Dojmljivo preplitanje povijesti i suvremenosti

KINO: MILJENICA, reda­te­lja Yorgosa Lanthimosa

Nakon neko­li­ko uspješ­nih nisko­bu­džet­nih fimo­va iz grč­ke faze (Kinetta, Alpe), per­s­pek­tiv­ni reda­telj Yorgos Lanthimos počeo je razvi­ja­ti među­na­rod­nu kari­je­ru u boga­tim pro­duk­ci­ja­ma s poz­na­tim glu­mač­kim ime­ni­ma (Colin Farrell, Nicole Kidman i drugi).

Najnovija epi­zo­da nje­go­ve među­na­rod­ne dioni­ce zove se „Miljenica“ (The Favourite) i upra­vo se pri­ka­zu­je u hrvat­skim kini­ma. To je ujed­no prvi Lanthimosov film čija se rad­nja odvi­ja u proš­los­ti, toč­ni­je na engle­skom dvo­ru počet­kom 18. sto­lje­ća. Kraljica Ana (Olivia Colman) pro­ble­ma­tič­nog je fizič­kog i men­tal­nog zdrav­lja, a na nje­zi­ne odlu­ke znat­no utje­če vje­šta i pok­va­re­na aris­to­krat­ki­nja Sarah (Rachel Weisz) koja je s kra­lji­com u lju­bav­nom odno­su. Međutim, situ­aci­ja se mije­nja nakon dola­ska mla­de i priv­lač­ne Abigail (Emma Stone), biv­še aris­to­krat­ki­nje koja se tako­đer bori za kra­lji­či­nu paž­nju, što će joj osi­gu­ra­ti povrat­ni­cu među više druš­tve­ne slojeve.

„Miljenica“ je vrlo zanim­ljiv povi­jes­no-biograf­ski film, budu­ći da se iznim­na pozor­nost posve­ću­je kos­ti­mo­graf­skoj i sce­no­graf­skoj rekons­truk­ci­ji raz­dob­lja, dok je vizu­al­ni stil neo­bi­čan za fil­mo­ve tak­vog žan­ra. Pokreti kame­re čes­to su neo­če­ki­va­ni i nagla­še­ni, koris­te se objek­ti­vi koji upad­lji­vo izo­bli­ču­ju pros­tor, a naro­či­to su vizu­al­no dojm­lji­vi noć­ni pri­zo­ri snim­lje­ni uz svje­tlost baklji i vošta­nih svi­je­ća. No, pohval­no je da ta vizu­al­na sti­li­za­ci­ja nije jedi­no što „Miljenica“ nudi.

Gledajući pri­zo­re dvor­skih intri­ga i splet­ki, čovjek se ne može ote­ti doj­mu da se tak­ve stva­ri doga­đa­ju i danas u držav­nim kabi­ne­ti­ma, kor­po­ra­cij­skim ure­di­ma i dru­gim cen­tri­ma moći. Ljudska pri­ro­da i tež­nja pre­ma moći nije se pro­mi­je­ni­la, bez obzi­ra na pro­mje­nu druš­tve­no-poli­tič­kih okol­nos­ti i razvoj teh­no­lo­gi­je, što se može vrlo ele­gant­no išči­ta­ti izme­đu Lanthimosovih sti­li­zi­ra­nih kadro­va. Potpisniku ovih reda­ka „Miljenica“ je nje­gov naj­bo­lji film nakon dojm­lji­ve grč­ke faze.

Elvis Lenić