Oblak Pergola – dijalog tehnologije i humanosti

• 16. Venecijanski bije­na­le arhi­tek­tu­re otvo­ren je u petak, 25 svib­nja, a Hrvatski pavi­ljon pred­sta­vio je ins­ta­la­ci­ju “Oblak Pergola / Arhitektura gos­to­lju­bi­vos­ti”, kus­to­sku kon­cep­ci­ju Brune Juričića. Izložba je osmiš­lje­na kroz inte­rak­ci­ju tri­ju inter­ven­ci­ja: “Crtež obla­ka” (“Cloud drawing”) Alise Andrašek i Bruna Juričića (s part­ne­ri­ma Arup, Ai-Build i Skira Lightning), “Umiriti oči” (“To Still the Eye”) Vlatke Horvat i “Efemeran vrt” (“Ephemeral gar­den”) Maje Kuzmanović. Kustoska savjet­ni­ca je Branka Benčić, a orga­ni­za­ci­ja izlož­be povje­re­na je Modernoj gale­ri­ji u Zagrebu.

Kustos Bruno Juričić nam je na otvo­re­nju pavi­ljo­na ispri­čao kako je doš­lo do izbo­ra auto­ra pro­jek­ta i koja je bila nje­go­va kus­to­ska, ali i autor­ska uloga.
– Autore smo oda­bra­li vode­ći se kon­cep­tom. Kada sam pris­tu­pio natje­ča­ju Ministarstva kul­tu­re za Biennale na temu per­go­le, onda sam kon­cep­tu­ali­zi­rao seg­men­te ins­ta­la­ci­je kroz umjet­ni­ke koje poz­na­jem i s koji­ma imam iskus­tva iz pri­jaš­njih surad­nja te kroz umjet­ni­ke s koji­ma do sada nisam sura­đi­vao. Dakle, izbor je bio funk­ci­ona­lan što kva­li­tet­ni­joj reali­za­ci­ji kon­cep­ci­je i počet­ne zamis­li. Moja je ulo­ga kus­to­sa poma­lo ati­pič­na jer smo to radi­li kao da radi­mo u ure­du. Kao kus­tos pos­ta­vio sam sve kon­cep­tu­al­ne i pros­tor­ne para­me­tre i sura­đi­vao s Alisom na samom dizaj­nu struk­tu­re per­go­le kao cen­tral­nog dje­la koji ne pos­to­ji ili nije akti­vi­ran bez pri­sus­tva svih osta­lih ele­me­na­ta: lini­je hori­zon­ta, audio ins­ta­la­ci­je i dizaj­na svje­tla kojeg sam radio sa Skirom. Bio sam kao diri­gent u orkes­tru, a u jed­nom seg­men­tu i jedan od ins­tru­men­ta, kazao je Juričić.

Kustoska savjet­ni­ca Branka Benčić je opi­sa­la na koji je način ins­ta­la­ci­ja nas­ta­la i kako se ukla­pa u temu Biennala.
– Bruno je kao autor kon­cep­ci­je zamis­lio per­go­lu kao arhi­tek­ton­ski dizajn, objekt kojeg pre­poz­na­je­mo u pri­ro­di i poku­šao ge pre­ves­ti suvre­me­nom teh­no­lo­gi­jom. Često smo raz­go­va­ra­li i komu­ni­ci­ra­li i čini­lo mi se da bismo tre­ba­li isko­ra­či­ti iz same ide­je objek­ta i pros­to­ra izlož­be, ali i iz same dis­ci­pli­ne arhi­tek­tu­re i shva­ti­ti ju u pro­ši­re­nom polju. Tako je doš­lo do pozi­va umjet­ni­ca­ma koje dje­lu­ju u polju suvre­me­ne umjet­nos­ti. Maja Kuzmanović je radi­la zvuč­nu ins­ta­la­ci­ju „Efemeran vrt“ koja se bavi zvu­ko­vi­ma pri­ro­de, lju­di i teh­no­lo­gi­je u kon­ti­nu­ira­nom dija­lo­gu, dok je Vlatka Horvat pri­sut­na seri­jom crte­ža na papi­ru. Kako je ovaj arhi­tek­ton­ski objekt rađen suvre­me­nom teh­no­lo­gi­jom, rad ovih umjet­ni­ca na neki način upi­su­je pri­sut­nost čovje­ka u našu izlož­bu – doda­je joj ele­ment huma­nos­ti. Glavna tema Biennala je Freespace i umjet­nič­ke direk­to­ri­ce, irske arhi­tek­ti­ce Yvonne Farrell i Schelly McNamara jesu govo­ri­le o vezi čovje­ka i pri­ro­de sto­ga mis­lim da se u tom kon­tek­s­tu hrvat­ski pavi­ljon dobro nado­ve­zu­je na nju, kaza­la je Benčić.

Autorica Maja Kuzmanović opi­sa­la je svoj kon­cept i rad na zvuč­noj ins­ta­la­ci­ji „Efemerni vrt“.
– Htjela sam da putem nje lju­di ima­ju doživ­ljaj biva­nja pod per­go­lom u Istri u Hrvatskoj. Taj otvo­re­ni pros­tor htje­la sam otvo­ri­ti ne samo lju­di­ma već i živo­ti­nja­ma i bilj­ka­ma – tim ne-lju­di­ma koji su u biti uvi­jek s nama, ali ih ne slu­ša­mo pre­vi­še. Što se reali­za­ci­je tiče, bili smo po Istri kra­jem trav­nja i počet­kom svib­nja, sni­ma­li smo zvu­ko­ve u pri­ro­di i gra­do­vi­ma, dali smo te zvu­ko­ve našim pro­gra­mi­ma da ih oni pos­lu­ša­ju i od njih nešto napra­ve. Zajedno s tom teh­no­lo­gi­jom napra­vi­li smo kom­po­zi­ci­ju koja se stal­no mije­nja. Snimali smo svih 24 sata u danu tako da slu­ša­telj može doži­vje­ti sve dije­lo­ve dana, od jutar­njeg buđe­nja, pre­ko dnev­nih gužvi, sve do smi­ra­ja i noći. Snimali smo na trž­ni­ci u Puli, na Verudeli, u res­to­ra­nu u Novigradu, zatim u sre­diš­njoj Istri, u Motovunu, po Parenzani… Same pri­pre­me poče­le su čim smo doz­na­li da smo oda­bra­ni, dak­le lani u lis­to­pa­du, a s pro­duk­ci­jom smo kre­nu­li u trav­nju ove godi­ne, kaza­la je Kuzmanović.

Biennale arhi­tek­tu­re u Veneciji osta­je otvo­re­no do 25. stu­de­nog, a više o Hrvatskom pavi­ljo­nu može­te pro­na­ći na stra­ni­ca­ma Ministarstva kul­tu­re, te na služ­be­noj face­bo­ok stra­ni­ci.
Tekst Marino JURCAN i Boris VINCEK
Fotografije Marino JURCAN

• 16. Biennale arhitekture u Veneciji
• Bruno Juričić