Predstavljanje knjige „Suvremena hrvatska proza i tranzicija“

• Boris Koroman, pro­fe­sor s Odsjeka za kro­atis­ti­ku Filozofskog fakul­te­ta u Puli, pred­sta­vio je svo­ju knji­gu „Suvremena hrvat­ska pro­za i tran­zi­ci­ja“ u pone­dje­ljak, 3. pro­sin­ca na 24. Sa(n)jam knji­ge u Istri. Intervjuirao ga je kole­ga i pri­ja­telj Andrea Matošević, a uz auto­ra je u ras­pra­vi sudje­lo­va­la i ured­ni­ca Danijela Lugarić Vukas, sa zagre­bač­ko­ga Odsjeka za rusis­ti­ku. Cilj susre­ta bio je defi­ni­ra­ti tran­zi­ci­ju, način na koji kom­pa­ra­tist ili filo­log može dopri­ni­je­ti razu­mi­je­va­nju te teme, odre­di­ti odnos stvar­nos­ti i knji­žev­nos­ti u pos­li­je­rat­no doba, utvr­di­ti meto­do­lo­gi­ju rada, kor­pus na koji se pri­mje­nju­je ana­li­za itd.

Intervju je logič­no zapo­čeo defi­ni­ra­njem tran­zi­ci­je s obzi­rom da bi nejas­no­će u opse­gu i sadr­ža­ju tog ter­mi­na uči­ni­le i samu ras­pra­vu manje tran­s­pa­rent­nom. Autor je sto­ga sta­vio nagla­sak na eko­nom­ski i poli­tič­ki pre­vrat kao ono što prvens­tve­no karak­te­ri­zi­ra tran­zi­cij­ske zem­lje. Tvrdi da knji­žev­nost nala­zi svo­je mjes­to u tom pro­ce­su na slo­žen način. Naravno, s jed­ne se stra­ne podra­zu­mi­je­va da tra­ume uzro­ko­va­ne druš­tve­nim pro­mje­na­ma koje su se odra­zi­le na naš pri­vat­ni uni­ver­zum snaž­no poti­ču kre­ativ­ce na iska­zi­va­nje mis­li, emo­ci­ja i sta­vo­va putem umjet­nos­ti, a s dru­ge se stra­ne povrat­no doga­đa da neko dje­lo ins­pi­ri­ra čita­te­lja i utje­če na nje­gov svje­to­na­zor, pa i djelovanje.

Živosti ovo­ga inter­v­jua veoma su pri­po­mo­gle digre­si­je ured­ni­ce Danijele koja je spo­me­nu­la „Cervantesov trg“ Predraga Lucića, zbir­ku tek­s­to­va među koji­ma je i dra­ma „Kako se kalio Čehov“, a ona na mašto­vit način tema­ti­zi­ra suvre­me­ne vri­jed­nos­ti, smje­šta­ju­ći rad­nju u glav­ni grad ima­gi­nar­ne zem­lje Tranzicije. Fokus dje­la je na liku dra­ma­tur­ga Didaskalovića koji tre­ba stvo­ri­ti novi pro­gram teatra i uklo­pi­ti ga u doba trži­šta, mar­ke­tin­ga i sponzora.

Osim toga ured­ni­ca se sje­ti­la i doku­men­tar­nog fil­ma „Djeca tran­zi­ci­je“ koji, u odno­su na dra­mu, na dru­ga­či­ji, izrav­ni­ji i kon­kret­ni­ji način govo­ri o tim vri­jed­nos­ti­ma koje je pos­ta­vio kapi­ta­li­zam te o tome kako su se okol­nos­ti reflek­ti­ra­le na život svih druš­tve­nih kla­sa, a ponaj­vi­še o teme­lju na kojem su se kla­se uop­će formirale.

Dakle, zahva­lju­ju­ći digre­si­ja­ma, tema se uči­ni­la bli­skom i puno­krv­nom, dok su odgo­vo­ri samo­ga auto­ra pone­kad bili for­mal­ni i nedo­volj­no sti­mu­la­tiv­ni za one koji možda nisu posve upu­će­ni u teori­ju knji­žev­nos­ti. No jas­no je da je knji­ga prvens­tve­no i nami­je­nje­na stu­den­ti­ma knji­žev­nos­ti, pro­fe­so­ri­ma i sl., a samo ambi­ci­oz­ni zna­ti­želj­ni­ci-laici se mogu pri­klju­či­ti toj grupaciji.

Naime, Koroman je objas­nio da je nje­gov pris­tup temi inter­dis­ci­pli­na­ran. On obje­di­nju­je kla­sič­nu i pos­t­kla­sič­nu nara­to­lo­gi­ju, kul­tu­ral­ne stu­di­je, teori­ju i povi­jest knji­žev­nos­ti, ima­go­lo­gi­ju, soci­olo­ška, poli­to­lo­ška i antro­po­lo­ška istra­ži­va­nja. Dakle, jas­no je da jedan feno­men ne može biti objaš­njen na jed­nos­ta­van i jed­nos­tran način jer se oči­tu­je u svim seg­men­ti­ma živo­ta poje­din­ca i društva.

Nadalje, autor je rekao po kojem je kri­te­ri­ju oda­brao kor­pus. Tvrdi da je uzeo u obzir popu­lar­na dje­la, ekra­ni­zi­ra­ne roma­ne te se bazi­rao na gene­ra­cij­skoj i autor­skoj repre­zen­ta­tiv­nos­ti. Nije mu bilo bit­no obu­hva­ti­ti što više dje­la jer bi se na taj način uma­nji­la kva­li­te­ta i dubi­na ana­li­ze, a on nije htio izos­ta­vi­ti ništa bit­no veza­no za pri­po­vje­dač­ke pos­tup­ke, inter­pre­ta­ci­ju dje­la, pros­to­re tran­zi­ci­je i sl.

U raz­go­vo­ru su se Koroman, Matošević i Lugarić Vukas dotak­li i intri­gant­nih deta­lja opće­ni­ti­je pri­ro­de. Primjerice, zanim­lji­vo je bilo čuti pro­miš­lja­nja o poj­mu rural­no­ga, s obzi­rom da on može aso­ci­ra­ti na idi­lu koli­ko i na primitivnost.

Zaključili su i da se odre­đe­no zna­nje pre­no­si na potom­ke te da ne mora net­ko biti rođen u izvjes­no doba da bi razu­mio nje­go­ve vri­jed­nos­ti koje pro­iz­la­ze iz domi­nant­ne ide­olo­gi­je. Stoga je mogu­će i da mla­di lju­di rođe­ni nakon ras­pa­da Jugoslavije budu kri­tič­ni pre­ma sadaš­njem sis­te­mu uspo­re­đu­ju­ći aktu­al­nu druš­tve­nu kli­mu s onom koja je dale­ko iza nas, bez obzi­ra na to što iskus­tvo o tome direk­t­no ne svjedoči.

Dakle, sugo­vor­ni­ci su knji­gu pred­sta­vi­li na višes­truk način, poma­lo daju­ći nje­zin pre­gled, ali su rado zala­zi­li i u ras­pra­ve o ključ­nim poj­mo­vi­ma ili se vodi­li za aso­ci­ja­ci­ja­ma koje su upot­pu­ni­le doživ­ljaj teme.

Tekst Maja GREGOROVIĆ

Fotografije Vladimir BUTKOVIĆ

• 24. Sa(n)jam knjige u Istri
• boris koroman