Krvavi islandski triler

KINO: KUCNI U DRVO, reda­te­lja Hafsteinna Gunnara Sigurðssona

Iako smo se tije­kom ovog tisuć­lje­ća nagle­da­li islan­d­skih fil­mo­va, teško se je sje­ti­ti ijed­nog koji je toli­ko radi­ka­lan kao film „Kucni u drvo“, koji se upra­vo pri­ka­zu­je u doma­ćim kinima.

„Kucni u drvo“, dodu­še, poči­nje kao uobi­ča­je­na islan­d­ska dra­ma o malim lju­di­ma i nji­ho­vim sva­kod­nev­nim život­nim isku­še­nji­ma. Dva brač­na para iz susjed­stva opte­re­će­na su vlas­ti­tim pro­ble­mi­ma, jed­ni poku­ša­va­ju dobi­ti dije­te, dok se dru­gi bore s tra­gič­nim gubit­kom sta­ri­jeg sina i brač­nim pro­ble­mi­ma mla­đeg. Pritom se nemi­lo­srd­no među­sob­no glo­đu, naj­pri­je se sva­đa­ju oko sta­bla koje dije­li nji­ho­va ima­nja, zatim oko nes­tan­ka mač­ke i psa, što rezul­ti­ra sve većim nape­tos­ti­ma u nji­ho­vim odnosima.

U naj­a­va­ma ovog fil­ma Hafsteinna Gunnara Sigurðssona spo­mi­nje se mje­ša­vi­na dra­me i kome­di­je, ali od kome­di­je ovdje nema ni tra­ga. Bilo bi pra­vil­ni­je reći da je film mje­ša­vi­na dra­me, tri­le­ra pa čak i horo­ra. Jer izra­zi­to krva­va zavr­š­ni­ca, koju neće­mo otkri­va­ti da ne pok­va­ri­mo efekt izne­na­đe­nja kod poten­ci­jal­nih gle­da­te­lja, dois­ta je horor­skog ugo­đa­ja, čak i pre­tje­ra­no bizar­na u odno­su na rani­ji tijek fil­ma. No, bez obzi­ra na eks­trem­nost zavr­š­ni­ce, reda­telj Sigurðsson poka­zu­je zavi­dan talent u razvo­ju tri­ler­skog ugo­đa­ja i pos­tup­nom pri­je­la­zu iz dra­me u triler.

Njegova reda­telj­ska rje­še­nja vrlo fino gra­di­ra­ju nape­tost i uvjer­lji­vo otkri­va­ju nijan­se u razvo­ju ljud­skog pona­ša­nja od benig­ni­jih pre­ma sve eks­trem­ni­jim sta­nji­ma. Najzad, vrlo je pohval­no da konač­no može­mo gle­da­ti krva­vi tri­ler iz kine­ma­to­gra­fi­je koja nas je uglav­nom dari­va­la odlič­nim malim fil­mo­vi­ma na raz­me­đi dra­me i komedije.

Elvis Lenić