Turska provincija i Mediteran

21. MFF – 2. I 3. DAN

Vjerojatno naj­poz­na­ti­ji reda­telj čiji se film pri­ka­zu­je na ovo­go­diš­njem Motovunu je Turčin Nuri Bilge Ceylan.

Doduše, poz­nat je i dobit­nik Mavericka Ruben Östlund, ali nje­go­vi fil­mo­vi po slo­je­vi­tos­ti izra­de i reda­telj­skoj raz­ra­di ipak nisu na razi­ni Ceylanovih. Novi Ceylanov film zove se „Drvo div­lje kru­ške“ i bavi se mla­di­ćem koji se vra­ća u rod­no selo s knji­žev­nim ambi­ci­ja­ma. Mladić kri­vi oca koc­ka­ra za neima­šti­nu i nemo­guć­nost da započ­ne knji­žev­nu kari­je­ru, a nakon što uspi­je­va sku­pi­ti novac za knji­gu zaklju­ču­je da situ­aci­ja i nije tako jed­nos­tav­na kako mu se činilo.

Ceylan je toli­ko dobar reda­telj da iz naiz­gled nepos­to­je­će pri­če može napra­vi­ti slo­je­vit pri­kaz ljud­ske psi­he, a veli­ki zna­čaj u nje­go­vim fil­mo­vi­ma ima impre­si­van vizu­al­ni stil (stal­ni direk­tor foto­gra­fi­je Gökhan Tiryaki) i čes­ti moti­vi vre­men­skih pro­mje­na (kiša, sni­jeg, vje­tar i dru­go). Iako s godi­na­ma ne odus­ta­je od mara­ton­ske duži­ne („Drvo div­lje kru­ške“ tra­je tri sata), Ceylan ipak malo omek­ša­va izra­zi­ti­ji art stil rani­jih rado­va. Tako u novom fil­mu povre­me­no uba­cu­je humor­ne pri­zo­re i brze poma­ke kame­re unu­tar kadra, ali cje­li­na je ipak homo­ge­na, dojm­lji­va i dos­ljed­na, pra­vi Ceylanov film.

Kao jedan od naj­skan­da­loz­ni­jih i naj­bo­ljih fil­mo­va ovo­go­diš­njeg Motovuna navo­di se „Slatki život“ (iro­nič­no poigra­va­nje pre­vo­di­te­lja s Fellinijem, ori­gi­nal­ni nas­lov je „Holiday“), u koje­mu reda­te­lji­ca Isabella Eklöf (nazo­či­la je pro­jek­ci­ji) goto­vo doku­men­ta­ris­tič­ki pra­ti lje­to­va­nje jed­ne spon­zo­ru­še u medi­te­ran­skoj vili bes­kru­pu­loz­nog kriminalca.

Doduše, film obi­lu­je izrav­nim pri­zo­ri­ma sek­sa i nasi­lja, ali sve smo to pri­je 15-ak godi­na vidje­li u kul­t­nom fil­mu „Nepovratno“ (reda­telj Gaspar Noé), koji je ipak kon­cep­tu­al­no domiš­lja­ti­ji i nara­tiv­no raz­ra­đe­ni­ji. „Slatki život“ je film koje­mu se iz sva­kog kadra vidi da je rađen isklju­či­vo za fes­ti­val­sku publi­ku i kri­ti­ku i koji je uspio oča­ra­ti te fil­mo­fil­ske gru­pa­ci­je, iako su zaključ­ci da je riječ o iznim­nom ostva­re­nju pretjerani.

Što se medi­te­ran­skih tema tiče, bolja je nje­mač­ka dra­ma „Styx“ u kojoj ama­ter­ska jedri­li­čar­ka sama plo­vi od Mediterana do trop­skog oto­ka u Atlantiku, a putem naila­zi na ošte­ćen brod pre­pun izbje­gli­ca koji hit­no tre­ba­ju pomoć. Redatelj Wolfgang Fischer u ovoj mje­ša­vi­ni jedri­li­čar­skog fil­ma „Sve je izgub­lje­no“ i doku­men­tar­ca „Gori more“ dojm­lji­vo pro­ži­ma veli­čans­tve­nost pri­ro­de s temelj­nim moral­nim pita­nji­ma našeg vre­me­na. Riječ je o fil­mu koji bismo rado vidje­li u doma­ćim kinima.

Elvis Lenić