“Licentia poetca”

Otvorenje izlož­be Ivana Obrovca ”Licentia Poetica” odr­ž­no je u petak, 1. lip­nja u Gradskoj gale­ri­ji Labin. O izlož­bi je govo­rio Mladen Lučić, likov­ni kritičar.

“Kada se spo­me­ne Ivan Obrovac, lju­di će aso­ci­ra­ti likov­nog peda­go­ga koji je odgo­jio gene­ra­ci­je istar­skih umjet­ni­ka i koji je bio idej­ni pokre­tač i jedan od osni­va­ča prve sred­nje stru­kov­ne ško­le za pri­mi­je­nje­nu umjet­nost i dizajn. Krivo. Premda je kao peda­gog zas­lu­žio spo­me­nik ili barem da ško­la koju je osmis­lio i suos­no­vao nosi nje­go­vo ime, prvo što bi tre­ba­li vezi­va­ti uz Ivana Obrovca je pojam sli­ke. Jednostavno sto­ga što je on svoj život iden­ti­fi­ci­rao sa sli­kar­stvom, pot­pu­no mu se podre­dio i pos­ta­vio ga na vrh pije­des­ta­la život­ne isti­ne, odnos­no smis­la i bit­ka ovo­ze­malj­skog, ali i tran­s­cen­den­tal­nog biva­nja. U skla­du sa svo­jim život­nim sta­vo­vi­ma, koji su u svo­joj biti egzis­ten­ci­ja­lis­tič­ke nara­vi i svje­to­na­zo­ra, Obrovac i sli­kar­stvu pris­tu­pa na taj način, odnos­no sma­tra ga utje­lov­lje­njem usam­lje­nič­ke ops­toj­nos­ti poje­din­ca, koji nema i ne želi ima­ti nikak­vih dodi­ra s domi­nant­nim ide­olo­gi­ja­ma i aktu­al­nom poli­tič­kom i soci­jal­nom zbiljom.

“Premda uvi­jek svjes­tan recent­ne stvar­nos­ti oko sebe, ali i vje­ran pos­la­nju umjet­nos­ti koja tre­ba biti duhov­nom nad­grad­njom tak­vih zbi­va­nja, Obrovac odlu­ču­je svo­jem sli­kar­stvu dodi­je­li­ti ulo­gu estet­skog i etič­nog korek­ti­va koji će obje­di­ni­ti sli­kar­ska zna­nja i spoz­na­je te zane­ma­ri­ti druš­tve­ne uzu­se, važe­će pokre­te i dola­ze­će tren­do­ve. Pitanje sti­la ne tra­ži u eks­pli­cit­no pro­gram­ski dek­la­ri­ra­nim prav­ci­ma, već u sin­te­zi tra­di­ci­je i suvre­me­nos­ti izbje­ga­va­ju­ći podje­le na kolo­ris­tič­ko i akro­mat­sko, eks­pre­siv­no i kons­truk­tiv­no, ges­tu­al­no i tauto­lo­ško, figu­ra­tiv­no i aps­trak­t­no. Radi se o viso­ko rafi­ni­ra­nom pris­tu­pu sli­kar­skim pro­ble­mi­ma bazi­ra­nim na tra­di­ci­ji i avan­gard­nim pokre­ti­ma proš­lo­ga sto­lje­ća gdje nam Obrovac nena­met­lji­vo kazu­je pri­ču o istin­skim i povi­jes­nim vri­jed­nos­ti­ma moder­niz­ma. Iz sva­kog pote­za nje­go­va kis­ta podjed­na­ko pro­go­va­ra eru­di­ci­ja kao i istan­ča­ni sli­kar­ski nerv koji će slo­je­vi­tu kom­po­zi­ci­ju zas­no­va­nu na struk­tu­ral­nom sli­kar­skom zna­kov­lju odje­nu­ti u ruho suvre­me­nos­ti, bolje reče­no bez­vre­me­nos­ti, jer nje­go­ve sli­ke nadi­la­ze pros­tor­ne i vre­men­ske odrednice.

“Bilo da pre­da­je, piše, raz­go­va­ra ili da sli­ka, Obrovac vrši istin­sku misi­ju umjet­ni­ka, ono­ga koji je svo­jim stva­ra­laš­tvom, ide­ja­ma i svje­to­na­zo­ri­ma svi­ma nama potre­ban kao lučo­no­ša etič­nos­ti i duhov­ne higi­je­ne, što nam on nese­bič­no dari­va s rijet­kom i nada­re­nom spo­sob­noš­ću da tak­vu pro­s­vje­ti­telj­sku misi­ju ogr­ne i pla­štom uzbud­lji­vog i slo­je­vi­tog, a ujed­no dubo­ko moral­nog i etič­nog, po sve­mu jedins­tve­nog kre­ativ­no – estet­skog čina. Jer, Ivan Obrovac jest Slikar”, piše Mladen Lučić u pred­go­vo­ru kata­lo­ga izložbe.

Ivan Obrovac rođen je 1937. godi­ne u Smoljancima (Istra, Hrvatska). Diplomirao je sli­kar­stvo na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti u Zagrebu 1969. u kla­si Alberta Kinerta. Osim u gra­fi­ci, sli­kar­stvu i kipar­stvu, zna­čaj­ni trag osta­vio je u svom peda­go­škom radu kojim se bavio do umi­rov­lje­nja 2004., od pul­skih osnov­nih ško­la, zatim u COUO Branko Semelić na odje­lu za deko­ra­ci­ju i dizajn, do konač­nog osni­va­nja Škole pri­mi­je­nje­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Puli čiji je idej­ni začet­nik i ute­me­lji­telj. Za svoj rad nagra­đen je nizom jav­nih i stru­kov­nih priz­na­nja; Redom Danice Hrvatske za zas­lu­ge na podru­čju pro­s­vje­te i devet stru­kov­nih likov­nih nagra­da i priz­na­nja u zem­lji i inozemstvu.

Uz pre­da­ni peda­go­ški rad, teh­no­lo­ška i teoret­ska istra­ži­va­nja na podru­čju likov­ne umjet­nos­ti, izla­gao je na više od 40 skup­nih te pet­na­es­tak samos­tal­nih izlož­bi u zem­lji (Ex-tem­po­re, Ars Histriae, Pulski salon, gale­ri­je diljem Istre i Hrvatske) i svi­je­tu (Pariz, Crans-Montana, Novi Sad). Živi i stva­ra u Puli i Smoljancima.

Izložbu u Gradskoj gale­ri­ji Labin posje­ti­te do 30. lip­nja 2018. Radno vri­je­me gale­ri­je: Od pone­djelj­ka do subo­te, od 9 do 13 i od 17 do 20 sati – nedje­ljom zatvoreno.

Izložba je reali­zi­ra­na uz pot­po­ru i surad­nju Pučkog otvo­re­nog uči­li­šta Labin, Grada Labina i Istarske županije.

Izvor i fotografije

• Gradska galerija Labin
• Ivan Obrovac