Istra u dokumentarcima Factuma

Portrete istar­skih mjes­ta, nači­na živo­ta i neo­bič­nih lju­di koji tu žive dono­si niz doku­men­ta­ra­ca koji su od sada dos­tup­ni za gle­da­nje u Factumovoj onli­ne vide­ote­ci. Upoznajte Gigija, jedi­nog sta­nov­ni­ka Završja; pogle­daj­te pri­ču o pri­va­ti­za­ci­ji i isko­ri­šta­va­nju rad­ni­ka bro­do­gra­di­li­šta Uljanik, ili pak uđi­te u (dos­lov­no) ruži­čas­ti svi­jet brač­nog para Tita i Brankice.

Ovo lje­to jed­na od naj­z­na­čaj­ni­jih pro­duk­cij­skih kuća neza­vis­nog doku­men­tar­nog fil­ma, Factum, pro­vo­di aktiv­no, i to uz pro­jekt Factum onli­ne. Riječ je o onli­ne vide­ote­ci putem koje je sad mogu­će pogle­da­ti fil­mo­ve iz boga­te Factumove pro­duk­ci­je koja bro­ji više od sedam­de­set doku­men­tar­nih ura­da­ka čes­to nagra­đi­va­nih kako na doma­ćim, tako i na svjet­skim film­skim fes­ti­va­li­ma. Mnoge od ovih fil­mo­va danas je goto­vo nemo­gu­će pogle­da­ti u kini­ma i na fes­ti­va­li­ma, a na ovaj način sada su dos­tup­ni za gledanje.

Zanimljivost Factumova doku­men­tar­nog opu­sa, izme­đu osta­log, sva­ka­ko su fil­mo­vi koji tema­ti­zi­ra­ju Istru i dono­se naj­raz­no­vr­s­ni­je crti­ce i živo­pis­ne pri­ka­ze istar­skog nači­na živo­ta, obi­ča­ja, kao i intri­gant­ne pri­če o ovdaš­njim sta­nov­ni­ci­ma. Svi ovi doku­men­tar­ci nas­ta­li su tokom godi­na u Grožnjanu na Imaginarnoj aka­de­mi­ji koja je sre­di­nom deve­de­se­tih pa sve do sre­di­ne dvi­je­ti­su­će­tih bila mjes­to razvo­ja film­skih pro­je­ka­ta naj­ta­len­ti­ra­ni­jih mla­dih fil­ma­ša iz čita­ve regi­je i istoč­ne Europe. Mnogi danas vrlo poz­na­ti reda­te­lji bili su polaz­ni­ci Akademije, pa su svo­je doku­men­tar­ce tu razvi­ja­li i sni­ma­li od Dalibora Matanića pre­ko Zrinke Matijević do Nebojše Slijepčevića.

Gledatelji tako sada u Factumovoj onli­ne vide­ote­ci, mogu, pri­mje­ri­ce, pogle­da­ti vrlo nagra­đi­va­ni film „Godine hrđe“ Andreja Korovljeva koji dono­si pri­ču o rad­ni­ci­ma Uljanika i katas­tro­fal­nim uvje­ti­ma u koji­ma rade obav­lja­ju­ći jedan od naj­o­pas­ni­jih pos­lo­va u bro­do­grad­nji – onaj nano­še­nja anti­ko­ro­ziv­ne zašti­te. Nehumani uvje­ti rada rad­ni­ke pre­tva­ra­ju u stro­je­ve liše­ne dos­to­jans­tva, pa tako „Godine hrđe“ pos­ta­je i film o pri­va­ti­za­ci­ji na hrvat­ski način. Dokumentarac Dalibora Matanića, Tomislava Rukavine i Stanislava Tomića „Sretno!“ iz 1999. godi­ne tako­đer tema­ti­zi­ra pita­nje rad­ni­ka – ruda­ra iz Labina koji zatva­ra­njem i pos­ljed­njeg rud­ni­ka upa­da­ju ne samo u egzis­ten­ci­jal­nu kri­zu, već i onu emo­ci­onal­nu. Istovremeno, nji­ho­ve pros­to­re sada već biv­šeg rad­nog mjes­ta, rud­ni­ka, zauzi­ma­ju čla­no­vi suvre­me­nog umjet­nič­kog kolek­ti­va Labin Art Express i tako rudar­ski poz­drav „Sretno!“ popri­ma jed­no sasvim dru­go značenje.

O lju­di­ma iz raz­li­či­tih svje­to­va, i to onih naci­onal­nih, koji ipak sasvim uspješ­no egzis­ti­ra­ju jed­ni s dru­gi­ma govo­ri film Tajane Božić „Circa Oaza“. Dokumentarac je to o sta­nov­ni­ci­ma jed­ne kuće uz more u Rovinju i suži­vo­tu na istri­jan­ski način. Niz živo­pis­nih liko­va nala­zi­mo i u fil­mu „Terra Roza“ Alda Tardozzija. Ovaj višes­tru­ko nagra­đi­va­ni film dono­si pri­ču o Titu i Brankici, brač­nom paru iz jed­nog osam­lje­nog istar­skog sela koji su sebi stvo­ri­li ruži­čas­ti svi­jet. Sve u nji­ho­vom domu ruži­čas­te je boje, jer život kroz ruži­čas­te naoča­le tre­bao bi biti savr­šen, no uvi­jek pos­to­ji onaj „Ali…“. A kako je živje­ti u svo­me svi­je­tu zna i Gigi, glav­ni (i jedi­ni) pro­ta­go­nist doku­men­tar­ca „Napušteni grad“ Magdalene Piekorz. Kroz dir­lji­vi Gigijev pri­mjer kao jedi­nog sta­nov­ni­ka napu­šte­nog gra­di­ća Završja (Piemontea) reda­te­lji­ca zapra­vo pri­ča o sud­bi­ni dije­la tali­jan­ske manji­ne u Istri, onih koji su odlu­či­li osta­ti u Jugoslaviji nakon što je tadaš­nja vlast zah­ti­je­va­la da se opre­di­je­le za jed­nu od domovina.

Tu su još i pri­če o Šandoru, čuva­ru Titovog zoolo­škog vrta na Brijunima; pa pri­ča o paru iz Medulina, Milanu i Silvani čiju idi­lu naru­ša­va­ju raz­li­či­ta poima­nja živo­ta; ili pak ona o lju­di­ma iz pul­ske „Mahale“, siro­maš­ne mul­ti­kul­tu­ral­ne zajed­ni­ce iz cen­tra grada.

Priredio B. V.

• Factum