Otvorena izložba “Krivotvorine, dezinformacije i smrznute slike – Dizajn Dalibora Martinisa 70-ih i 80-ih” u galeriji HUIU u Puli

Izložba “Krivotvorine, dezin­for­ma­ci­je i smrz­nu­te sli­ke – dizajn Dalibora Martinisa 70-ih i 80-ih” koju zajed­nič­ki orga­ni­zi­ra­ju Hrvatsko udru­že­nje inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka i HDD otvo­re­na je u uto­rak, 17. srp­nja u pul­skoj gale­ri­ji HUIU. Izložba je izvor­no pro­du­ci­ra­na i odr­ža­na u sklo­pu pro­gra­ma HDD gale­ri­je 2017. godi­ne, a u Puli je ostva­re­na kao dio poprat­nog pro­gra­ma Pulskog film­skog fes­ti­va­la. Na samom otvo­re­nju posje­ti­te­lji­ma se obra­tio Marko Golub, koji je uz Dejana Kršića kus­tos izložbe.

Dalibor Martinis jedan je od naj­z­na­čaj­ni­jih hrvat­skih kon­cep­tu­al­nih i medij­skih umjet­ni­ka koji se, kao i veći­na umjet­ni­ka od ranih 70-ih do počet­ka 90-ih godi­na kon­ti­nu­ira­no bavio i gra­fič­kim dizajnom.

“Kada govo­ri­mo o kon­cep­tu­al­nim umjet­ni­ci­ma 70-ih govo­ri­mo o jed­noj pri­či koja je bila straš­no nepri­ja­telj­ski ras­po­lo­že­na pre­ma onim sta­rim mito­vi­ma o ori­gi­nal­nos­ti, nepo­nov­lji­vos­ti, autor­skom ruko­pi­su koji je jedins­tven i uni­ka­tan, gdje su umjet­ni­ci zapra­vo svo­jim aktom na neki način poku­ša­va­li opo­ni­ra­ti tome, narav­no opo­ni­ra­ti i toj mate­ri­jal­noj vri­jed­nos­ti umjet­nos­ti, trži­štu, na kon­cu i utje­ca­ju ins­ti­tu­ci­ja. Dizajn je tu narav­no uz neka­kav način da se pre­ži­vi u to vri­je­me kada ste radi­li neku umjet­nost koja je izra­zi­to neko­mer­ci­jal­na, barem je tada bila, bio pri­li­ka da radi­te upra­vo ono suprot­no pro­tiv čega ste se bori­li, dak­le da radi­te nešto što je efe­mer­no, što nije uni­kat­no, već se mul­ti­pli­ci­ra – knji­ge, publi­ka­ci­je, pla­ka­ti – i što govo­ri jed­nim jezi­kom koji je apso­lut­no nein­di­vi­du­alan, koji je pot­pu­no očiš­ćen od autor­skog ruko­pi­sa, skroz dis­tan­ci­ran”, objas­nio je Marko Golub. Ovom izlož­bom kus­to­si su na neki način htje­li uka­za­ti na više­di­men­zi­onal­nost i ulo­gu gra­fič­kog dizaj­na kod tadaš­nje gene­ra­ci­je umjet­ni­ka, koji se nji­me nisu bavi­li samo iz “sasvim razum­lji­vih egzis­ten­ci­jal­nih nego i pro­gra­mat­skih i tak­tič­kih razloga”.

Izložba „Krivotvorine, dezin­for­ma­ci­je i smrz­nu­te sli­ke“ pred­stav­lja pre­gled dizaj­ner­skih rado­va Dalibora Martinisa. Riječ je veći­nom o izlož­be­nim, film­skim i tele­vi­zij­skim pla­ka­ti­ma reali­zi­ra­ni­ma u kon­ti­nu­ite­tu od ranih 70-ih do kas­nih 80-ih godi­na. S obzi­rom na pros­tor­ne kapa­ci­te­te Galerije HUiU izlož­ba je za Pulu pri­lič­no redu­ci­ra­na, izlo­že­no je šest pla­ka­ta rađe­nih za Galeriju suvre­me­ne umjet­nos­ti (današ­nji MSU) od 1974. do 1982. godi­ne, dva pla­ka­ta koja su rađe­na tako­đer za Galeriju suvre­me­ne umjet­nos­ti, ali veza­na za Zagrebačku ško­lu crta­nog fil­ma koja je tada ima­la izlož­bu. “Oba pla­ka­ta naprav­lje­na su za isti doga­đaj, no jedan je malo eks­pli­cit­ni­ji pa su ga na kon­cu zabra­ni­li, iako je već bio otis­nut. S dru­ge stra­ne pla­kat koji je pri­hva­ćen pred­stav­lja igru s logo­ti­pom Zagreb fil­ma, apso­lut­no je ne eks­pli­ci­tan, ali opet pri­lič­no eks­pli­ci­tan”, rekao je Golub.

Uz spo­me­nu­te, izlo­žen je i mali dio seri­je telo­pa odnos­no tele­vi­zij­skih gra­fi­ja koje je Dalibor Martinis radio zajed­no sa Sanjom Iveković od 1973. do otpri­li­ke 1976. godi­ne i koji pred­stav­lja­ju možda i glav­ni motiv zašto su kus­to­si odlu­či­li pro­du­ci­ra­ti ovu izlož­bu. “Potreba za tim telo­pi­ma se poja­vi­la u tre­nut­ku kada je Jože Brumen napra­vio novi vizu­al­ni iden­ti­tet Radio tele­vi­zi­je Zagreb RTZ 1971. godi­ne i kada je pola­ko cije­la eki­pa dizaj­ne­ra radi­la na tome, izme­đu osta­log i mla­di Boris Ljubičić koji dan danas kaže da im je i sam zavi­dio na pot­pu­noj kre­ativ­noj slo­bo­di u izra­di tih tele­vi­zij­skih gra­fi­ka”, pojas­nio je Golub. Telopi su u to doba ima­li više svr­ha, naj­z­na­čaj­ni­ja je ipak bila pove­zi­va­nje diskon­ti­nu­ite­ta tadaš­njeg tele­vi­zij­skog pro­gra­ma. Osim toga, slu­ži­le su i kao sta­tič­ne špi­ce za odre­đe­ne vrste pro­gra­ma i emi­si­ja. “Vrlo je zanim­lji­vo da je taj anga­žman dan nji­ma” istak­nuo je Golub, “u to vri­je­me već je bilo for­mi­ra­nih vrlo moder­nis­tič­kih dizaj­ne­ra sta­ri­je gene­ra­ci­je ali i nekih dru­gih auto­ra, među­tim Centar za indus­trij­sko obli­ko­va­nje CIO i Matko Meštrović spe­ci­fič­no su od RTZ‑a tra­ži­li da to rade upra­vo Martinis i Sanja jer su oni u to vri­je­me poče­li radi­ti video art, što je tada bila nova teh­no­lo­ška vrlo zanim­lji­va pri­ča koja je dra­ma­tič­no demo­kra­ti­zi­ra­la medij uvjet­no reče­no tele­vi­zi­je i fil­ma, odnos­no uči­ni­la ga dos­tup­nim puno širem kru­gu ljudi”.

Budući da je ova izlož­ba orga­ni­zi­ra­na u sklo­pu poprat­nog pro­gra­ma Pulskog film­skog fes­ti­va­la izlo­že­na su i tri veli­ka Martinisova film­ska pla­ka­ta rađe­na za film­ske fes­ti­va­le, a karak­te­ris­tič­na po tome što ima­ju sva­ki po dva kadra koji naj­češ­će pred­stav­lja­ju juk­s­ta­po­zi­ci­ju dvi­ju raz­li­či­tih situ­aci­ja ili svo­je­vr­s­nu ani­ma­ci­ju, goto­vo kao ani­mi­ra­ni gif od dvi­je sličice.

S obzi­rom na manji broj rado­va, u gale­ri­ji je izlo­žen i video raz­go­vor Marka Goluba, Dejana Kršića i Dalibora Martinisa koji je snim­ljen za vri­je­me izlož­be u Zagrebu.

Izložba se može pogle­da­ti do 31. srp­nja, rad­no vri­je­me Galerije HUIU od pone­djelj­ka do petak od 10 do 12 te od 18 do 20 sati.

Tekst i foto­gra­fi­je Mateja FILIPOVIĆ-SANDALJ

• Dalibor Martinis
• Galerija HUIU