World glazba prilagođena modernom uhu

• Počinju vru­ći­ne i valja izvu­ći nešto iz glaz­be­ne arhi­ve za nado­la­ze­će lje­to. Nekako me to uvi­jek aso­ci­ra na loun­ge zvuk u naj­ši­rem smis­lu te rije­či, nešto što će nas mis­li­ma i ugo­đa­jem odves­ti u naj­u­da­lje­ni­ja mjes­ta na zemalj­skoj kugli. U ovom je slu­ča­ju to Novi Zeland s kojeg dola­zi Mike Faboulous, vođa pro­jek­ta Lord Echo. Iako je album „Harmonies“ objav­ljen pri­je godi­nu dana, vje­ru­jem da je mno­gim čita­te­lji­ma Kulturistre taj album ostao nepoznat.

Iza ovog pro­jek­ta sto­ji novo­ze­lan­d­ski mul­ti-ins­tru­men­ta­list Mike Faboulous, ina­če poz­na­ti­ji i kao pro­du­cent gru­pe Black Seeds, reg­gae ben­da s nama uda­lje­nog kon­ti­nen­ta. Album otva­ra uvod­na reg­gae- roc­k­s­te­ady hit „Woah! Theres No Limit“, nakon čega kli­zi­mo u afro jazz vode, zatim karip­ski disko hit „The Sweetest Meditation“ u kojem spe­ci­fi­čan ugo­đaj stva­ra­ju puhač­ka sek­ci­ja, vrhun­ski solo na marim­ba­ma i orgu­lja­ma, ali sve zapa­ki­ra­no u housey aran­žman. Nakon toga na albu­mu se izmje­nju­ju pje­sme koje kom­bi­ni­ra­ju reg­gae, dis­co, Motown soul i dub s laga­nim pri­mje­sa­ma jazza.

Na voka­lu gos­tu­je TK Mara koji na tre­nut­ke pod­sje­ća na Curtisa Mayfielda sa svo­jim fal­set­to pje­va­njem. Aranžmani i ana­log­ni zvuk pje­sa­ma mogu se uspo­re­di­ti s Mark Ronsonovim rado­vi­ma s pre­mi­nu­lom Amy Winehouse u duhu soul gro­ova 60-ih. Sve neka­ko zvu­či nos­tal­gič­no, roman­tič­no, ležer­no, nepre­ten­ci­oz­no, a opet vrhun­ski odsvi­ra­no, dobro pro­du­ci­ra­no i viso­ko este­ti­zi­ra­no. Dugo nisam slu­šao nešto tako retro, a opet liše­no bes­po­treb­ne pate­ti­ke. Egzotično glaz­be­no puto­va­nje kroz povi­jest crnač­ke glaz­be i afro karip­ske kul­tu­re. Drugim rije­či­ma, wor­ld glaz­ba pri­la­go­đe­na (pojed­nos­tav­lje­na) moder­nom uhu, dina­mič­ne urba­ne svakodnevnice.

DJ Marino

• Lord Echo