ODLIČNO IZVEDENA PRIČA O KSENOFOBIJI, TRAGEDIJI I OSVETI

Tursko-nje­mač­ki reda­telj Fatih Akin (rođen 1973. u Hamburgu) istak­nuo se sre­di­nom proš­log deset­lje­ća dra­mom „Glavom kroz zid“, nakon toga reži­rao je još neko­li­ko fil­mo­va koji se bave pro­ble­ma­ti­kom asi­mi­la­ci­je tur­skih dose­lje­ni­ka u nje­mač­kom druš­tvu, a na slič­nom tra­gu mu je i odli­čan novi film „Iz ništa­vi­la“ (Aus dem Nichts).

Junakinja fil­ma je Njemica (izvr­s­na ulo­ga Diane Kruger nagra­đe­na 2017. u Cannesu) u sret­nom bra­ku s Turčinom pro­ble­ma­tič­ne proš­los­ti (Numan Acar), kojoj suprug i malo­ljet­ni sin pogi­nu u bom­ba­škom napa­du. Iako istra­ži­te­lji u počet­ku mis­le da je napad došao iz pod­zem­nog miljea (zbog supru­go­ve diler­ske proš­los­ti), ubr­zo se usta­no­vi da su poči­ni­te­lji zlo­či­na zapra­vo mla­di neo­na­cis­ti zado­je­ni teško objaš­nji­vom mržnjom.

Akinov film podi­je­ljen je na tri temat­ske cje­li­ne: prva se bavi tra­ge­di­jom i nje­zi­nim izrav­nim pos­lje­di­ca­ma na život juna­ki­nje, dru­ga pra­ti muko­tr­pan pro­ces suđe­nja, a zavr­š­na cje­li­na odvi­ja se u Grčkoj sa šokant­nim zavr­šet­kom. U skla­du s tim film se i žan­rov­ski može podi­je­li­ti na tri dije­la – zapo­či­nje kao dra­ma s temom tero­riz­ma, nas­tav­lja se u nape­tu sud­sku dra­mu, a zavr­ša­va kao iznim­no dra­ma­ti­čan tri­ler – ali film­ska cje­li­na, una­toč žan­rov­skim raz­li­ka­ma, dje­lu­je vrlo ujed­na­če­no i skladno.

Povrh toga, Akin se vrlo učin­ko­vi­to poigra­va moti­vi­ma Erosa i Tanatosa, budu­ći da prev­la­da­va­ju­će des­truk­tiv­nu atmo­sfe­ru fil­ma povre­me­no pre­ki­da­ju meta­fo­re živo­ta (nakon dužeg vre­me­na juna­ki­nji se vra­ća mje­seč­ni­ca, pri­ja­te­lji­ca joj rađa dije­te), što film­sku cje­li­nu čini još kom­plek­s­ni­jom. Redatelj se uz ovom fil­mu bavi iznim­no važ­nim stva­ri­ma (naci­onal­na i ras­na netr­pe­lji­vost, noše­nje s veli­kom tra­ge­di­jom, smi­sao osve­te), ali to uop­će ne radi plakatno.

Naprotiv, on prvens­tve­no nudi jed­nu odlič­no raz­ra­đe­nu žan­rov­sku pri­ču, vrlo nape­tu i uzbud­lji­vu, koja u poza­di­ni nudi mno­go dub­lje slo­je­ve. Akinov film je ogled­ni pri­mje­rak kako bi se tre­ba­lo bavi­ti važ­nim pro­ble­mi­ma suvre­me­ne Europe (pa i cije­log svi­je­ta) na inte­li­gen­tan i film­ski atrak­ti­van način.

Elvis Lenić