Obiteljsko nasilje u dojmljivom minimalizmu

KINO: JULIEN U SREDINI, reda­te­lja Xaviera Legranda

Francuski film „Julien u sre­di­ni“, koji još uvi­jek kru­ži hrvat­skim kini­ma, škol­ski je pri­mjer pro­vo­ka­tiv­ne i uvi­jek aktu­al­ne tema­ti­ke u kom­bi­na­ci­ji s odlič­nom izvedbom.

Na počet­ku fil­ma upoz­na­je­mo čla­no­ve pro­ble­ma­tič­ne obi­te­lji pred ras­pa­dom na sud­skoj ras­pra­vi. Otac (Denis Menochet) nas­to­ji osta­vi­ti dojam dobro­ćud­nog čovje­ka koji je žrtva ženi­ne ćud­lji­ve nara­vi, maj­ka (Lea Drucker) je krh­ka, šut­lji­va žena izmu­če­nog izgle­da, a sin Julien (Thomas Gioria) mora oda­bra­ti kome će se prik­lo­ni­ti (kao što suge­ri­ra i nas­lov filma).

Početni dio fil­ma doima se kao još jed­na dra­ma o disfunk­ci­onal­nim obi­te­lji­ma i tra­uma­ma koje ostav­lja­ju na potom­ke, ali reda­telj Xavier Legrand ne sta­je na tome. Nakon odre­đe­nog vre­me­na uvi­đa­mo da rodi­te­lji ipak ne sno­se jed­na­ku kri­vi­cu, situ­aci­ja pos­tup­no eska­li­ra i naj­zad pre­ras­ta u pra­vi tri­ler. Najdojmljiviji je način na koji reda­telj razvi­ja nape­tost među liko­vi­ma, sve je u nekak­vim naz­na­ka­ma i pri­ta­je­nim pri­jet­nja­ma, a do zavr­š­ne sek­ven­ce goto­vo da nema izlje­va emo­ci­ja i dras­tič­nih pro­mje­na raspoloženja.

Filmskom cje­li­nom domi­ni­ra mini­ma­lis­tič­ki pris­tup, kako u glu­mač­kim izved­ba­ma, tako i u izla­gač­kim pos­tup­ci­ma (kadri­ra­nje, mon­ta­ža, upo­tre­ba glaz­be i dru­go). Redatelj Legrand poka­zu­je da se upra­vo tak­vim pri­ta­je­nim i suz­dr­ža­nim pris­tu­pom može pos­ti­ći puno i uspi­je­va jed­nu važ­nu, ali pre­vi­še eks­plo­ati­ra­nu temu, pri­ka­za­ti u novom svjetlu.

Elvis Lenić