reda­telj i kore­ograf Matija Ferlin ostva­rio je novu, uspješ­nu pred­sta­vu u svom cik­lu­su nazva­nom „Staging a Play“ u kojem ples­ni pokret zamje­nju­je i inter­pre­ti­ra tek­s­tu­al­ni pred­lo­žak i koja je pre­mi­je­ru ima­la u subo­tu, 25. stu­de­nog, u Mediteranskom ples­nom cen­tru u Svetvinčentu. Predstava nas­ta­la u pro­duk­ci­ji Zagrebačkog ples­nog ansam­bla u surad­nji s Istarskim narod­nim kaza­li­štem Gradskim kaza­li­štem Pula veli­ki je korak napri­jed nas­pram nagra­đi­va­ne „Staklene mena­že­ri­je“ kojom je Ferlin taj cik­lus zapo­čeo 2015. godi­ne. Za raz­li­ku od obra­de Williamsovog kla­si­ka koja je bila isto­vre­me­no mini­ma­lis­tič­ka i krip­tič­na, „Tartuffe“ je eks­plo­zi­ja boja i pokre­ta u kojoj su povez­ni­ce s dram­skim pred­lo­škom jas­ni­je i prirodnije.

Jednostavna sce­no­gra­fi­ja Mauricija Ferlina kojom domi­ni­ra biblij­ski citat na engle­skom jezi­ku „Danas mi je bora­vi­ti u tvo­joj kući“ (For today i must stay at your house) na samom dnu, poli­gon je za ples­ne pokre­te broj­nih liko­va (čak devet ple­sa­ča) koji su kons­tant­no na sce­ni. Predstavu otva­ra efek­tan pro­log u kojem Orgonova obi­telj pri­ma Tartuffea u svoj dom nakon kojeg se poči­nje odi­gra­va­ti pri­ča nje­go­vog kaus­tič­nog dje­lo­va­nja. U prvim dije­lo­vi­ma pred­sta­ve (kao i u ori­gi­na­lu) Tartuffe nije glav­ni akter već sto­ji u poza­di­ni i „trlja ruke“. Centralnu ulo­gu u pri­či pre­uzi­ma u zad­njoj tre­ći­ni kada se razot­kri­va nje­gov pak­le­ni plan putem kojeg zava­di čla­no­ve Orgonove obi­te­lji i pos­ta­je vlas­ni­kom svih nji­ho­vih zemalj­skih imanja.

„Tartuffe: Staging a Play“ je u pot­pu­nos­ti pred­sta­va bez čet­vr­tog zida jer glum­ci cije­lo vri­je­me gle­da­ju u publi­ku koja time pos­ta­je svje­do­kom nji­ho­vih pat­nji. Ta zah­tjev­na odlu­ka pred­stav­lja veli­ki pro­blem kada je u pita­nju ples­na pred­sta­va jer se time limi­ti­ra­ju sami pokre­ti ple­sa­ča, no u ovom se slu­ča­ju višes­tru­ko ispla­ti­la. „Trpjeti“ kons­tan­tan pogled devet izvo­đa­ča nije jed­nos­tav­no niti pri­rod­no te stva­ra nela­go­du i teško pod­noš­lji­vu ten­zi­ju. Publika – taj nije­mi svje­dok – kao ni sami liko­vi, nema­ju luk­suz pre­da­ha što pred­sta­vu čini nape­tom do samo­ga kra­ja čime je dopri­ni­je­la i repe­ti­tiv­na glaz­be­na pod­lo­ga Luke Prinčića. Zbog limi­ti­ra­nos­ti pokre­ta ples­ne sli­ke su niza­le poput špi­la kara­ta tije­kom div­lje sesi­je pasi­jan­sa, a tu su vizu­al­nu povez­ni­cu poja­ča­li i goto­vo nepod­noš­lji­vo šare­ni kos­ti­mi koje su kre­ira­li Matija Ferlin i Desanka Janković.

Jedini koji ne „poštu­je“ pra­vi­la igre i koji u dva navra­ta (na samom počet­ku i kra­ju) ne gle­da u publi­ku je sam Tartuffe. Iako je tekst na kojem se ples­na pred­sta­va bazi­ra u svo­joj sušti­ni kome­di­ja koja po kanon­skim pra­vi­li­ma zavr­ša­va sret­no, Ferlin i dra­ma­tur­gi­nja Jasna Žmak odlu­či­li su se za tra­gič­ni kraj (nakon Tartuffeove pobje­de Orgon umi­re). Na publi­ci je odlu­ka može li Tartuffe doži­vje­ti iskup­lje­nje nakon kob­nog rezul­ta­ta svog dje­lo­va­nja jer u tom tre­nut­ku on pres­ta­je gle­da­ti u nju i okre­će se pre­ma žrtvi i ispu­šta bol­ni krik u kojem nema ni trun­ke licemjerja.

U pred­sta­vi bri­lji­ra­ju Darko Japelj u ulo­zi Orgonove žene Elvire i izvr­s­na Roberta Milevoj u nas­lov­noj ulo­zi. Ostali izvo­đa­či su Petra Chelfi, Andreja Jandrić, Domagoj Janković, Sintija Kučić, Marin Lemić, Petra Valentić i Kasija Vrbanac.

• Matija Ferlin
• Mediteranski plesni centar Svetvinčenat
• Zagrebački plesni ansambl