OTVORENA IZLOŽBA SPEKULATIVNOG DIZAJNA „NATURE VS. NURTURE“

Otvorenje izlož­be i pre­zen­ta­ci­ja rado­va radi­oni­ce „Nature vs. nur­tu­re“ odr­ža­ni su u čet­vr­tak, 19. srp­nja u Dnevnom borav­ku Društvenog cen­tra Rojc. Autori izlož­be su polaz­ni­ci radi­oni­ce spe­ku­la­tiv­nog dizaj­na koja se odr­ža­va­la od 16. do 19. srp­nja pod struč­nim vod­stvom men­to­ri­ce Susane Soares i u orga­ni­za­ci­ji udru­ge Metamedij u surad­nji s Odsjekom za dizajn vizu­al­nih komu­ni­ka­ci­ja (Umjetnička aka­de­mi­ja u Splitu).

Tijekom četi­ri dana polaz­ni­ci radi­oni­ce su podi­je­lje­ni u tri gru­pe spe­ku­li­ra­njem pro­miš­lja­li alter­na­tiv­ne pro­duk­te, sus­ta­ve i svje­to­ve. Ovakav dizajn odmi­če od ogra­ni­če­nos­ti komer­ci­jal­ne prak­se (dik­ti­ra­ne trži­štem); koris­ti fik­ci­ju i spe­ku­li­ra o budu­ćim pro­izvo­di­ma, uslu­ga­ma, sus­ta­vi­ma i svje­to­vi­ma te tako reflek­siv­no pro­pi­tu­je ulo­gu i utje­caj novih teh­no­lo­gi­ja na sva­kod­nev­ni život, ini­ci­ra dija­log izme­đu struč­nja­ka (znans­tve­ni­ka, inže­nje­ra i dizaj­ne­ra) i koris­ni­ka novih teh­no­lo­gi­ja (publi­ke).

Tijekom otva­ra­nja pri­sut­ni­ma se obra­tio pred­sjed­nik udru­ge Metamedij Marino Jurcan koji pohva­lio polaz­ni­ke i nji­hov trud i rad te je izra­zio nadu da će u buduć­nos­ti i dalje sura­đi­va­ti s udru­gom u razvi­ja­nju svo­jih pro­to­ti­pa. Publici se obra­ti­la i pro­jek­t­na asis­ten­ti­ca Jasna Kovačević koja je pred­sta­vi­la radi­oni­cu i nje­ne ciljeve.

Prva sku­pi­na radi­la je na pro­jek­tu nazi­va „Metaskin“ koji je osmiš­ljen kao rje­še­nje za čovje­ko­vu pri­la­god­bu novim uvje­ti­ma u oko­li­šu iza­zva­nim kli­mat­skim pro­mje­na­ma. Problem zaga­đe­nog zra­ka u urba­nim sre­di­na­ma jedan je od naj­ve­ćih pro­ble­ma s kojim se suvre­me­ni čovjek susre­će jer ima štet­ne učin­ke na ljud­sko zdrav­lje i okoliš.

- „Metaskin“ je mem­bra­na za ljud­sku kožu koja pro­izvo­di kisik putem foto­sin­te­ze. Spaja teh­no­lo­gi­ju tako­zva­ne „žive teto­va­že“ i sin­te­tič­kih bilja­ka sa živim sta­ni­ca­ma cija­no­bak­te­ri­je koja, kada je izlo­že­na pri­rod­nom svje­tlu, pro­izvo­di foto­sin­te­zu, odnos­no pre­tva­ra uglji­kov diok­sid u kisik. Riječ je o vrsti inte­rak­tiv­ne mem­bra­ne koja se apli­ci­ra na ljud­sku kožu kako bi ops­kr­bi­la čovje­ka kisi­kom i redu­ci­ra­la zaga­đe­ni zrak s kojim je okru­žen. Materijal je naprav­ljen od gene­tič­ki pro­gra­mi­ra­nih sta­ni­ca cija­no­bak­te­ri­je pomi­je­ša­nih s hidro­ge­lom koji sadr­ži nutri­jen­te potreb­ne za odr­ža­va­nje tih sta­ni­ca. S obzi­rom na to da na ovaj način čovjek pos­ta­je svo­je­vr­s­na tvor­ni­ca kisi­ka, jed­na od naj­važ­ni­jih svr­ha pro­jek­ta je otvo­ri­ti pita­nja o tome tko će u buduć­nos­ti ima­ti pra­vo na čis­ti zrak i oko­liš, odnos­no kak­ve bi pos­lje­di­ce ovaj dizajn mogao ima­ti u aspek­ti­ma ljud­skih pra­va, kaza­li su polaz­ni­ci na prezentaciji.

Druga sku­pi­na radi­la je na pro­jek­tu nazi­va „Tree Web“. Problematika kli­mat­skih pro­mje­na koja pove­ća­va repro­duk­ci­ju za drve­će štet­nih inse­ka­ta potak­nu­la ih je na raz­miš­lja­nje o teh­no­lo­gi­ji koja bi olak­ša­la pra­će­nje infek­tiv­nih pro­ce­sa u drve­ću i na taj način spri­je­či­la dalj­nju deforestaciju.

- Prototip koji smo osmis­li­li imao bi dvoj­nu funk­ci­ju: detek­ci­ju infek­ci­je na kori i kroš­nji drve­ća te samim time i detek­ci­ju vrste inse­ka­ta; pra­će­nje infor­ma­ci­ja putem mice­li­ja koji nam govo­re o povr­š­noj zaprem­ni­ni ugro­že­nog podru­čja. Uređaj bežič­nim putem šalje skup­lje­ne infor­ma­ci­je na dalj­nju ana­li­zu gdje se genet­skim putem modi­fi­ci­ra­ju insek­ti koji uzro­ku­ju infek­ci­ju. Takvi ste­ri­li­zi­ra­ni insek­ti smje­šta­ju se u ugro­že­no sta­ni­šte te sprje­ča­va­ju dalj­nji razvoj vrste, pojas­ni­li su polaznici.

Treća sku­pi­na osmis­li­la je pro­jekt nazi­va „The Body Bay“. Projekt je zapo­čeo pro­miš­lja­njem o pos­to­je­ćoj teh­no­lo­gi­ji kojom je mogu­će mul­ti­pli­ci­ra­ti sta­ni­ce tki­va in vitro. Također mogu­će je pro­izves­ti tki­vo poseb­nom bio-tin­tom, a tre­nut­no se radi na kre­ira­nju tro­di­men­zi­nal­nog tki­va koje bi se koris­ti­lo u medi­cin­ske svrhe.

-  Zapitali smo se koje bi bile finan­cij­ske kono­ta­ci­je prin­ta­nja živu­ćih 3D orga­na od vlas­ti­tih sta­ni­ca u buduć­nos­ti. Naglasak pro­jek­ta je na crnom trži­štu 3D prin­ta­nih orga­na koje bi se poja­vi­lo kao reak­ci­ja na neefi­ka­san i skup zdrav­s­tve­ni sus­tav. Osim upo­ra­be prin­ta­nja orga­na u medi­cin­ske svr­he, dotak­nu­li smo se i modi­fi­ci­ra­nja tije­la u estet­ske svr­he. Nakon teto­va­ža, pier­cin­ga i modi­fi­ka­ci­je tije­la – je li buduć­nost ukra­ša­va­nja i izra­ža­va­nja svo­je osob­nos­ti u 3D prin­ta­nim eks­ten­zi­ja­ma tije­la?, zapi­ta­li su se polaznici.

Nakon pre­zen­ta­ci­je odr­ža­no je nefor­mal­no dru­že­nje tije­kom kojeg je publi­ka mogla raz­gle­da­ti izlo­že­ne pro­to­ti­pe i pos­tav­lja­ti pita­nja polaz­ni­ci­ma radionica.

Ovaj pro­jekt finan­ci­ra­ju Zaklada “Kultura nova”, Ministarstvo kul­tu­re Republike Hrvatske, Grad Pula, Istarska županija.

Tekst i foto­gra­fi­je Boris VINCEK

• Radionica spekulativnog dizajna "Nature vs. Nurture"
• Udruga Metamedij