Moglo je i bolje za oproštaj

KINO: FANTOMSKA NIT, reda­telj Paul Thomas Anderson

Američki reda­telj Paul Thomas Anderson i bri­tan­ski glu­mac Daniel Day-Lewis ponov­no sura­đu­ju nakon više od deset­lje­ća, a rezul­tat koji se zove „Fantomska nit“ ipak je nešto manje dojm­ljiv od nji­ho­ve rani­je dra­me „Bit će krvi“.

Junak „Fantomske niti“ je cije­nje­ni kro­jač lon­don­skog viso­kog druš­tva 1950-ih (Day-Lewis), koji je bli­sko pove­zan s odrje­ši­tom i prag­ma­tič­nom ses­trom (Lesley Manville), a nji­ho­vu obi­telj­sku ruti­nu naru­ša­va dola­zak dje­voj­ke iz pro­vin­ci­je (Vicky Krieps) s kojom kro­jač zapo­či­nje lju­bav­nu i kre­ativ­nu vezu. Film je ugo­đaj­no vrlo dojm­ljiv, sjaj­no vizu­al­no sti­li­zi­ran, dok reda­telj Anderson vrlo pre­ciz­no osli­ka­va lon­don­sko viso­ko druš­tvo iz sre­di­ne 20. sto­lje­ća, iako je Amerikanac.

Najrazrađeniji lik u fil­mu je kro­ja­če­va ses­tra (Lesley Manville izvr­s­no glu­mi s mini­mum pokre­ta i gri­ma­sa), odrje­ši­ta i odluč­na žena koja zna da je to za nju jedi­ni mogu­ći modus pona­ša­nja, iako je sklo­na i popu­šta­nju kad situ­aci­ja to zah­ti­je­va. Zanimljiv je i lik dje­voj­ke koja oči­to ima mazo­his­tič­kih sklo­nos­ti, zbog čega ne odus­ta­je od svo­jih osje­ća­ja pre­ma lju­bav­ni­ku una­toč nje­go­vom pona­ša­nju i naj­zad pose­že za bizar­nim meto­da­ma da bi pri­do­bi­la nje­go­vu pozornost.

Čini se da je naj­pro­ble­ma­tič­ni­ji glav­ni lik kro­ja­ča, čiji su pos­tup­ci i moti­va­ci­ja u konač­ni­ci pri­lič­no nejas­ni i nedo­volj­no raz­ra­đe­ni. Očito ni Day-Lewis nije naj­bo­lje shva­tio sušti­nu svo­jeg lika pa je i nje­go­va glu­ma neka­ko nedo­re­če­na, sva­ka­ko blje­đa nego u nje­go­vim naj­ve­ćim glu­mač­kim dome­ti­ma. Ako mu je to dois­ta pos­ljed­nji film, iako glum­ci­ma u tak­vim tvrd­nja­ma nije za vje­ro­va­ti, mogao se je, zajed­no s reda­te­ljem, ipak malo više potruditi.

Elvis Lenić