Dijalekt kao izvorni istarski suvenir

• Čabeceda je pro­jekt nas­tao kao diplom­ski rad na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci s ide­jom stva­ra­nja niza suve­ni­ra koji na mode­ran i kre­ati­van način pre­zen­ti­ra­ju način govo­ra u Istri. Čabeceda je rezul­tat pom­nog i pro­miš­lje­nog rada, što se vidi iz paž­lji­vo oda­bra­nih boja, rije­či i deta­lja samih ilus­tra­ci­ja. Čabeceda tre­nut­no sadr­ži poj­mo­ve jugo­za­pad­ne Istre, te nji­ho­ve pri­je­vo­de na hrvat­skom, engle­skom i tali­jan­skom jezi­ku, a iza sve­ga ovo­ga sto­ji mla­da Tina Radosavljević. Od nje smo prvo htje­li doz­na­ti nešto više o samom pro­jek­tu i kako je nastao.

Čabeceda je nas­ta­la kao moj diplom­ski rad na Akademiji pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti u Rijeci. Kako se naj­vi­še volim izra­ža­va­ti kroz ilus­tra­ci­je, a odras­la sam u bli­zi­ni Pule, odlu­či­la sam kao pro­jekt stvo­ri­ti ilus­tri­ra­nu abe­ce­du istar­sko­ga dija­lek­ta. Ideja je bila stvo­ri­ti brend koji zapi­su­je i aktu­ali­zi­ra istar­ski dija­lekt koji se sve manje koris­ti. Zapravo sam htje­la stvo­ri­ti knji­ži­cu koja bi slu­ži­la kao suve­nir, ali bi i nižim uzras­ti­ma omo­gu­ći­la da se upoz­na­ju s dija­lek­tom svo­jih baka i dje­do­va i da na zaba­van način nauče slo­va kroz ilus­tri­ra­nu abe­ce­du istar­sko­ga dija­lek­ta, kas­ni­je sam to pre­tvo­ri­la u „memory kar­ti­ce“ kako bi uče­nje kroz igru bilo zabav­ni­je. Onda sam odlu­či­la napra­vi­ti i poprat­ne suve­ni­re, pa sam poče­la ilus­tri­ra­ti šali­ce, tor­be i maji­ce s istar­skim pos­lo­vi­ca­ma. Ilustracije ima­ju glav­nu ulo­gu u cije­lom pro­jek­tu i ins­pi­ri­ra­ne su narod­nom nošnjom.

Kako si doš­la na tu ideju?

Kada sam otiš­la na fakul­tet, prvi put sam se susre­la s veli­kim bro­jem lju­di koji nisu iz Istre i tada sam, okru­že­na raz­nim izra­zi­ma i naglas­ci­ma, zapra­vo poče­la zapa­ža­ti koli­ko je naš dija­lekt jedins­tven. Dok sam bila u Puli nisam, kao ni veći­na lju­di, obra­ća­la pozor­nost na to niti sam raz­miš­lja­la o raz­li­ka­ma u jezi­ku, pa sam tako pret­pos­ta­vi­la da je ‘kano­tje­ra’ svi­ma kano­tje­ra, kao i ‘brek’, ‘kuži­na’, ‘kažin’ ili ‘kažun’. Tek kada sam doš­la u Rijeku zapra­vo sam poče­la obra­ća­ti pozor­nost na te neke raz­li­ke i poseb­nos­ti i to mi je bilo vrlo zanim­lji­vo, pa sam se odlu­či­la time bavi­ti u svom diplom­skom radu – ilus­tri­ra­ti abe­ce­du istar­skog dijalekta.

Zašto mis­liš da je važ­no oču­va­ti dija­lekt i opće­ni­to tradiciju?

Mislim da je važ­no zato što su dija­lekt i tra­di­ci­ja opće­ni­to stva­ri koje sači­nja­va­ju našu boga­tu kul­tu­ru. Ujedno mis­lim i da je jako važ­no pro­mi­ca­ti oču­va­nje istar­skih dija­le­ka­ta jer su zais­ta jako zanim­lji­vi, a sve se manje koris­te. Kada sam tek kre­nu­la s istra­ži­va­njem za svoj diplom­ski rad shva­ti­la sam da je taj rječ­nik toli­ko bogat da sam odlu­či­la sta­vi­ti i sino­ni­me za odre­đe­ne poj­mo­ve, kao na pri­mjer vetu­ra, vitu­ra, itd., tako da i dru­gi koji ne zna­ju vide koli­ko je taj jezik bogat, a i da lju­di koji zna­ju za samo jedan izraz vide da pos­to­ji još neko­li­ko. Na taj način sam htje­la i lju­di­ma koji govo­re čakav­skim istar­skim dija­lek­tom od male­na poka­za­ti da pos­to­ji dio kojeg oni ne zna­ju, da pos­to­ji veli­ko bogat­stvo u našem jezi­ku prvens­tve­no jer je to usme­no pre­ne­sen i naučen jezik. Mogu reći da je lju­di­ma sta­lo, da su anga­ži­ra­ni i da mi redo­vi­to ostav­lja­ju komen­ta­re ispod foto­gra­fi­ja na mojoj Facebook stra­ni­ci. I taj nji­hov feed­back i anga­žman, bili pozi­tiv­ni ili nega­tiv­ni, poka­zu­ju koli­ko je sam dija­lekt kao i nje­go­vo oču­va­nje važ­no. Ljudima je gene­ral­no dra­go da se radi s jezi­kom s kojim su pove­za­ni, a koji se sve manje i manje koristi.

Da li su iza­bra­ni poj­mo­vi tu s nekim poseb­nim raz­lo­gom i jesi li naiš­la na neke pote­ško­će tije­kom selek­ci­je pojmova?

Pa ne bih rek­la baš pote­ško­će, ali sam se, kada sam ozbilj­no kre­nu­la u pro­ces kre­ira­nja Čabecede, uvje­ri­la u širi­nu, veli­či­nu i bogat­stvo istar­skih narje­čja i opće­ni­to jezi­ka. U prvot­noj fazi istra­ži­va­nja nale­ti­la sam na puno knji­ga koje su mi bile od veli­ke pomo­ći. Srećom, danas ima­mo i puno istar­skih rječ­ni­ka. Ja sam se na kra­ju odlu­či­la koris­ti­ti dija­lek­tom jugo­za­pad­ne Istre jer dola­zim iz tog dije­la, a i zato što je povr­šin­ski taj dija­lekt naj­ras­pros­tra­nje­ni­ji, no moram reći da su mi se neki lju­di zbog toga žali­li. Ja bi volje­la svoj rad obo­ga­ti­ti i napra­vi­ti pri­mje­ri­ce labin­sku ver­zi­ju Čabecede, ili neku dru­gu, no nisam još naš­la vre­me­na za to i ne poz­na­jem te dija­lek­te, što zna­či da bi to zah­ti­je­va­lo još i više rada i istra­ži­va­nja. Možda bi se tre­ba­la s nekim udružiti.

Prije si spo­me­nu­la da su poj­mo­vi pre­ve­de­ni i na dru­gim jezi­ci­ma, tko naj­češ­će kupu­je tvo­je suve­ni­re i jesu li popu­lar­ni među strancima?

Pa zasa­da veći­nom doma­ći lju­di, ali to je i zato što neki pro­izvo­di koji su nas­ta­li nak­nad­no, kao što su tor­be i šali­ce, ima­ju ilus­tri­ra­ne istar­ske pos­lo­vi­ce koje nisu pre­ve­de­ne na stra­nim jezi­ci­ma, ali i zato što su emo­ci­onal­no veza­ni za svoj jezik, pa čes­to kupu­ju te stva­ri čla­no­vi­ma obi­te­lji, noni­ći­ma. Tako da zapra­vo pro­jekt koji je nas­tao kao auten­ti­čan suve­nir za turis­te više zapra­vo to sko­ro uop­će nije. Ali to je i zato što se osim na Facebooku moje stva­ri mogu naba­vi­ti na saj­mo­vi­ma na koji­ma izla­žem, a na koji­ma naj­češ­će i nema puno turis­ta. Meni je iona­ko zapra­vo puno bit­ni­je da lju­di dođu, pogle­da­ju i pozi­tiv­no reagi­ra­ju na moj rad, ne mora­ju ga nuž­no kupi­ti. Iako, moram reći da mi je žao što kod nas, barem u Puli, nije još dovolj­no razvi­je­na tak­va vrsta turiz­ma koja bi mi omo­gu­ći­la da ja ponu­dim te svo­je pro­izvo­de turis­ti­ma, da ih se sta­vi u kon­tekst, da oni shva­te da se radi o našem dija­lek­tu i pos­lo­vi­ca­ma. Kada bi pos­to­jao dućan koji pro­da­je i pro­mo­vi­ra samo istar­sku kul­tu­ru i možda moder­ne istar­ske suve­ni­re, tada bi sigur­no dru­ga­či­je gle­da­li na to. Dok sam čita­la o suve­ni­ri­ma čes­to sam vidje­la da je za tra­di­ci­onal­nu kul­tu­ru pisa­lo da su upra­vo turis­ti ti koji nam poka­zu­ju što je vri­jed­no čuva­nja i zapra­vo od njih može­mo saz­na­ti nešto što možda mi kao doma­ći­ni nismo zna­li. Oni su ti koji nam mogu uka­za­ti na to koli­ko je naša kul­tu­ra vri­jed­na i to ima pot­pu­no smis­la, jer mi to gle­da­mo sva­kod­nev­no i čes­to toga nismo svjes­ni. Nažalost, mis­lim da još uvi­jek nema­mo dovolj­no razvi­je­nu kul­tu­ru pred­stav­lja­nja Istre turis­ti­ma. Kod nas se, za raz­li­ku od nekih dru­gih zema­lja, još uvi­jek nije desio taj tre­nu­tak gdje se pro­mi­ču auten­tič­ni i lije­po dizaj­ni­ra­ni suve­ni­ri. Ljudi još uvi­jek nisu svjes­ni koli­ko je vizu­al­ni iden­ti­tet bitan, poče­li su biti, ali to još uvi­jek nije toli­ko razvi­je­no i taj vizu­al­ni iden­ti­tet nije dovolj­no inkor­po­ri­ran da pos­ta­ne bitan i pre­poz­nat­ljiv. Mislim da je bit­no ima­ti nešto vizu­al­no što će lju­de odmah pod­sje­ti­ti na odre­đe­no mjes­to, kraj, zemlju.

Hoćeš li onda i dalje radi­ti suve­ni­re za turis­te ubu­du­će i gdje su dos­tup­ni za sada dok se nešto ne promijeni?

Pa još uvi­jek nisam otvo­ri­la nika­kav obrt, tako da se tre­nut­no još uvi­jek ne mogu kupi­ti u nekoj trgo­vi­ni, iako mis­lim da ću usko­ro otvo­ri­ti obrt jer jed­nos­tav­no ne mogu bez toga. Uglavnom sam, kao što sam već spo­me­nu­la, bila na raz­nim Art baza­ri­ma i saj­mo­vi­ma gdje lju­di mogu vidje­ti i kupi­ti moje pro­izvo­de. Osim toga, lju­di mi se jav­lja­ju pre­ko Facebooka, iako mi to nije naj­jed­nos­tav­ni­ji i naj­si­gur­ni­ji način, tako da ću usko­ro otvo­ri­ti obrt jer bi volje­la da se moje stva­ri mogu kupi­ti u odre­đe­nim duća­ni­ma gdje se pro­da­ju ruko­tvo­ri­ne. A što se tiče buduć­nos­ti, mis­lim da će slje­de­će što ću radi­ti biti nešto puno osob­ni­je, gdje mi nit­ko ne može komen­ti­ra­ti da to nije tako. Čabeceda je super, pove­za­la me s jako puno pre­div­nih i dra­gih lju­di koji su mi se jav­lja­li, ali mi se naš­lo neko­li­ko njih koji su me kre­nu­li isprav­lja­ti i kri­ti­zi­ra­ti i jed­nos­tav­no mi je to bilo pre­na­por­no, nisam bila sprem­na na tako nešto.

Razgovarala Mateja FILIPOVIĆ-SANDALJ

Fotografije Isabella BUBOLA

• Čabeceda
• Tina Radosavljević