Neuspjeli desant na Titan

KINO: PROJEKT: TITAN, reda­te­lja Lennarta Ruffa

Razni znans­tve­ni­ci, ino­va­to­ri, podu­zet­ni­ci i osta­li teh­no­lo­ški gurui 21. sto­lje­ća učes­ta­lo nam ser­vi­ra­ju teze da ljud­ska vrsta mora čim pri­je pro­na­ći uto­či­šte na nekom obliž­njem pla­ne­tu (naj­češ­će se spo­mi­nje Mars), jer ćemo ovak­vim pona­ša­njem ubr­zo doves­ti Zemlju do sta­nja koje će biti nemo­gu­će za život.

Mladi nje­mač­ki reda­telj Lennart Ruff u dugo­me­traž­nom debi­ju „Projekt: Titan“ dovo­di ova­kav sce­na­rij do kraj­nje toč­ke, budu­ći da je Zemlja pred ras­pa­dom i svjet­ske vla­de mora­ju u vrlo krat­kom roku naći zamjen­ski pla­net. Znanstvenici sma­tra­ju da je naj­po­god­ni­ji Saturnov sate­lit Titan, a budu­ći da mu je atmo­sfe­ra iznim­no negos­to­lju­bi­va za ljud­sku vrstu, oni poku­ša­va­ju stvo­ri­ti lju­de supe­ri­or­nih moguć­nos­ti koji će biti spo­sob­ni pod­ni­je­ti tamoš­nje suro­ve uvjete.

Priča dje­lo­mič­no pod­sje­ća na izvr­s­ni SF film „Gattaca“ (reda­telj Andrew Niccol), snim­ljen pri­je puna dva deset­lje­ća, čija je rad­nja uro­nje­na u poet­sku atmo­sfe­ru i dojm­lji­vo pre­is­pi­tu­je čovje­ko­vu bez­na­čaj­nost u odno­su na veli­či­nu sve­mi­ra, pros­to­ra i vre­me­na. Nažalost, Ruff u fil­mu „Projekt: Titan“ nije ni bli­zu tak­vih dose­ga, on jed­nos­tav­no pra­ti pre­obraz­bu sku­pi­ne dobro­vo­lja­ca u nekak­ve mons­tru­oz­ne hibri­de, ali gle­da­te­lju ne pru­ža ništa više od toga.

Čak je i moti­va­ci­ja tih liko­va vrlo laba­va, jer tko je toli­ko lud da bi sta­vio život na koc­ku u mons­tru­oz­nom eks­pe­ri­men­tu (pogo­to­vo obi­telj­ski čovjek poput glav­nog lika) na teme­lju znans­tve­nih prog­no­za i tele­vi­zij­skih vijes­ti o sve češ­ćim katas­tro­fa­ma. Da se barem tak­ve katas­tro­fe odvi­ja­ju pred oči­ma glav­nih liko­va, gle­da­telj bi to možda i pro­gu­tao, ali oni žive u super ure­đe­noj voj­noj bazi i šeta­ju pre­div­nim kra­jo­li­kom kao s turis­tič­kih razglednica.

Ruff oči­to ne shva­ća da ni u SF žan­ru nije sve dozvo­lje­no. Legitimno je koris­ti­ti teh­no­lo­gi­ju koja je nedos­tup­na našem stup­nju razvo­ja ili koja se čak suprot­stav­lja fizi­kal­nim zako­ni­ma, ali ne mogu se zane­ma­ri­ti osnov­ni psi­ho­lo­ški i fizi­olo­ški zako­ni koji odre­đu­ju ljud­sku jedin­ku i nje­zin odnos pre­ma oko­li­ni. Na kra­ju fil­ma „Projekt: Titan“ gle­da­te­lju, naža­lost, ne pre­os­ta­je dru­go nego da se zapi­ta zbog čega je izgu­bio sat i pol u kinu.

Elvis Lenić