Održan 6. Lit link festival u Dnevnom boravku DC‑a Rojc

Šesto izda­nje trod­nev­nog knji­žev­nog fes­ti­va­la Lit link ili Književna kari­ka odr­ža­no je u Dnevnom borav­ku pul­skog Društvenog cen­tra Rojc 28. lip­nja i oku­pi­lo je broj­ne doma­će i ino­zem­ne pis­ce, nak­lad­ni­ke i ured­ni­ke. Organizator mani­fes­ta­ci­je je Hrvatsko druš­tvo pisa­ca, a nje­zin zna­čaj je, izme­đu osta­log, i pro­mo­ci­ja naše knji­žev­ne sce­ne kod stra­nih ured­ni­ka i izda­va­ča. U ugod­noj atmo­sfe­ri alter­na­tiv­nog tona pred­sta­vi­lo nam se četve­ro ame­rič­kih i pete­ro doma­ćih auto­ra, a nazo­či­li su i ugled­ni ured­ni­ci poput Petera Blakstocka (viši ured­nik, Grove Atlantic) i Olivije Snaije (glav­na ured­ni­ca, Bookwitty). Okupljenima se na počet­ku veče­ri obra­tio i zaže­lio dobro­doš­li­cu knji­žev­nik Robert Perišić, a uz pro­ji­ci­ra­ni hrvat­sko-engle­ski pri­je­vod, pre­vo­dio je i mode­ri­rao Marko Pogačar.

Publici se prva pred­sta­vi­la ame­rič­ka knji­žev­ni­ca Nell Zink, spi­sa­te­lji­ca koja je, po vlas­ti­tim rije­či­ma, knji­žev­nu afir­ma­ci­ju doži­vje­la u sred­njoj dobi, ali čija su dje­la, roman „Nicotine“ i zbir­ka nove­la „Private Novelist“ vrlo brzo stek­li kul­t­ni sta­tus. Nell Zink auto­ri­ca je u čijem su sre­di­štu inte­re­sa kul­tu­ro­lo­ške i poli­tič­ke teme, teme rase i spo­la, ali i one eko­lo­ške te ju je tako pro­uča­va­nje živo­ta pti­ca odve­lo na put po Americi i Europi. Upravo na tu temu odno­sio se i ulo­mak roma­na „Zidarčac“ koji je pro­či­ta­la okup­lje­noj publici.

Nakon Nell Zink usli­je­di­la je doma­ća auto­ri­ca Slađana Bukovac. Na osvrt mode­ra­to­ra kako je motiv živo­ti­nje čest i u nas­lo­vi­ma nje­zi­nih dje­la („Nijedan pauk nije savr­šen“, „Rod avet­nja­ka“, „Stajska bolest“) Bukovac je pojas­ni­la kako je tu živo­ti­nja shva­će­na dos­lov­no i meto­ni­mij­ski, u odno­su na stvar­nost na koju se refe­ri­ra. Dodala je kako autor puno stva­ri radi intu­itiv­no te kako joj je (re)interpretacija vlas­ti­tih knji­žev­nih ura­da­ka odboj­na i da je radi­je pre­pu­šta čita­te­lji­ma. Slađana Bukovac pro­či­ta­la je ulo­mak iz roma­na „Stajska bolest“ čija je tema pita­nje slo­bo­de i indi­vi­du­al­nog otpo­ra u nasi­ljem pro­že­tom društvu.

Iz pera ame­rič­kog glaz­be­ni­ka, pis­ca i povjes­ni­ča­ra glaz­be te dobit­ni­ka Grammyja, Elijaha Walda u nas je objav­lje­na knji­ga „Narcocorrida: Putovanje u glaz­bu oruž­ja, dro­ge i geri­le“, svo­je­vr­s­na repor­taž­no-muzi­ko­lo­ška stu­di­ja mek­sič­kog pop-fol­ka, te „Bijeg iz Delte: Robert Johnson i povi­jest blu­esa“, neka vrsta uspo­red­ne i vrlo infor­ma­tiv­ne povi­jes­ti blu­esa i biogra­fi­je Roberta Johnsona kao nje­go­va sim­bo­la i naj­važ­ni­je lič­nos­ti. Eliah Wald nam se pred­sta­vio u tri kra­ća blo­ka, u koji­ma nas je ovaj ose­buj­ni umjet­nik odu­še­vio tri­ma sklad­ba­ma po vlas­ti­tom izbo­ru od kojih je jed­nu otpje­vao na swahiliju.

Zatim je Nikica Petković, knji­žev­nik i sve­uči­liš­ni pro­fe­sor, pro­či­tao ulo­mak iz svog roma­na „Kako sve­za­ti cipe­le“. Roman je to o kom­plek­s­nom odno­su oca i sina, koji je autor obja­vio na hrvat­skom i engle­skom jezi­ku. Petković je objas­nio da engle­ska ver­zi­ja zapra­vo nije pri­je­vod s hrvat­skog već svo­je­vr­s­na kul­tu­ral­na adap­ta­ci­ja čiji je cilj bio uči­ni­ti vlas­ti­ta iskus­tva razum­lji­vim stra­nom čita­te­lju, kako bi ovaj mogao shva­ti­ti lokal­ne pri­če i topo­se iz doba jugos­la­ven­skog soci­ja­liz­ma, vre­me­na u kojem se odvi­ja velik dio romana.

Na pri­ču o tom vre­me­nu, ali na način raz­li­čit od fik­cij­skog, nado­ve­zao se i Igor Duda tako­đer sve­uči­liš­ni pro­fe­sor i pisac, autor knji­ga: „U potra­zi za bla­gos­ta­njem. O povi­jes­ti doko­li­ce i potro­šač­kog druš­tva u Hrvatskoj 1950-ih i 1960-ih“, „Pronađeno bla­gos­ta­nje. Svakodnevni život i potro­šač­ka kul­tu­ra u Hrvatskoj 1970-ih i 1980-ih“ te „Danas kad pos­ta­jem pionir. Djetinjstvo i ide­olo­gi­ja jugos­la­ven­sko­ga soci­ja­liz­ma“. Duda je govo­rio o moder­ni­za­ci­ji sva­kod­nev­nog živo­ta u soci­ja­lis­tič­koj Jugoslaviji, o tome kako su razvoj druš­tva vidje­li stra­ni poli­ti­ča­ri kao bri­tan­ski pre­mi­jer Harold Macmillan, a kako pro­sje­čan rad­nik poput Katice Ravnik, rad­ni­ca u tvor­ni­ci Borovo. Govorio je o ras­tu život­nog stan­dar­da i čari­ma potro­šač­kog druš­tva u oči­ma soci­ja­lis­tič­kog čovje­ka sve do kri­ze i sta­bi­li­za­ci­je 1980-ih.

Nakon Igora Dude pred­sta­vio nam se Jesse Ball, jedan od naj­bo­ljih ame­rič­kih pisa­ca mla­đe gene­ra­ci­je. Ball je autor osam­na­est knji­ga, sma­tra­ju ga eks­pe­ri­men­tal­nim auto­rom, a izja­vio je kako uz ame­rič­ku knji­žev­nu pro­duk­ci­ju, aktiv­no pra­ti europ­sku i azij­sku te kako ne vje­ru­je u impul­ziv­nost knji­žev­nog stva­ra­lač­kog čina, već koris­ti poz­na­va­nje knji­žev­nos­ti kao pod­lo­gu za vlas­ti­to knji­žev­no stva­ra­laš­tvo. Jesse Bell pred­sta­vio se ulom­kom svog roma­na „Lijek za samoubojstvo“.

Osim Igora Dude pred­sta­vio nam se još jedan pul­ski autor, Amir Alagić koji je pro­či­tao ulo­mak iz svog roma­na „Stogodišnje dje­tinj­stvo“. Jedan od glav­nih liko­va Alagićeva roma­na je grad Pula, grad koji je usli­jed bur­nih povi­jes­nih okol­nos­ti čes­to osta­jao bez svo­jih sta­nov­ni­ka, slič­no kao što je i sam autor ranih deve­de­se­tih, usli­jed rat­nih okol­nos­ti, bio pri­nu­đen pre­se­li­ti iz rod­ne Banja Luke. Česta tema Alagićevih roma­na su obi­telj­ske teme, izg­nans­tvo, iskus­tvo emi­gra­ci­je i s time pove­za­na povi­jest gradova.

Nakon Amira Alagića usli­je­di­lo je pred­stav­lja­nje spi­sa­te­lji­ce Nore Verde odnos­no Antonele Marušić koja neka  svo­ja dje­la pot­pi­su­je pra­vim ime­nom, a neka pse­udo­ni­mom. O uzro­ci­ma i moti­vi­ma, te o zamje­ra­nji­ma s des­ne i lije­ve stra­ne kul­tur­nog spek­tra, pro­go­vo­ri­la je pri­je čita­nja ulom­ka iz roma­na o pre­ki­du lez­bij­ske veze „Do iste­ka zali­ha“. Njezina pro­za čes­to ura­nja u pozi­ci­ju žen­skih liko­va izvan većin­ske nor­me, bilje­že­ći nape­tos­ti sek­su­al­ne, kul­tu­ral­ne i klas­ne raz­li­ke. Članica je ured­niš­tva i jed­na od pokre­ta­či­ca hrvat­skog femi­nis­tič­kog por­ta­la Vox Feminae.

Posljednja se pred­sta­vi­la Catherine Lacey, pre­vo­đe­na i nagra­đi­va­na auto­ri­ca, po mno­gim kri­ti­ča­ri­ma vrhun­ski knji­žev­ni glas nove gene­ra­ci­je. Časopis Granta uvr­stio ju je u pres­tiž­nu dekad­nu selek­ci­ju naj­bo­ljih mla­dih ame­rič­kih pro­za­ika, a nazva­na je i „De Lillom za mile­ni­jal­ce“ (Vogue). Catherine Lacey pro­či­ta­la je ulo­mak iz krat­ke pri­če „Povrede“.

Večer se nas­ta­vi­la uz zvu­ke gita­re Elijaha Walda  i dru­že­nju u ležer­nom ozra­čju Dnevnog boravka.

Tekst Dušanka BABIĆ

Fotografije arhi­va Rojcneta

• 6. Lit link festival - Književna karika
• Dnevni boravak DC-a Rojc