Zabavno i društveno aktualno

KINO: MON CHERI, JA SAM TI, reda­telj Bruno Chiche

U fran­cu­skoj kome­di­ji „Mon che­ri, ja sam ti“ (L’un dans l’a­utre) pra­ti­mo lju­bav­ne pro­ble­me neko­li­ko tipič­nih pred­stav­ni­ka više sred­nje kla­se, ali s neo­če­ki­va­nim zapletom.

Pierre (Stephane De Groodt) je uspješ­ni podu­zet­nik u rutin­skom bra­ku s priv­lač­nom sto­ma­to­lo­gi­njom (Aure Atika), koji ima lju­bav­nu afe­ru s Pénélope (Louise Bourgoin), dje­voj­kom obi­telj­skog pri­ja­te­lja i pos­lov­nog surad­ni­ka. Taman kad namje­ra­va­ju okon­ča­ti svo­ju nepri­lič­nu vezu, nakon još jed­nog lju­bav­nog odno­sa, oni se pre­tva­ra­ju jed­no u dru­go, na način da se Pierreova osob­nost seli u tije­lo Pénélope i obratno.

Nakon toga obo­je odla­ze svo­jim kuća­ma i cije­lo vri­je­me pre­tva­ra­ju se da su ono što nisu, što ispo­čet­ka uzro­ku­je odre­đe­ni napor kod gle­da­te­lja (stal­no mora mušku fizi­oni­mi­ju spa­ja­ti sa žen­skim likom i obrat­no), ali nakon nekog vre­me­na pri­hva­ća nara­tiv­nu igru i čak poči­nje uži­va­ti u pri­zo­ri­ma koje nudi reda­telj Bruno Chiche. On se vje­što poigra­va moguć­nos­ti­ma koje nudi kome­di­ja s muško-žen­skim odno­si­ma i zamje­nom iden­ti­te­ta i povre­me­no čak uspi­je­va biti vrlo zaba­van, ali taj lepr­šav i nena­met­ljiv pris­tup nije baš bezazlen.

Osim što uspi­je­va doda­ti zanim­lji­ve nijan­se kla­sič­nim muško-žen­skim odno­si­ma, Chiche kroz zamje­nu iden­ti­te­ta obra­đu­je i danas iznim­no aktu­al­nu tema­ti­ku tran­srod­nih oso­ba i nji­ho­vih pro­ble­ma. Vjerojatno je to i naj­ve­ća pred­nost ove nepre­ten­ci­oz­ne kome­di­je, da bez veli­kih ambi­ci­ja uspi­je­va nešto reći o suvre­me­nom poima­nju spo­lo­va i gra­ni­ca­ma među njima.

Elvis Lenić