Prezentacija rezultata radionice “Paradoks fikcije: bilješke o mjestima industrijske proizvodnje“

04.12.2017.

Javna pre­zen­ta­ci­ja rezul­ta­ta bes­plat­ne radi­oni­ce istra­ži­va­nja kroz tekst i dizajn “Paradoks fik­ci­je: bilje­ške o mjes­ti­ma indus­trij­ske pro­izvod­nje“ odr­ža­na je u subo­tu, 2. pro­sin­ca, u Srpskom kul­tur­nom cen­tru Istre. Organizator radi­oni­ce je MP3 plat­for­ma u surad­nji s kolek­ti­vom OAZA iz Zagreba i udru­gom Zvona i Nari iz Ližnjana. Predsjednik udru­ge Metamedij, Marino Jurcan poz­dra­vio je pri­sut­ne na pre­zen­ta­ci­ji i zahva­lio part­ne­ri­ma, surad­ni­ci­ma i polaznicima.

P1190842 (1200x900)

- Atmosfera tije­kom radi­oni­ce je bila impre­siv­na, bili ste jako anga­ži­ra­ni i nadam se da ste nešto i nauči­li te da ste kroz ovaj rad na dru­ga­či­ji način sagle­da­li ono čime se ina­če bavi­te. Nadam se i da vam je dola­zak u Pulu i bora­vak u Istri omo­gu­ćio da svoj fokus odmak­ne­te od sva­kod­nev­ne razi­ne i na dru­gi način kre­ne­te u pro­ces pro­miš­lja­nja i reali­za­ci­je, kazao je Jurcan.

P1190862 (1200x900)

Mentorice iz kolek­ti­va OAZA Ivana Borovnjak i Maja Kolar su tako­đer pohva­li­le rad 12 polaz­ni­ka, prak­ti­ča­ra dizaj­na vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je, pro­dukt dizaj­na i etno­lo­gi­je koji su svo­je vri­je­me tije­kom radi­oni­ca odlič­no iskoristili.

- Fokus ovo­go­diš­nje radi­oni­ce bio je na istra­ži­va­nju kroz dizajn o mjes­ti­ma indus­trij­ske pro­izvod­nje kojih u Istri ima napre­tek. Teme koje su se iskris­ta­li­zi­ra­le kroz ana­li­zu su omo­gu­ći­le polaz­ni­ci­ma da neke stva­ri sagle­da­ju na novi način. Naša je ide­ja bila istra­ži­vač­ku meto­do­lo­gi­ju upo­tri­je­bi­ti u dizaj­ner­skoj prak­si te uves­ti polaz­ni­ke u nove nači­ne pri­mje­ne tih zna­nja. Zahvaljujem se na pomo­ći i Ognjenu Rađenu koji nam je pomo­gao da se bavi­mo for­mu­la­ci­jom tek­s­ta i kre­ira­njem nara­ti­va koji su nam pomo­gli u dalj­njem storytel­lin­gu. Svaka je gru­pa polaz­ni­ka koris­ti­la raz­li­či­te medi­je koji­ma se slu­že u sva­ki­daš­njoj prak­si za pre­pri­ča­va­nje pro­ble­ma i pro­miš­lja­nja detek­ti­ra­ni­ma na samim loka­ci­ja­ma. Posjetili smo elek­tro­mlin, bili upu­će­ni u zbi­va­nja u Uljaniku, no svi rado­vi se zapra­vo tiču naj­za­nim­lji­vi­je loka­ci­je koja se svi­dje­la svi­ma, a to je biv­ši rud­nik Raša, kaza­le su mentorice.

P1190846 (1200x900)

Ognjen Rađen je objas­nio koja je bila važ­nost rada na tek­s­tu i kako se taj dio radi­oni­ce pove­zao s dizaj­ner­skim radom.

- Iznimno mi je dra­go što je upra­vo ta tek­s­tu­al­na kom­po­nen­ta ima­la vrlo bit­nu ulo­gu i što su kole­ge dizaj­ne­ri otvo­ri­li pros­tor za tekst. Dojam je da smo na sukob­lje­nim stra­na­ma, a ovo je odli­čan pri­mjer da to nije i ne mora biti tako. Radionica je bila vrlo zanim­lji­va i poti­caj­na, a ono što me impre­si­oni­ra­lo je koli­ko se puno može napra­vi­ti u rela­tiv­no krat­kom vre­me­nu. Veseli me da pos­to­je mode­li stva­ra­nja ide­ja od kojih zajed­ni­ca može ima­ti dugo­roč­nu i kon­kret­nu korist, kazao je Rađen.

Prva gru­pa koju čine: Dina Bartolić, Andrea Galić, Dorotea Kutleša i Paula Šantić stvo­ri­la je rad nazi­va „Kovarhiv – Rudnik infor­ma­ci­ja“ – suvre­me­ni rudar­ski alat za pre­tra­ži­va­nje infor­ma­ci­ja, eks­trak­ci­ju i pro­izvod­nju zna­nja i alter­na­tiv­nog arhi­vi­ra­nja indus­trij­skog nasljeđa.

P1190849 (1200x900)

- Naš pro­jekt se bavi ruda­re­njem i suvre­me­nom inter­pre­ta­ci­jom istog, odnos­no pita­njem što je ruda danas? Cilj je bio pred­sta­vi­ti i sam pro­ces ruda­re­nja u digi­tal­nom svi­je­tu gdje nudi­mo alter­na­tiv­nu inter­pre­ta­ci­ju pre­tra­ži­va­nja koji su ins­pi­ri­ra­ni ala­ti­ma koje su koris­ti­li ruda­ri, objas­ni­li su polaznici.

Drugu sku­pi­nu koju čine Tamara Karanović, Berina Verlašević i Duško Čančar pro­izve­la je rad nazi­va „Muzej svje­tla – iskus­tvo pod­zem­lja“ koji­me su htje­li ostva­ri­ti pre­na­mje­nu mjes­ta pro­izvod­nje i repro­gra­mi­ra­nje ne-mjesta.

- S obzi­rom na to da je rud­nik spe­ci­fič­no tam­no mjes­to zadr­ža­li smo se na ide­ji muze­ja svje­tla. Radovalo nas je kako su te dvi­je kom­po­nen­te reagi­ra­le jed­na na dru­gu i mis­li­mo da bi taj pro­jekt mogao pri­vu­ći veli­ki broj lju­di da posje­ti tak­vo mjes­to, kaza­li su polaz­ni­ci. S dru­ge stra­ne je naprav­lje­no i jed­no krat­ko etno­graf­sko istra­ži­va­nje nazva­no „Ogledi i sje­ća­nja Marije Vorano – Raša u prvom licu“ kojeg je pro­ve­la Katija Sirotić.

P1190858 (1200x900)

- Radi se o audio zapi­su u kla­sič­nom sti­lu polu struk­tu­ri­ra­nog inter­v­jua. Marija Vorano iz Labina je ispri­ča­la svo­je impre­si­je i sje­ća­nja o rudar­skom živo­tu – kako je izgle­dao život unu­tar i van rud­ni­ka, kaza­la je Sirotić.

Treća gru­pa koju čine Dora Kasun, Sara Mihaljica, Marin Nižić i Lazar Rajković ostva­ri­li su rad nazi­va „Kovanova – igra s društvom“.

- Inspiracija za ovoj pro­jekt je isto bio posjet Raši, a tamo smo čuli tu pri­ču o gro­fi­ci koja sva­ke godi­ne dola­zi u Rašu i zapra­vo je unu­ka biv­šeg vlas­ni­ka rud­ni­ka. Željeli smo osmis­li­ti jedan alat koji bi ponu­dio nove inter­pre­ta­ci­je tih pros­to­ra i model za nji­ho­vu pre­na­mje­nu. Radi se o druš­tve­noj igri koja na neki način gene­ri­ra alter­na­tiv­nu povi­jest Raše. Naša igra­ća plo­ča se sas­to­ji od jed­nog tipič­nog tota­li­tar­nog urba­nog ras­te­ra i rupe u cen­tru koja pred­stav­lja rud­nik – rupu sud­bi­ne u koju se zav­la­či ruka i gdje se izvla­či kar­ti­ca s odre­đe­nim pita­nji­ma i nji­ho­vim isho­di­ma. Ovisno o oda­bra­nom isho­du odre­đe­ni liko­vi dobi­va­ju bodo­ve moći. Takvih kora­ka ima sedam jer se igra igra kroz sedam dana, a u knji­gu povi­jes­ti se zapi­su­ju isho­di te konač­ni zbroj bodo­va za sva­kog lika koji defi­ni­ra koli­ko on ima pote­za na samoj plo­či, kaza­li su polaznici.

P1190865 (1200x900)

Radionica “Paradoks fik­ci­je: bilje­ške o mjes­ti­ma indus­trij­ske pro­izvod­nje” bavi­la se istra­ži­va­njem i rein­ter­pre­ta­ci­jom mikro­kul­tu­re indus­trij­ske pro­izvod­nje kroz tekst i dizajn. Cilj radi­oni­ce bio je pre­is­pi­ti­va­nje i poti­ca­nje dija­lo­ga o odre­đe­nim zanim­lji­vos­ti­ma kul­tur­ne indus­trij­ske bašti­ne i nji­ho­vim širim druš­tve­nim impli­ka­ci­ja­ma. Na koji način socio-kul­tu­ral­ni te eko­nom­sko-poli­tič­ki okvi­ri utje­ču na struk­tu­ru mjes­ta? Kako indi­vi­du­al­no iskus­tvo mjes­ta stva­ra nova zna­če­nja i namje­ne tog istog mjes­ta? Kako reva­lo­ri­zi­ra­ti pos­to­je­ću per­cep­ci­ju indus­trij­ske kul­tur­ne bašti­ne i nje­nog oču­va­nja ala­ti­ma dizaj­na? – samo su neka od pita­nja na osno­vu kojih su polaz­ni­ci izgra­di­li vlas­ti­te priče.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK