Kanonski tekst Jeana Geneta u režiji Damira Zlatara Freya

• Premijera pred­sta­ve „Sluškinja“ Jeana Geneta u reži­ji Damira Zlatara Freya, a u pro­duk­ci­ji Istarskog narod­nog kaza­li­šta Gradskog kaza­li­šta Pula bit će odr­ža­na u petak, 2. ožuj­ka u 20 sati u pul­skom kazalištu.

Osim reži­je Zlatar Frey pot­pi­su­je i dra­ma­tur­gi­ju, sce­no­gra­fi­ju, kos­ti­mo­gra­fi­ju, kore­ogra­fi­ju i izbor glaz­be. Glavne ulo­ge u pred­sta­vi tuma­če: Petra Blašković, Rada Mrkšić i Ronald Braus.

„Sluškinje, dram­ski tekst fran­cu­sko­ga pis­ca Jeana Geneta, dra­ma­ti­ča­ra i poli­tič­kog akti­vis­ta proš­lo­ga sto­lje­ća, jed­no­ga od istak­nu­tih pred­stav­ni­ka avan­gard­nog teatra, ali i teatra apsur­da – komad je koji svo­jom nedvoj­be­nom aktu­al­noš­ću pro­na­la­zi svoj put do suvre­me­nog gle­da­te­lja, goto­vo zah­ti­je­va­ju­ći nova upri­zo­re­nja i ponov­na čita­nja doka­zu­ju­ći toga po mno­go čemu kon­tro­verz­nog auto­ra kao kla­si­ka našeg teatar­skog tre­nut­ka. Jer te „Sluškinje“ i nji­hov autor pro­go­va­ra­ju o naj­mrač­ni­jim nago­ni­ma koje u nama pro­vo­ci­ra­ju poz­na­te nam (ne)društvene okol­nos­ti iznim­nom poet­skom sna­gom goto­vo zah­ti­je­va­ju­ći da im se teatar­ski kao reda­telj suprot­sta­vi net­ko čiji scen­ski ruko­pis odi­še žes­ti­nom emo­ci­je, sili­nom sta­va, ali i beskom­pro­mis­nom potra­gom za njež­nom, estet­ski domiš­lje­nom scen­skom poezi­jom upri­zo­re­nja. A to jest Damir Zlatar Frey. Moglo bi se reći da Genetove Sluškinje pre­poz­na­ju i bira­ju nje­ga za reda­te­lja da s nji­ma pro­ži­vi i pro­di­sku­ti­ra nji­ho­ve, ali i naše moral­ne i egzis­ten­ci­jal­ne dvoj­be, da nam omo­gu­ći magi­jom teatra da ih pre­poz­na­mo pa potom i pre­poz­na­je­mo svu­da oko nas.

„Ova će pred­sta­va pošto­va­ti Genetovu ide­ju teatra­li­za­ci­je koja bri­še gra­ni­ce izme­đu igre i stvar­nos­ti, slu­ge i gos­po­da­ra, žrtve i krv­ni­ka te osta­lih duali­za­ma ima­nent­nih ovo­me tek­s­tu, ali će pri­tom pro­ka­za­ti i osu­di­ti druš­tve­no lice­mje­rje koje je danas pos­ta­lo ne samo pri­hvat­ljiv, već i pože­ljan oblik pona­ša­nja. Bavit ćemo se raz­li­ka­ma u druš­tve­noj hije­rar­hi­ji: moći onih koji posje­du­ju Novac, tog novo­ga boga naše­ga vre­me­na koje nam je uki­nu­lo uto­pi­ju u korist što­va­nja mate­ri­jal­nog, i onih koji nema­ju ništa, a sil­no bi želje­li pri­pa­da­ti tak­vom novo­me svi­je­tu. Koliko su dale­ko naše slu­ški­nje sprem­ne ići da bi to pos­ti­gle? Gdje je gra­ni­ca? Kada i kako žrtva smi­je i može reagi­ra­ti? Iz ovih pita­nja koja želi­mo i ima­mo potre­bu kaza­liš­no pos­ta­vi­ti i raz­mo­tri­ti razvid­no je da će se pred­sta­va ite­ka­ko tica­ti suvre­me­nog čovje­ka, uvje­ta u koji­ma živi­mo u vre­me­nu libe­ral­nog kapi­ta­liz­ma, pro­go­vo­rit će o klas­noj podi­je­lje­nos­ti, pozi­ci­ji moći te sud­bin­skoj odre­đe­nos­ti kroz vizu­ru dvi­ju žena koje nema­ju ništa, a nji­hov druš­tve­ni polo­žaj i posao ih stav­lja­ju u neza­vid­nu situ­aci­ju potla­če­nih, poni­že­nih i degra­di­ra­nih“ piše Željka Udovičić Pleština u opi­su predstave.

Predstava će u INK‑u igra­ti 3., 5., 6., i 7. ožujka.

Priredio B. V.

Foto

• Damir Zlatar Frey
• Istarsko narodno kazalište - Gradsko kazalište Pula