Društvena aktualnost uz posvetu talijanskoj kinematografiji

KINO: SRETNI LAZZARO, reda­te­lji­ce Alice Rohrwacher

Trenutno se u doma­ćim kini­ma pri­ka­zu­je zanim­ljiv tali­jan­ski film „Sretni Lazzaro“ (Lazzaro feli­ce), reda­te­lji­ce Alice Rohrwacher, s kojim se je hrvat­ska publi­ka već sre­la na proš­lo­go­diš­njim film­skim fes­ti­va­li­ma u Puli i Vukovaru.

Redateljica je nagra­đe­na za naj­bo­lji sce­na­rij na proš­lo­go­diš­njem fes­ti­va­lu u Cannesu, dok je nje­zin rani­ji film „Čuda“, koji je pri­ka­zan ovih dana na HTV‑u, pri­je neko­li­ko godi­na u Cannesu osvo­jio Veliku nagra­du žiri­ja. Početak fil­ma „Sretni Lazzaro“ pod­sje­ća nas na Olmijev kla­sik „Stablo za klom­pe“, budu­ći da gle­da­mo idi­lič­no tali­jan­sko ima­nje na koje­mu vri­jed­ni nad­ni­ča­ri obav­lja­ju poljo­pri­vred­ne pos­lo­ve u skla­du s rit­mo­vi­ma prirode.

Međutim, gle­da­telj ubr­zo shva­ća da liko­vi ne žive u nekom proš­lom vre­me­nu, nego u teh­no­lo­ški napred­noj sadaš­njos­ti, samo što ih vlas­ni­ca ima­nja drži pot­pu­no izo­li­ra­ne u svo­je­vr­s­nom robov­las­nič­kom odno­su. Pritom je naro­či­to zanim­ljiv nas­lov­ni lik Lazzaro (glu­mi ga izvr­s­ni Adriano Tardiolo), koji svo­jim paci­fis­tič­kim pona­ša­njem i bri­gom za dru­ge lju­de aso­ci­ra na sve­ca, slič­no Joži Svetom u Babajinoj „Brezi“, te jedi­ni uspi­je­va odr­ža­ti nevi­nost i čis­to­ću do tra­gič­ne zavr­š­ni­ce filma.

Priča fil­ma pri­lič­no je kon­tro­verz­na u soci­olo­škom kon­tek­s­tu, budu­ći da biv­ši robo­vi nakon dola­ska poli­ci­je i oslo­ba­đa­nja pos­ta­ju grad­ska siro­ti­nja, što zna­či da žive još gore nego pri­je i pos­tav­lja se pita­nje koja je uop­će korist od slo­bo­de ako lju­di nisu sprem­ni za nju, a to se opet može pove­za­ti sa suvre­me­nim druš­tvi­ma koja su proš­la tran­zi­cij­sko razdoblje.

U povi­jes­no-film­skom kon­tek­s­tu „Sretni Lazzaro“ je bli­zak tako­zva­nom magič­nom neo­re­aliz­mu, budu­ći da se reda­te­lji­či­ne oči­te neo­re­alis­tič­ke pre­oku­pa­ci­je pro­ži­ma­ju s nadre­al­nim i sno­li­kim ele­men­ti­ma. Zbog sklo­nos­ti aktu­al­noj druš­tve­noj pro­ble­ma­ti­ci, ali i uspješ­nog koke­ti­ra­nja s kla­si­ci­ma tali­jan­ske kine­ma­to­gra­fi­je, „Sretni Lazzaro“ je film koji sva­ka­ko valja pogledati.

Elvis Lenić