Slojevita satira suvremene umjetnosti i društva

KINO: KVADRAT, reda­te­lja Rubena Östlunda

U pul­skom kinu tre­nut­no igra „Kvadrat“ (The Square), reda­te­lja Rubena Östlunda, dodu­še s odre­đe­nim zaos­tat­kom u odno­su na veći­nu hrvat­skih kina, iako je ovaj film upra­vo u Istri imao svo­ju hrvat­sku pre­mi­je­ru (na lanj­skom moto­vun­skom festivalu).

Ruben Östlund pros­la­vio se pri­je neko­li­ko godi­na fil­mom „Turist“, a s recent­nim „Kvadratom“ osvo­jio je proš­le godi­ne Zlatnu pal­mu u Cannesu i naj­važ­ni­je nagra­de Europske film­ske aka­de­mi­je (naj­bo­lji film, reži­ja, sce­na­rij i dru­go). U čemu je taj­na veli­kog uspje­ha ovog filma?

Östlundov glav­ni lik je kus­tos muze­ja suvre­me­ne umjet­nos­ti koje­mu se život pre­okre­ne nakon što ga usred bije­la dana pokra­du na uli­ci. Ubrzo pomo­ću raču­nal­ne apli­ka­ci­je otkri­va zgra­du u kojoj živi krad­lji­vac nje­go­vog mobi­te­la i odlu­či podu­ze­ti kon­kret­ne mje­re koje mu popri­lič­no zakom­pli­ci­ra­ju život.

Östlund koris­ti ovu jed­nos­tav­nu pri­ču da bi uka­zao na ano­ma­li­je suvre­me­nog tret­ma­na umjet­nos­ti i medij­ske komu­ni­ka­ci­je u zapad­njač­kom druš­tvu. Počevši od pomod­nog i bla­zi­ra­nog glav­nog lika, koji vozi „eko­lo­šku“ Teslu i jede organ­sku hra­nu, iako mu je pri­vat­ni život u pot­pu­nom rasu­lu, a na kra­ju svo­jim pos­tup­ci­ma poka­zu­je da uop­će ne vje­ru­je u filo­zo­fi­ju odno­sa pre­ma lju­di­ma koju jav­no podu­pi­re kao kustos.

Östlundova vizu­al­no rafi­ni­ra­na tvo­re­vi­na slo­je­vi­to razot­kri­va spre­gu suvre­me­ne umjet­nos­ti, medi­ja i više sred­nje kla­se, koja je pri­lič­no šup­lja i bez nekog dub­ljeg smis­la, dok su nje­zi­ni pro­ta­go­nis­ti vrlo lice­mjer­ni i nes­po­sob­ni pogle­da­ti isti­ni u oči. Paradoksalno je da Östlund nije radio film za masov­nu publi­ku i mul­ti­plek­se, nego dobrim dije­lom i za inte­lek­tu­al­ni sloj više sred­nje kla­se, upra­vo one na koju se u fil­mu ponaj­vi­še obrušava.

Elvis Lenić