“Impresije iz Kine” Borisa Rocea, Danijele Pičuljan i Snježane Pokos-Vujec

• Izložba tro­je vrs­nih hrvat­skih kera­mi­ča­ra suvre­me­nog izri­ča­ja – Borisa Rocea, Danijele Pičuljan i Snježane Pokos-Vujec nazi­va „Impresije iz Kine“ bit će otvo­re­na u petak, 10. kolo­vo­za u 21 sat rovinj­skom MMC‑u. Radi se o novim rado­vi­ma ovih umjet­ni­ka – skul­p­tu­ra­ma, objek­ti­ma i ins­ta­la­ci­ja­ma, koji su nas­ta­li kao rezul­tat nji­ho­va rezi­den­ci­jal­nog borav­ka u Kini te stva­ra­lač­kog, ins­pi­ra­tiv­nog rada u FuLe International Ceramic Art Centru/International Ceramic Art Musemums (FLICAM) u Fupingu (Kina). Ovaj bora­vak i rad u Kini „otvo­rio im je neke nove umjet­nič­ke vidi­ke, a nakon povrat­ka poja­vi­li su se u nji­ho­vu radu novi inte­re­si, nova stva­ra­lač­ka poglav­lja i nas­ta­li su novi cik­lu­si rado­va. Ciklusi u koji­ma su saže­li sve svo­je impre­si­je o Kini.

„Radovi su to koji nisu nas­ta­li kao rezul­tat obič­nog turis­tič­kog puto­va­nja, pa tu nema ono­ga sli­ko­vi­to-prič­lji­vo­ga, banal­no­ga i suve­nir­sko­ga. Oni ne guše pri­ča­njem i pre­pri­ča­va­njem, već napro­tiv, pli­je­ne svo­jom sim­bo­li­kom, meta­fo­ri­kom i aso­ci­ja­tiv­noš­ću. U nji­ma nema dopad­lji­vos­ti, ali ima har­mo­nič­nos­ti, mje­re i pro­du­hov­lje­nos­ti. Nema epske nara­ci­je, već domi­ni­ra, oso­bi­to kod Rocea i Pokos-Vujec, fini likov­ni haiku. Haiku u kojem su, kroz male deta­lje, saže­ti svi oni doživ­lja­ji, saz­na­nja i iskus­tva s koji­ma su se auto­ri vra­ti­li iz Kine. Osjeća se stra­ho­po­što­va­nje i sna­žan dojam koji je ta veli­ka zem­lja i veli­ka kul­tu­ra osta­vi­la na likov­no sen­zi­bi­li­zi­ra­ne umjet­nič­ke osob­nos­ti. Osobnosti koje su već otpri­je izgra­di­le svoj izri­čaj bazi­ra­ju­ći se na intros­pek­tiv­nos­ti, poetič­nos­ti i kolo­ris­tič­ki suže­noj ska­li; na pro­miš­lje­noj jed­nos­tav­nos­ti i estet­skoj pro­fi­nje­nos­ti, pa su u direk­t­nom kon­tak­tu s kine­skom umjet­noš­ću i filo­zo­fi­jom mogle pro­na­ći mno­go toga sebi bli­sko­ga – u ono­me ele­men­tar­no­me i iskon­sko­me; u pris­tu­pu živo­tu i umjet­nos­ti; u usu­gla­še­nos­ti čovje­ka s pri­ro­dom i sa sve­mi­rom. Ali pri­tom i osob­nos­ti koje su zna­le kako u svo­ja dje­la trans­kri­bi­ra­ti kine­sku metri­ku i duhov­nost, pa u njih uni­je­ti sasvim nove vri­jed­nos­ti i novu umjet­nič­ku uvjer­lji­vost. (…) Danijela Pičuljan, Snježana Pokos-Vujec i Boris Roce, umjet­ni­ci posve­će­ni kera­mi­ci i nje­zi­nom suvre­me­nom izri­ča­ju (…) spo­ji­li su svo­ju fas­ci­na­ci­ju Kinom – nje­zi­nim tlom, lju­di­ma i povi­ješ­ću sa suvre­me­nim vizu­al­nim kon­cep­tom i suvre­me­nim likov­nim voka­bu­la­rom“, piše kus­to­si­ca Višnja Slavica Gabout u kata­lo­gu izložbe.

Izložba osta­je otvo­re­na do 24. kolovoza.

Priredio B. V.

• Boris Roce
• Danijela Pičuljan
• mmc rovinj
• Snježana Pokos-Vujec