„Freespace“ – Slobodni prostor

• „Društvo pos­ta­je veli­ko kad sta­ri lju­di poč­nu sadi­ti drve­će zna­ju­ći da u nje­go­voj sje­ni nika­da neće sjediti“

Drevna grč­ka izreka

Irske arhi­tek­ti­ce poz­na­te po zajed­nič­kom radu, Yvonne Farrell i Shelley McNamara kus­to­si­ce su 16. Međunarodne izlož­be arhi­tek­tu­re, koja će se odr­ža­ti od 26. svib­nja do 25. stu­de­nog 2018. u pros­to­ri­ja­ma Giardini i Arsenale te na dru­gim mjes­ti­ma u Veneciji. Izložba Biennale Architettura 2018. nas­lov­lje­na je „Freespace“ – Slobodni pros­tor, što je riječ koja opi­su­je veli­ko­duš­nost duha i osje­ćaj huma­nos­ti koji se nala­zi u sre­di­štu arhitekture.

Prema rije­či­ma samih kus­to­si­ca izlož­ba će „otkri­ti raz­no­li­kost, spe­ci­fič­nost i kon­ti­nu­itet u arhi­tek­tu­ri“. One suge­ri­ra­ju da „može­mo otkri­ti spo­sob­nost arhi­tek­tu­re da se pove­že s povi­ješ­ću, vre­me­nom, mjes­tom i lju­di­ma. Ove kva­li­te­te podr­ža­va­ju fun­da­men­tal­nu spo­sob­nost arhi­tek­tu­re da nje­gu­je i odr­ža­va zna­ča­jan odnos izme­đu lju­di i mjesta“.

Prema naj­a­vi pred­sjed­ni­ka orga­ni­za­ci­je La Biennale Paola Baratte, Farrell i McNamara uka­zi­vat će na odnos arhi­tek­tu­re, poje­di­na­ca i zajed­ni­ca s gle­di­šta kva­li­te­te jav­nih i pri­vat­nih pros­to­ra, urba­nog pros­to­ra, teri­to­ri­ja i pej­za­ža kao glav­nih arhi­tek­ton­skih odred­ni­ca. Želja za stva­ra­njem „Slobodnog pros­to­ra“ može pos­ta­ti spe­ci­fič­na poje­di­nač­na karak­te­ris­ti­ka sva­kog poje­di­nog pro­jek­ta. Ali pros­tor, slo­bod­ni pros­tor ili jav­ni pros­tor tako­đer može otkri­ti pri­sut­nost ili odsut­nost arhi­tek­tu­re, ako shva­ti­mo arhi­tek­tu­ru kao „spoz­na­ju pri­mi­je­nje­nu na pros­tor u kojem živi­mo i koji nastanjujemo“.

Sedamdeset i jed­nom sudi­oni­ku glav­ne izlož­be „Freespace“ pri­dru­že­ni su oni okup­lje­ni u dvi­je poseb­ne sek­ci­je. U prvoj koja bro­ji 16 sudi­oni­ka, a nazva­na je „Bliski susret – sas­tan­ci s izvan­red­nim pro­jek­ti­ma“ pred­sta­vit će se rado­vi koji pro­iz­la­ze iz raz­miš­lja­nja o poz­na­tim zgra­da­ma iz proš­los­ti. Druga sek­ci­ja, koja bro­ji 12 sudi­oni­ka, pod nazi­vom „Praksa podu­ča­va­nja“ okup­lja raz­ne pro­jek­te razvi­je­ne kao dio okvi­ra nas­tav­nih iskus­ta­va. Kao i uvi­jek u Veneciji, pred­sta­vit će se naci­onal­ne izlož­be, ovaj put iz 63 zemlje.

S obzi­rom na ove poseb­ne sek­ci­je, kus­to­si­ce su objas­ni­le kako su otkri­le, „inte­li­gen­ci­jom arhi­te­ka­ta oslo­bo­đe­nu ino­va­tiv­nost i kre­ativ­nost na mikro i makro ska­li povi­jes­nih gra­đe­vi­na, zabo­rav­lje­ne zgra­de ponov­no su posje­će­ne i dove­de­ne u život, tran­sfor­ma­tiv­ne tipo­lo­gi­je sta­no­va­nja kao i infras­truk­tur­ne potre­be pre­ve­de­ne u jav­ne i gra­đan­ske sadr­ža­je“. Nadalje, „ključ­na kom­po­nen­ta u bav­lje­nju kon­ti­nu­ite­tom tra­di­ci­je u arhi­tek­tu­ri je prak­sa podu­ča­va­nja. Mnogi od pozva­nih prak­ti­ča­ra aktiv­no se bave podu­ča­va­njem. Svijet prav­lje­nja gra­đe­vi­na spa­ja se s ima­gi­na­tiv­nim svi­je­tom istak­nu­tim kroz izložbu.“

I konač­no, u odno­su na zna­če­nje rije­či „Freespace“, kus­to­si­ce su rek­le kako su odu­šev­lje­ne glo­bal­nim anga­žma­nom sudi­oni­ka i zema­lja sudi­oni­ca u kre­ativ­nom pro­ce­su nje­zi­na pre­vo­đe­nja u izlož­be­ni kon­cept te doda­ju, „kad smo pisa­le Manifest, htje­le smo prvens­tve­no uklju­či­ti riječ pros­tor. Također smo želje­le novu upo­ra­bu sva­kod­nev­nih rije­či, koje bi nas neka­ko mogle nag­na­ti da refor­mu­li­ra­mo odre­đe­ni dodat­ni sas­to­jak kojim kao pro­fe­si­ja može­mo dopri­ni­je­ti čovje­čans­tvu. Mi arhi­tek­tu­ru sma­tra­mo pre­vo­đe­njem potre­be, shva­će­ne u naj­ši­rem smis­lu, u smis­le­ni pros­tor. Nastojeći da pre­ve­de­mo „Freespace“ na mno­ge pre­kras­ne svjet­ske jezi­ke, nada­mo se da će rezul­tat otvo­ri­ti „dar“ kojim arhi­tek­ton­ska inven­ci­ja može pri­do­ni­je­ti sva­kim pro­jek­tom. Prevođenje nam omo­gu­ća­va mapi­ra­nje i pre­ime­no­va­nje inte­lek­tu­al­nog kao i stvar­nog teri­to­ri­ja. Naša je nada da riječ „Freespace“ omo­gu­ća­va dubo­ko istra­ži­va­nje tež­nji, ambi­ci­ja i veli­ko­duš­nos­ti arhitekture.“

Vezano uz ovu temu, nedav­no je objav­lje­no kako je engle­ski arhi­tekt, povjes­ni­čar i peda­gog Kenneth Frampton dobit­nik Zlatnog lava za život­no dje­lo 16. Međunarodne izlož­be arhi­tek­tu­re La Biennale di Venezia. Kao pisac i kri­ti­čar, kao uči­telj i istra­ži­vač on je ins­pi­ri­rao i utje­cao na mno­ge gene­ra­ci­je stu­de­na­ta i arhi­te­ka­ta. Knjiga koja je poz­na­ta sva­kom stu­den­tu arhi­tek­tu­re: „Moderna arhi­tek­tu­ra: Kritička povi­jest“ jedan je od nje­go­vih naj­cje­nje­ni­jih rado­va. Svojim pos­tig­nu­ći­ma, Kenneth Frampton zauzi­ma pozi­ci­ju izvan­red­nog uvi­da i inte­li­gen­ci­je u kom­bi­na­ci­ji s jedins­tve­nim osje­ća­jem inte­gri­te­ta. Ističe se kao glas isti­ne u pro­mi­ca­nju ključ­nih vri­jed­nos­ti arhi­tek­tu­re i nje­ne ulo­ge u druš­tvu. Humanistička filo­zo­fi­ja u odno­su na arhi­tek­tu­ru ugra­đe­na je u nje­go­vo pisa­nje, a on se dos­ljed­no zala­gao za ovu huma­nis­tič­ku kom­po­nen­tu kroz sve raz­li­či­te i čes­to obma­nju­ju­će “pokre­te” i tren­do­ve u arhi­tek­tu­ri u 20. i 21. sto­lje­ća. Njegovo iskus­tvo arhi­tek­te prak­ti­ča­ra dalo mu je dubo­ko razu­mi­je­va­nje pro­ce­sa pro­jek­ti­ra­nja i obli­ko­va­nja zgra­da. To ga čini kako suosje­ćaj­ni­jim tako i kri­tič­ni­jim pre­ma raz­li­či­tim obli­ci­ma arhi­tek­ton­skih prak­si. Dosljedne vri­jed­nos­ti u odno­su utje­ca­ja arhi­tek­tu­re na druš­tvo, zajed­no s nje­go­vom inte­lek­tu­al­nom veli­ko­duš­noš­ću, pozi­ci­oni­ra­ju ga kao jedins­tve­no važ­nu nazoč­nost u svi­je­tu arhitekture.

Tekst Boris BOGUNOVIĆ

KUSTOSKI ISKAZ

FREESPACE MANIFEST

• 16. Međunarodna izložba arhitekture
• La Biennale di Venezia
• Shelley McNamara
• Yvonne Farrell