Poigravanje s percepcijom vremena

Ariane Trümper mla­da nje­mač­ka umjet­ni­ca koja gos­tu­je na Summer Sessions rezi­den­ci­ji u Puli, pred­sta­vit će u sklo­pu off pro­gra­ma fes­ti­va­la Media Mediterranea 20 rad kojeg je tu razvi­ja­la. Njen mul­ti­me­di­jal­ni rad nazi­va „Heute wird Morgen Gestern sein – Today will be tomorrow’s yes­ter­day“ bit će izlo­žen u Muzeju suvre­me­ne umjet­nos­ti Istre, a u raz­go­vo­ru s umjet­ni­com prvo smo htje­li doz­na­ti kako je doš­la do ide­je za njega.

- Ideja za rad je popri­lič­no sta­ra i nas­ta­la je tije­kom jed­ne rezi­den­ci­je u istoč­noj Njemačkoj. Tada sam, pri­je godi­nu i pol dana radi­la u jed­noj biv­šoj tvor­ni­ci tek­s­ti­la koja je nakon uje­di­nje­nja kao i mno­ge dru­ge tvor­ni­ce pro­pa­la što je za sobom povuk­lo mno­ge pro­ble­me. Ta je ide­ja ras­la sve dok nisam naš­la mjes­to u kojem ju mogu realizirati.

Koje je pola­zi­šte te ide­je – što želiš pos­ti­ći s tim radom?

- Rad se bazi­ra na iskus­tvu kojeg želim pos­ti­ći. Radi se o osje­til­nom radu koji se poigra­va s per­cep­ci­jom stvar­nos­ti i kako od stvar­nos­ti stva­ra­mo isti­nu. Glavni cilj je stvo­ri­ti odre­đe­nu atmo­sfe­ru i zato se s jed­ne stra­ne poigra­vam s teh­no­lo­gi­jom i elek­tro­ni­kom, kako ona radi, kako pre­va­đa isti­nu te kako ju mije­nja. Drugi dio ins­ta­la­ci­je čini voda koja je u kon­tra­dik­ci­ji s teh­no­lo­gi­jom. Voda je izvor živo­ta, no može i uni­šta­va­ti. Pogledamo li sta­re zgra­de vidjet ćemo kako ih voda uni­šta­va no s dru­ge stra­ne zahva­lju­ju­ći njoj i u tim ruina­ma nešto može ras­ti. To su dva glav­na dije­la ins­ta­la­ci­je, a tre­ći tako­đer važan dio je pro­ma­trač koji će moći vidje­ti sebe u njoj.

Koliko je bilo teško inkor­po­ri­ra­ti elek­tro­ni­ku u taj rad? Imaš li pri­jaš­njih iskus­tva u radu s njom?

- S elek­tro­ni­kom je uvi­jek malo teško jer sva­ki ure­đaj ima svo­je odre­đe­ne karak­te­ris­ti­ke, no budu­ći da već neko vri­je­me radim s nji­ma poz­na­to mi je kako neke stva­ri rade i to je dio kojeg sam jako svjes­na pri­li­kom razvo­ja ide­je za rad.

Možeš nam objas­ni­ti sam naziv instalacije?

- Njemački naziv mogli bi pre­ves­ti kao: danas će sutra pos­ta­ti jučer i govo­ri o tome kako želi­mo povra­ti­ti proš­lo vri­je­me. Rad poku­ša­va iskri­vi­ti naše iskus­tvo vre­me­na jer nos­tal­gi­ja nam uvi­jek govo­ri o tome kako je nekoć bilo bolje i sto­ga želi­mo da nam se ta proš­lost vra­ti. To je ono s čime sam se u nazi­vu htje­la poigrati.

Kako bi opi­sa­la svo­je iskus­tvo u ovom rezi­den­ci­jal­nom programu?

- Bilo je to vrlo pozi­tiv­no iskus­tvo, a Pula mi se tako­đer svi­đa. Svaka je rezi­den­ci­ja raz­li­či­ta i puno ovi­si o doma­ći­nu. Rojc je vrlo zanim­lji­va zgra­da – to je pra­vi kul­tur­ni cen­tar u kojem je sve na jed­nom mjes­tu. Tu vla­da i odre­đe­na skvo­ter­ska atmo­sfe­ra koja je zais­ta poseb­na jer su svi su jako prijazni.

Summer Sessions je mre­ža za razvoj tale­na­ta ostva­re­na u surad­nji s V2_ Institutom za nes­ta­bil­ne medi­je iz Rotterdama, a reali­zi­ra­na unu­tar MI plus plat­for­me koju čine Udruga Metamedij,L.A.E.XXI, Faro11 i Sonitus.

Razgovarao B. VINCEK

Fotografije B. VINCEK i arhi­va udru­ge Metamedij

• Ariane Trümper
• Summer Sessions