“Memorabilije” i “Ideogrami”

Samostalne izlož­be Barbare Cetina i Vaska Vidmara nazi­va “Memorabilije“ odnos­no „Ideogrami“ otvo­re­ne su u nedje­lju, 8. trav­nja, u pros­to­ri­ja­ma Gradske gale­ri­je Fonticus u Grožnjanu, a o nji­ma i auto­ri­ma govo­rio je kus­tos Eugen Borkovsky.

Barbara Cetina se grož­njan­skoj publi­ci pred­sta­vi­la s izlož­bom nazva­nom “Memorabilije”. Svaki od nje­nih 15 rado­va sas­tav­ljen je od mnoš­tva jed­na­kih ele­me­na­ta pove­za­nih s doko­li­com, od pra­vih vre­ći­ca čaja i stra­ni­ca knji­ga, do cje­vas­tih smo­tu­lja­ka koji pod­sje­ća­ju na ciga­re­te i konu­sa koji sli­če na kor­ne­te sla­do­le­da. Ova goto­vo mono­kro­mat­ska dje­la čine ele­men­ti u okru­glim ili pra­vo­kut­nim zid­nim ins­ta­la­ci­ja­ma, pra­vil­no i ured­no pore­da­ni bez obzi­ra koli­ko kaoti­čan ili slo­bo­dan može biti raz­go­vor oko njih.

Kustos nagla­ša­va: “Barbara Cetina pred­stav­lja neo­bič­ne rado­ve: objek­te saz­da­ne od odba­če­nih pred­me­ta. Mijenjajući likov­ni pos­tu­pak, umjes­to kis­ta koris­ti mani­pu­la­ci­je, a umjes­to boje rabi pred­me­te. Pred nama su rezul­ta­ti tije­ka vizu­ali­za­ci­ja od impre­si­je do pos­ti­za­nja sim­bo­la. Neki ele­men­ti su bez inter­ven­ci­ja ostav­lje­ni u ori­gi­nal­nim boja­ma, tono­vi­ma. Neki su dora­đe­ni toni­ra­njem ili pres­la­gi­va­njem u nove for­me. Sastavnice ove igre, dije­lo­vi povr­ši­na većih for­ma­ta, nani­za­ni su u redo­ve / stup­ce i tvo­re povr­ši­nu rada. Tekstura je naj­češ­će nagla­še­na ostav­lja­njem zgu­žva­nos­ti ili tra­go­va inter­ven­ci­ja. Možemo ih gru­pi­ra­ti pre­ma boji i pris­tu­pu obra­di povr­ši­ne. Objekt nas­tao od kola­ži­ra­nja nađe­nog pred­me­ta u inter­pre­ta­ci­ji Barbare Cetina dobi­va soci­olo­šku vri­jed­nost zna­čaj­ni­ju od vre­me­na kad je pred­met bio nov i u žiži inte­re­sa vlas­ni­ka. Njeni artis­tič­ki smiš­lje­ni pred­me­ti otkri­va­ju dvi­je situ­aci­je: civi­li­za­ci­je koja emi­ti­ra višak pred­me­ta i ponu­de dru­gog živo­ta već ods­lu­že­nih pred­me­ta. Barbara pro­laz­nost doživ­lja­va kao sukre­ato­ra. Integriranje stvar­nih pred­me­ta pos­ta­je umjet­nič­ka akci­ja koja rezul­ti­ra umjet­nič­kim pred­me­tom u onom tre­nut­ku kad unu­traš­njom logi­kom dije­lo­vi pos­ta­ju nedje­lji­va cje­li­na. Rezultati su samo­dos­tat­ne likov­ne činje­ni­ce. Ovdje je umjet­nič­ki pred­met, objekt- ins­ta­la­ci­ja, oslo­bo­đen heroj­skih ili aris­to­krat­skih zna­če­nja, ali pos­ta­je razum­ljiv kao znak. ”

Vasko Vidmar izlož­bom “Ideogrami” pred­stav­lja neko­li­ko seri­ja sli­ka ispu­nje­nih zna­ko­vi­ma, poz­na­tim i izmiš­lje­nim. Umjetnik pri­kri­va sim­bo­li­ku pre­cr­ta­va­njem, a pod­sje­ća gle­da­te­lja na umjet­nost ujed­na­če­nim boja­ma u seri­ja­ma. Serije su ključ­ni ele­ment ove izlož­be koja nagla­ša­va besmi­sao komu­ni­ka­ci­je kad je sve­pri­sut­na i bez dubine.

Borkovsky o izlož­bi kaže:“Crtački pos­tup­ci, okos­ni­ca su ovog pro­jek­ta. Umjetnik koris­ti olov­ku, potez flo­mas­te­ra ili kis­ta, a tu su i frag­men­ti boja i mrlje spre­ja. Elementi, moti­vi se poneg­dje ponav­lja­ju u muti­ra­nim ver­zi­ja­ma. U rezul­ta­tu, ima­mo aso­ci­ja­ci­ju gra­fič­kog, višes­loj­nog oti­ska poput mono­ti­pi­ja. Na rado­vi­ma oči­ta­va­mo ele­men­te gra­fi­ta ili ulič­nog sli­kar­stva. Ovdje liko­vi nisu jam­ci sadr­ža­ja sli­ke, jer se autor koris­ti mnoš­tvom zna­ko­va. Nalazimo ih u ras­po­nu od figu­ra čovje­ka, zapi­sa slo­va, bro­je­va ili zna­ko­va, geome­tri­zi­ra­nim povr­ši­na­ma, crte­ži­ma živo­ti­nja, ges­tu­al­nim pote­zi­ma. Ispunjenost for­ma­ta ili pre­pu­nje­nost zna­kov­nim reper­to­arom, može zazva­ti ide­ju orna­men­ta. Raspršene ali orga­ni­zi­ra­ne šare umjet­nik pomi­ru­je gru­pi­ra­njem rado­va pre­ma prev­la­da­va­ju­ćem kolo­ru. Bogate izved­be ruko­pis­nom ilu­mi­na­ci­jom iza­zi­va­ju pro­ma­tra­ča. Sliku ne može­mo obu­hva­ti­ti jed­nim pogle­dom. Ostavljajući nizo­ve zna­ko­va nečit­ki­ma autor se osla­nja na doživ­ljaj deta­lja, poje­di­nog rada i pos­ta­va kao cje­li­ne. Ovi rado­vi nisu jas­ne poru­ke rek­la­ma ili mega pla­ka­ta. Ovo je svo­je­vr­s­ni osob­ni kali­graf­ski sus­tav, a čini se da se ne bazi­ra na stro­gom sis­te­mu kojeg tre­ba odgo­net­nu­ti već na igra­nju, pro­vo­ka­tiv­nom iska­zu kojeg gra­đan­ska atmo­sfe­ra pod sva­ku cije­nu želi dos­lov­no razu­mje­ti. A, zapra­vo je potreb­no doži­vje­ti obli­ko­va­nje na rubu ges­tu­al­nog iska­za tre­nu­ta­ka umjet­ni­ko­va sta­nja. Sva ambi­ci­oz­ni­ja čita­nja biva­ju prez­re­na. Čini se da je to i inten­ci­ja autora.”

Barbara Cetina rođe­na je 1976. godi­ne u Rijeci. Završila je Graditeljsku ško­lu za indus­tri­ju i obrt. Slikarstvom se poči­nje bavi­ti 2013. godi­ne. Priredila je neko­li­ko samos­tal­nih i sudje­lo­va­la na više kolek­tiv­nih izlož­bi. Učestvovala je na neko­li­ko likov­nih doga­đa­nja. Dobitnica je neko­li­ko nagra­da i priz­na­nja. Živi i radi u Jurdanima.

Vasja Vasko Vidmar rođen je 1987. godi­ne. Likovnu gim­na­zi­ju u Kopru zavr­šio je 2007., a 2012. je diplo­mi­rao na Humanističkom fakul­te­tu u Kopru. Radi kao arhe­olo­ški crtač u Pomorskom muze­ju i Institutu za nas­lje­đe Europe i Mediterana u Piranu. Voditelj je i orga­ni­za­tor likov­nog odje­la Kulturno umjet­nič­kog druš­tva „Esko“ u Piranu. Jedan je od orga­ni­za­to­ra već eta­bli­ra­ne mani­fes­ta­ci­je „Festival obzid­ja“ u Piranu. Izlagao je na broj­nim kolek­tiv­nim i neko­li­ko samos­tal­nih izlož­bi, a neko­li­ko puta je i nagrađivan.

Tekst Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR

• Barbara Cetina
• Gradska galerija Fonticus - Grožnjan
• Vasko Vidmar