Slobodni prostor – prostor igre i edukacije

• Svaka veli­ka izlož­ba, a pogo­to­vo Bijenale u Veneciji pred­stav­lja men­tal­ni, fizič­ki i pros­tor­ni iza­zov jer prak­tič­no je nemo­gu­će obi­ći sto­ti­njak pos­tav­lje­nih izlož­bi, a kamo­li dub­lje pro­nik­nu­ti u sva­ku od njih. Kako bilo, izgle­da da je veći­na sudi­oni­ka navik­la na tak­ve okol­nos­ti te ih pre­šut­no pri­hva­ća kao nemi­nov­nost. Većina izlož­bi pove­za­nih s Bijenalom nala­zi se u dva glav­na pros­to­ra na Giardinima i Arsenalu, ali i pored toga dobar broj kako naci­onal­nih pavi­ljo­na tako i kola­te­ral­nih doga­đa­nja rasut je po cije­lom gra­du. Kad je na Giardinima, u subo­tu 26. svib­nja sve­ča­no otvo­ren ovo­go­diš­nji Bijenale Arhitekture, koji se nas­tav­lja sve do 26. stu­de­nog, to je ujed­no pred­stav­ljao želj­no išče­ki­va­ni tre­nu­tak pro­gla­še­nja dobit­ni­ka nagra­da, jer na Bijenalu ipak nije važ­no samo sudje­lo­va­ti već je ite­ka­ko bit­no osta­vi­ti dojam i biti zapa­žen, a veza s bije­nal­nom temom iona­ko može biti samo efe­mer­na već pre­ma afi­ni­te­ti­ma naci­onal­nih kustosa.

Ovaj put, čast da pone­se Zlatnog lava, dobio je švi­car­ski pavi­ljon s vizu­al­no iza­zov­nom arhi­tek­ton­skom ins­ta­la­ci­jom “Svizzera 240: House Tour” koja posje­ti­te­lja može pod­sje­ti­ti na „Alisu u zem­lji čude­sa“ budu­ći da se poigra­va pros­tor­nim odno­si­ma raz­li­či­tih veli­či­na arhi­tek­ton­skih otvo­ra pro­zo­ra i vra­ta. Iako je pros­tor kolo­ris­tič­ki redu­ci­ran bije­lom pod­lo­gom, ipak pru­ža dojam zaigra­nos­ti te je veći­na publi­ke ovaj pavi­ljon napu­šta­la s osmje­hom na licu, a žiri je poseb­no istak­nuo kva­li­te­tu bav­lje­nja kri­tič­nim pro­ble­mom raz­mje­ra u pros­to­ru doma.

S dru­ge stra­ne pavi­ljon Velike Britanije, koji je dobio poseb­no priz­na­nje od žiri­ja, pot­pu­no je ispraž­njen, dok je na kro­vu sagra­đe­na pri­vre­me­na plat­for­ma s koje se pru­ža divan pogled na Veneciju, a nami­je­nje­na je za odr­ža­va­nje raz­nih doga­đa­nja ili indi­vi­du­al­no opu­šta­nje. Ne tre­ba ni spo­me­nu­ti da je i ovaj pris­tup iza­zvao odu­šev­lje­nje pri­sut­ne publike.

U taj kon­tekst zaigra­nos­ti dobro se uklo­pio i hrvat­ski pavi­ljon, koji je ovaj put imao samos­tal­ni seg­ment u Arsenalu, a i sam pro­jekt je više usmje­ren na stva­ra­nje doživ­lja­ja odnos­no novog iskus­tva što se može išči­ta­ti iz ime­na ove ambi­jen­tal­ne ins­ta­la­ci­je: “Oblak Pergola / Arhitektura gos­to­lju­bi­vos­ti”. Iako naj­dojm­lji­vi­ji dio pred­stav­lja 3D prin­ta­na struk­tu­ra „per­go­le“ auto­ra Alise Andrašek i Brune Juričića, u pot­pu­nom sugla­sju su i osta­li dije­lo­vi, naime zvuč­ni zapis Maje Kuzmanović, likov­na inter­ven­ci­ja na papi­ru Vlatke Horvat, te ras­vje­ta Deana Skire, a bez obzi­ra na broj uklju­če­nih auto­ra, to nije rezul­ti­ra­lo uoč­lji­vom dis­trak­ci­jom ili diso­nan­ci­jom u doživ­lja­ju pros­to­ra, već je nasu­prot osta­vi­lo dojam kod publi­ke, što se vidje­lo i po veli­kom bro­ju posje­ti­te­lja koji su se na dan otvo­re­nja zaus­tav­lja­li pored ins­ta­la­ci­je kako bi je sni­mi­li ili napra­vi­li selfi.

I upra­vo po pita­nju raz­ra­de zada­ne bije­nal­ne teme „slo­bod­nog pros­to­ra“ mogla su se pri­mi­je­ti­ti dva gene­ral­na prav­ca u kus­to­skim pris­tu­pi­ma. Jedan dio auto­ra odlu­čio se za širi kon­cep­tu­al­ni pris­tup koji su rje­ša­va­li raz­li­či­tim ins­ta­la­ci­ja­ma koje su nagla­ša­va­le ele­ment igre (pored već spo­me­nu­tih tu su i pavi­ljo­ni Francuske, Rumunjske, Škotske, Slovenije…) ili ele­ment obra­zo­va­nja (pavi­ljo­ni SAD, Srbije, Grčke, Irske, Crne Gore…) pri čemu se nije moglo izbje­ći pos­tav­lja­nje aktu­al­nih svjet­skih pita­nja oso­bi­to što se tiče ekologije/klimatskih pro­mje­na (npr. Argentina ili Australija) ili ozbilj­ni­jih tema poput podje­la u druš­tvu (npr. izlož­ba u nje­mač­kom pavi­ljo­nu „Undivided wal­ls“). U konač­ni­ci, iako su neki komen­ti­ra­li da tu nema ni anga­ži­ra­nos­ti ni arhi­tek­tu­re, može se pret­pos­ta­vi­ti da su kus­to­si­ce ovo­go­diš­njeg Bijenala Yvonne Farrell i Shelley McNamara zado­volj­ne kva­li­te­tom, raz­no­li­koš­ću i slo­bo­dom u pris­tu­pu pred­stav­lje­nih projekata.

Istovremeno s Bijenalom, u Veneciji je otvo­re­no više izlož­bi od kojih ćemo spo­me­nu­ti samo tri. Prva izlož­ba pod nazi­vom  “Machines à pen­ser” nala­zi se u Fondazione Prada i pred­stav­lja pro­jekt koji istra­žu­je kore­la­ci­ju izme­đu uvje­ta egzi­la, bije­ga i pov­la­če­nja na fizič­ka i men­tal­na mjes­ta koja omo­gu­ća­va­ju reflek­si­ju, miš­lje­nje i inte­lek­tu­al­nu pro­duk­ci­ju, a foku­si­ra se na tri fun­da­men­tal­ne figu­re u filo­zo­fi­ji XX. Stoljeća: Adorna, Heideggera i Wittgensteina, od kojih se Heidegger pov­la­čio u koli­bu u nje­mač­kim šuma­ma, a Wittgeinstein u više navra­ta odla­zio u jedan uda­lje­ni fjord u Norveškoj. Na izlož­bi su pos­tav­lje­ne malo sma­nje­ne repli­ke tih koli­ba te se donek­le može osje­ti­ti ambi­jent u kojem su ti filo­zo­fi bora­vi­li dok se osta­tak izlož­be sas­to­ji od mnoš­tva foto­gra­fi­ja i ins­ta­la­ci­ja pove­za­nih s temom.

Sljedeća izlož­ba nala­zi se u atrak­tiv­nom pros­to­ru Magazzini del Sale, a riječ je o „Progetti d’acqua“ izlož­bi na kojoj je pred­stav­lje­no šes­na­est pro­je­ka­ta Renza Piana koji su, sva­ki na svoj način, pove­za­ni s ele­men­tom vode. Izložbu orga­ni­zi­ra Fondazione Vedova, a zahva­lju­ju­ći mul­ti­me­di­jal­noj pos­ta­vi posje­ti­te­lji ima­ju moguć­nost uro­ni­ti u vizu­al­ni i zvuč­ni ambi­jent koji pred­stav­lja oso­be­ni svi­jet ovog svjet­ski poz­na­tog tali­jan­skog arhitekta.

I na kra­ju spo­me­ni­mo da je u muze­ju Peggy Guggenheim pri­ka­zan pro­jekt posve­ćen 70-godiš­nji­ci izlož­be koju je ova boga­ta nas­ljed­ni­ca i mece­na umjet­nos­ti orga­ni­zi­ra­la na prvom Bijenalu nakon 2. svjet­skog rata 1948. godi­ne. U Europi je to bilo prvo pred­stav­lja­nje nje­ne kolek­ci­je avan­gard­ne umjet­nos­ti od Kubizma, Futurizma, Dadaizma do Nadrealizma i Apstraktnog eks­pre­si­oniz­ma. Originali veći­ne ovih rado­va mogu se vidje­ti u stal­nom pos­ta­vu muze­ja koji pred­stav­lja pra­vi dra­gulj za poz­na­va­oce moder­ne umjet­nos­ti, a za ovu pri­li­ku poseb­no je pri­kup­lje­no dva­na­est rado­va Jacksona Pollocka koji su tada bili izlo­že­ni. Svi koji posje­te ovaj muzej mogu pogle­da­ti i izlož­bu „Josef Albers in Mexico“ na kojoj su rado­vi ovog umjet­ni­ka pos­tav­lje­ni u kon­tekst nje­go­vih čes­tih posje­ta arhe­olo­škim nala­zi­šti­ma u Meksiku.

Venezija tako sva­ke godi­ne poka­zu­je da i pored stra­ne masov­nog turiz­ma i jed­nos­tav­nih iti­ne­re­ra (Rialto-San Marco) ima i dru­gu stra­nu koja infor­mi­ra­nom posje­ti­te­lju pru­ža moguć­nost uži­va­nja u veli­kom bro­ju vri­jed­nih izlož­bi kako iz podru­čja arhi­tek­tu­re tako i likov­ne umjetnosti.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris BOGUNOVIĆ / Konstruktiva

• 16. Venecijanski bijenale arhitekture
• Shelley McNamara
• Yvonne Farrell