Francuski kult i ruska nostalgija

21. MFF – 4. DAN

Možda nije laga­no izdvo­ji­ti naj­bo­lji film ovo­go­diš­njeg Motovuna, ali naj­lu­đi smo sva­ka­ko gle­da­li u petak popod­ne, a riječ je o fran­cu­skim „Divljim dječacima“.

Francuski reda­telj Bertrand Mandico svo­ju je pri­ču, o gru­pi dje­ča­ka koji se mora­ju isku­pi­ti za svo­ja nedje­la, dije­lom vizu­al­no uobli­čio na tra­gu Guyja Maddina, još jed­nog milje­ni­ka Motovuna, ali ima tu i broj­nih utje­ca­ja dru­gih kul­t­nih reda­te­lja, kao i neumje­re­ne fas­ci­na­ci­je falus­nim sim­bo­li­ma. „Divlji dje­ča­ci“ defi­ni­tiv­no nisu za sva­či­ji ukus i sva­či­je oči, ali bila bi šte­ta pro­pus­ti­ti jedins­tve­nu pri­li­ku gle­da­nja ovog ose­buj­nog fil­ma na veli­kom ekranu.

Nakon dodje­la nagra­de Maverick Rubenu Ostlundu, usli­je­di­la je večer­nja pro­jek­ci­ja ruskog fil­ma „Ljeto“, koji se bavi lenjin­grad­skom rock sce­nom počet­kom 1980-ih u crno-bije­loj foto­gra­fi­ji. Redatelj Kirill Serebrennikov (koje­mu je u Motovunu 2016. pri­ka­zan film „(M)učenik“) napra­vio je zgo­dan i nos­tal­gi­jom natop­ljen pri­kaz ondaš­nje sce­ne, pri­ka­zu­ju­ći dje­lo­va­nje ondaš­njih istak­nu­tih gru­pa i utje­ca­ja koji su dola­zi­li sa Zapada.

Najzanimljivije je što film, poput broj­nih uspje­lih ostva­re­nja koja se bave raz­dob­ljem komu­niz­ma, una­toč turob­nom okru­že­nju vri­je život­nim opti­miz­mom i pru­ža nadu u bolju buduć­nost. Kada net­ko za par deset­lje­ća bude sni­mao film o našoj današ­nji­ci, teško da će mu fil­mom domi­ni­ra­ti tak­vi ugođaji.

Elvis Lenić