Neorealizam 21. stoljeća

TV: SVETA OBILAZNICA, reda­te­lja Gianfranca Rosija

U čet­vr­tak (24. svib­nja) nave­čer na HTV‑u pre­mi­jer­no je pri­ka­zan doku­men­tar­ni film „Sveta obi­laz­ni­ca“ (Sacro GRA, 2013), reda­te­lja Gianfranca Rosija, ujed­no prvi doku­men­ta­rac koji je dobio Zlatnog lava na film­skom fes­ti­va­lu u Veneciji.

Zanimljivo da je i Rosijev slje­de­ći dugo­me­traž­ni doku­men­ta­rac „Gori more“ (Fuocoammare) osvo­jio Zlatnog med­vje­da na ber­lin­skom fes­ti­va­lu, čime je taj reda­telj zas­lu­žio titu­lu naj­na­gra­đi­va­ni­jeg suvre­me­nog doku­men­ta­ris­ta na veli­kim fes­ti­va­li­ma. „Sveta obi­laz­ni­ca“ je moza­ič­ki doku­men­ta­rac koji pra­ti ljud­ske sud­bi­ne veza­ne uz 70-ak kilo­me­ta­ra dugač­ku rim­sku obi­laz­ni­cu, nji­ho­ve pro­ble­me i život­ne preokupacije.

Rosijeva kame­ra pra­ti medi­cin­ske teh­ni­ča­re u inter­vent­nim koli­ma, sta­ri­jeg čovje­ka koji pro­uča­va namet­ni­ke u pal­ma­ma, eki­pu koja sni­ma foto-roma­ne, ulič­ne pros­ti­tut­ke, pos­ta­ri­jeg riba­ra i nje­go­vu obi­telj te broj­ne dru­ge pri­pad­ni­ke mno­go­broj­ne zajed­ni­ce smje­šte­ne na peri­fe­ri­ji ogrom­nog Rima. Narativni pris­tup je moza­ičan, u smis­lu da se broj­ni pro­ta­go­nis­ti povre­me­no pojav­lju­ju i zatim nes­ta­ju, a izme­đu njih Rosi uba­cu­je kaotič­ne kadro­ve pro­me­ta na obi­laz­ni­ci, dok se u poza­di­ni stal­no sla­bi­je ili jače čuju zvu­ko­vi prometala.

Takav pris­tup daje veli­ku važ­nost poje­di­nim pro­ta­go­nis­ti­ma, koje Rosi por­tre­ti­ra s veli­kim razu­mi­je­va­njem, topli­nom i nas­to­ja­njem da izvu­če nji­ho­vu ljud­skost, kao i nji­ho­voj sve­ukup­nos­ti, odnos­no zajed­ni­ci smje­šte­noj na rubu jed­nog od kul­tur­nih cen­ta­ra svi­je­ta. Rosijev ose­buj­ni doku­men­ta­rac je mali neo­re­alis­tič­ki biser, toli­ko potre­ban na počet­ku ovog kaotič­nog 21. stoljeća.

Elvis Lenić