Ellen Semen i Zdravko Kopas u Grožnjanu

Grožnjanska Gradska gale­ri­ja Fonticus ugos­ti­la je u subo­tu 17. ožuj­ka foto­gra­fa Zdravka Kopasa iz Opatije i sli­ka­ri­cu Ellen Semen iz Beča. Dvije samos­tal­ne izlož­be i nji­ho­ve auto­re pred­sta­vio je kus­tos Eugen Borkovsky mno­go­broj­nim posje­ti­te­lji­ma gale­rij­skog prostora.

Zdravko Kopas je u svo­joj izlož­bi nazva­noj “Ritam nere­da” za moti­ve rado­va oda­brao tek­s­tu­ru lako dos­tup­nih obje­ka­ta kao što su debla sta­ba­la, plas­ti­ke, želje­za, osta­ta­ka pode­ra­nih pos­te­ra s jav­nih panoa, te jef­ti­nih upa­lja­ča. Njegove seri­je i kola­ži sas­to­je se od 35 sa 42 cen­ti­me­ta­ra veli­kih foto­gra­fi­ja, ima ih tri­de­se­tak, a nji­ho­va se mor­fo­lo­gi­ja izra­ža­va od tro­še­nja kojem su izlo­že­ni zbog pro­te­ka vre­me­na i vre­men­skih uvje­ta do učin­ka ano­nim­nih pro­laz­ni­ka. Fotografije nisu obra­đe­ne već dola­ze onak­ve kak­vi­ma su snim­lje­ne, a kom­po­zi­ci­je nas­ta­le nji­ho­vim sla­ga­njem dobi­ja­ju karak­ter čine­ći aps­trak­t­ne kompozicije.

Kustos isti­če: “Fotografski zapi­si Zdravka Kopasa pod­li­je­žu reka­pi­tu­la­ci­ji i osmiš­lja­va­nju po cje­li­na­ma. Poslije artis­tič­ke inku­ba­ci­je, pla­sman rezul­ti­ra pro­miš­lje­nim seri­ja­ma zna­ko­va. To je osnov­na kon­cep­ci­ja umjet­ni­ko­va obli­ko­va­nja. Fotografija, u pris­tu­pu Zdravka Kopasa, dra­ma­tič­nost dobi­va mul­ti­pli­ka­ci­jom dije­lo­va, seg­me­na­ta moti­va. Unutarnja sna­ga, te, nove real­nos­ti, dobro je osmiš­lje­na. Planovi, lini­je, toni­ra­ne povr­ši­ne na rado­vi­ma sjaj­no komu­ni­ci­ra­ju unu­tar gru­pa­ci­ja. Sasvim realis­tič­ni moti­vi dobi­va­ju autor­stvo pro­mjen­lji­vim, vrs­nim više­krat­nim kadri­ra­njem. Autor kadro­ve sla­že izres­ci­ma, pa nani­za­ni sli­jed ini­ci­ra tem­po. Na svim rado­vi­ma pri­su­tan je ritam pro­ble­ma­ti­zi­ran na više mašto­vi­tih nači­na. Najčešće je to niz likov­nih činje­ni­ca istog moti­va, uz for­mu­lu upri­zo­re­nja spe­ci­fič­nih deta­lja. Kopas odus­ta­je od uobi­ča­je­nog pla­sma­na. Čini korak dalje u likov­nom pro­miš­lja­nju: usre­do­to­ču­je se na seg­men­te objek­ta paž­nje. Sklopljeni deta­lji, pri­mi­je­će­ni na moti­vu, pred nama se pojav­lju­ju kao nove likov­ne činje­ni­ce. Ovi rado­vi, uko­li­ko ih doži­vi­mo poje­di­nač­no ili kao niz, govo­re o rit­mu mije­na svug­dje oko nas.”

Zdravko Kopas rođen je u Opatiji 1954. godi­ne. Već zara­na se poči­nje bavi­ti foto­gra­fi­jom i neko­li­ko sli­je­de­ćih godi­na tim se medi­jem bavi pro­fe­si­onal­no. Stjecajem život­nih okol­nos­ti zapoš­lja­va se u Umjetničkom pavi­ljo­nu „Juraj Šporer“, u Opatiji, gdje poči­nje radi­ti na pro­mo­ci­ji likov­nih umjet­ni­ka, te tako zapos­tav­lja vlas­ti­ti rad. 1993. godi­ne, sa supru­gom osni­va Umjetničku agen­ci­ju KOPART, koja u Rijeci dje­lu­je kon­ti­nu­ira­no od 1995. godi­ne na pred­stav­lja­nju hrvat­skih umjet­ni­ka, kao i umjet­ni­ka iz susjed­nih zema­lja. Intenzivno izla­že od 2005. godi­ne, samos­tal­no i skup­no na broj­nim izlož­ba­ma u zem­lji i ino­zem­s­tvu, a za svo­je rado­ve višes­tru­ko je nagra­đi­van i pohva­lji­van. Član je HDLU‑a Rijeka i HZSU‑a u sta­tu­su mul­ti­me­di­jal­nog umjet­ni­ka. Živi i radi u Rijeci i Opatiji.

Ellen Semen se pred­sta­vi­la izlož­bom nazi­va “Metafore smis­la” koja obu­hva­ća 19 sli­ka u teh­ni­ci ulje na plat­nu u raz­nim dimen­zi­ja­ma: od 23 sa 18 do 200 sa 170 cen­ti­me­ta­ra. Njeni su rado­vi dvo­ja­ki: s jed­ne stra­ne sli­kar­ski kla­si­ci pej­za­ža i por­tre­ta iz 19, sto­lje­ća pre­ra­đe­ni s prin­ci­pi­ma kolaž­ne teh­ni­ke, s dru­ge moti­vi epo­pe­je naro­da na putu od izbje­gliš­tva do asi­mi­la­ci­je kao kri­ti­ka i kao opo­me­na oni­ma kod kojih dola­ze ili samo pro­la­ze te sku­pi­ne lju­di u bije­gu od smr­ti. Likovi na nje­nim moti­vi­ma su podi­je­lje­ni na lju­de s ljud­skim izgle­dom i bića koja pred­stav­lja­ju ulje­ze, kao što su kuk­ci, van­ze­malj­ci, i “crush test dum­mi­es”. Posebno se isti­če sli­ka u kojoj se dje­ca suoča­va­ju sa poj­mom stran­ca i dru­ga­či­jos­ti, te sli­ka koja domi­ni­ra izlož­bom svo­jom veli­či­nom, a pri­ka­zu­je aris­to­kra­ci­ju toga doba na tonu­ćem plo­vi­lu. Autorica priz­na­je teško­ću u pri­ka­zi­va­nju veli­kog bro­ja ide­ja koje su navi­ra­le tije­kom rada na ovom pro­jek­tu. Uz auto­ri­či­ne rado­ve mogu­će je pogle­da­ti i ori­gi­nal­no izda­nje mape sa sli­ka­ma koje je auto­ri­ca pre­uze­la, koje su je ins­pi­ri­ra­le i bile pred­loš­ci­ma nje­nih djela.

Kustos Borkovsky navo­di: ” Umjetnica ini­ci­jal­ne moti­ve pro­na­la­zi u povi­jes­nim rado­vi­ma, kata­lo­zi­ma poz­na­tih aus­trij­skih sli­ka­ra XIX. sto­lje­ća, (Ferdinand Georg Waldmüller, Peter Fendi, Friedrich August von Kaulbach, Leopold Kupelwieser, Josef Danhauser…), koji su utje­ca­li na ondaš­nje likov­no obli­ko­va­nje u Beču, ali i Zagrebu (Waldmüller: Portret bisku­pa M. Vrhovca, 1814. i J. J. Strossmayera, 1864). Idilične atmo­sfe­re ori­gi­na­la osta­ju pri­sut­ne iako im auto­ri­ca mije­nja smi­sao. Tako, pri­mje­ri­ce, sli­kar­ski izve­de­na, žan­rov­ski obi­lje­že­na sli­ka kra­jo­li­ka ili gru­pe oso­ba, nama se pred­stav­lja s novim, izmi­je­nje­nim deta­lji­ma. Ponekad su to pred­me­ti koji ozna­ču­ju suvre­me­nost, a pone­kad obli­kov­no izne­na­đu­ju­će oso­be s muti­ra­nim karak­te­ris­ti­ka­ma tije­la. Umjetnica se ovim ele­men­ti­ma poigra­va, a time, sebi i nama, pri­re­đu­je izne­na­đe­nja. Za raz­li­ku od povi­jes­nog, ovo umjet­nič­ko re/dokumentiranje evo­ci­ra nepo­nov­lji­vost živog vre­me­na. Njeni rado­vi nude mije­ša­nje proš­lih i recent­nih tre­nut­ka a usput pro­pi­tu­ju tip­ski sta­tus moti­va, umjet­ni­ka i vre­me­na. Ove kom­bi­na­ci­je predmeta/osoba koje nose karak­te­ris­ti­ke raz­li­či­tih vre­me­na, na istom se plat­nu ili papi­ru pojav­lju­ju iza­zi­va­ju­ći nedo­umi­cu pro­ma­tra­ču. Zbunjujući liko­vi i pred­me­ti, neo­bič­ni odno­si, tra­že od nas, navik­le na jed­nos­tav­ne poru­ke mega-pla­ka­ta i rek­la­ma, napor oči­ta­va­nja. Postaje jas­no da nas auto­ri­ca želi oba­su­ti pro­pi­ti­va­nji­ma o sta­nju povi­jes­nog tre­nut­ka. Ona je čas u real­nos­ti, čas u vre­me­plo­vu. Intervencije na dje­lo već izve­de­no u proš­los­ti pos­ta­je umjet­nič­ka akci­ja rezul­ti­rav­ši arte­fak­tom koji pos­ta­je umjet­nič­kim pred­me­tom u onom tre­nut­ku kad unu­traš­njom logi­kom dije­lo­vi pos­ta­ju cje­li­na. Alter pos­t­mo­der­ni­zam pre­obli­ku­je svi­jet pre­ma ide­ji auto­ra koji se usu­di kreirati.”

Ellen Semen rođe­na je 1971. godi­ne u Hamburgu, Njemačka. Od 1993. do 2001. stu­di­ra­la na Staatliche Akademie der Bildenden Künste Stuttgart. Od 1993. do 1999. stu­di­ra­la sli­kar­stvo kod pro­fe­so­ra Petera Chevaliera. Od 1999. do 2001. stu­di­ra­la Umjetnost i Intermedijalno obli­ko­va­nje kod pro­fe­so­ra Sotoriusa Michoua. Godine 1999. dobi­la Akademiepreis od Kunstakademie Stuttgart za sli­kar­stvo i sti­pen­di­ju za Marseille, Deutsch-Französisches-Jugendwerk. Godine 1998. dobi­la sti­pen­di­ju za Moskvu, Künstlerwege e.V. Živi i radi u Beču, Austrija i u Vrsaru, Hrvatska.

Obje izlož­be mogu­će je pogle­da­ti do kra­ja mje­se­ca ožujka.

• ellen semen
• Galerija Fonticus Grožnjan
• Izložba
• Zdravko Kopas