„Endogeni drugi u hrvatskoj književnosti“

• Predavanje dr. sc. Borisa Koromana „Endogeni dru­gi u hrvat­skoj knji­žev­nos­ti“, bit će odr­ža­no u čet­vr­tak, 26. trav­nja, u 18 sati u Dvorani Slavka Zlatića pul­skog sve­uči­li­šta, a u sklo­pu CKPIS-ovih mje­seč­nih programa.

U pre­da­va­nju će biti rije­či o pre­dodž­bi endo­ge­nog dru­gog u hrvat­skoj knji­žev­nos­ti 20. i 21. sto­lje­ća. Endogeni dru­gi kova­ni­ca je nas­ta­la iz tra­di­ci­ja ima­go­lo­gi­je i pos­t­ko­lo­ni­jal­ne kri­ti­ke te kul­tu­ral­nih stu­di­ja. Riječ je o tome da velik dio para­dig­mat­skih i kanon­skih tek­s­to­va 20. sto­lje­ća (a situ­aci­ja se nado­ve­zu­je buja­njem roma­ne­sk­ne pro­duk­ci­je u 21. sto­lje­ću) na odre­đen način kons­tru­ira liko­ve dru­go­ga, dru­gih, kul­tu­ral­no raz­li­či­tih unu­tar vlas­ti­tog druš­tve­nog polja. Ta se pre­dodž­ba endo­ge­nog dru­gog pro­izvo­di nasu­prot domi­nant­nim pri­po­vje­da­či­ma koji­ma se mogu pri­pi­sa­ti zna­čaj­ke širo­ko shva­će­nih gra­đan­skih (pa i urba­nih) identiteta.

Promjena para­dig­me odno­sa pre­ma gra­du, a nado­ve­zu­je se na Šenoine mode­le gra­đan­sko­ga, doga­đa se s Jankom Polićem Kamovom i Dinkom Šimunovićem, ali se s poseb­nim autor­skim poeti­ka­ma nas­tav­lja kroz čita­vo sto­lje­će (Kolar, Šegedin, Božić, Raos, Brešan, Smoje…). Pitanje koje pokre­će pre­da­va­nje je – zašto u suvre­me­nos­ti pos­to­je snaž­ni afek­ti u čita­nji­ma Ante Tomića koji dovo­de i do nasi­lja, ili u čemu je i pos­to­ji li zapra­vo raz­li­ka u čita­nju Ive Brešana s „Predstavom Hamleta u Selu Mrduša Donja“ ili sa „Svećenikovom dje­com“. Predavanje nas­to­ji osvi­je­tli­ti feno­men afek­tiv­nog odno­sa pre­ma dije­lu suvre­me­ne pro­duk­ci­je, ali i pod­sje­ti­ti kako je isti i dio kul­tur­nih poli­ti­ka domi­nant­nih poli­tič­kih opci­ja. Kakav je pri tome uči­nak na tek­s­to­ve, na povi­jest knji­žev­nos­ti i na knji­žev­no polje, pita­nja su na koja će se nas­to­ja­ti odgovoriti.

Dr. sc. Boris Koroman, viši je asis­tent u CKPIS‑u i na Odsjeku za kro­atis­ti­ku Filozofskog fakul­te­ta Sveučilišta Jurja Dobrile u Puli. U sre­di­štu nje­go­va inte­re­sa su teme odno­sa knji­žev­nos­ti, umjet­nos­ti i kul­tu­re i poli­tič­ko-ide­olo­ških para­dig­mi. Objavio je mono­gra­fi­ju „Suvremena hrvat­ska pro­za i tran­zi­ci­ja“ te više čla­na­ka iz podru­čja knji­žev­nos­ti, fol­k­lo­ris­ti­ke, etno­gra­fi­je, novih medi­ja i muzeologije.

Priredio B. V.

• boris koroman
• Centar za kulturološka i povijesna istraživanja socijalizma - CKPIS