Font koji pomaže disleksičarima

• U gale­ri­ji Hrvatskog udru­že­nja inter­dis­ci­pli­nar­nih umjet­ni­ka – HUIU u Puli, proš­log je tjed­na u čet­vr­tak 7. velja­če, otvo­re­na izlož­ba OMOLab gra­fi­ka čijom se kup­njom sufi­nan­ci­ra OMOReader apli­ka­ci­ja za oso­be s dis­lek­si­jom i dru­gim teško­ća­ma čita­nja. Izložba je otvo­re­na u surad­nji s Istarskom kul­tur­nom agencijom.

- Izložene su gra­fi­ke u teh­ni­ci sito­ti­ska koje dije­le vizu­al­ni jezik s našim komu­ni­ka­cij­skim ala­ti­ma kao što su apli­ka­ci­ja i fon­to­vi za oso­be s dis­lek­si­jom, rekao nam je Petar Reić struč­njak za vizu­al­ne komu­ni­ka­ci­je i autor ovog jedins­tve­nog i nagra­đi­va­nog start-upa.

Kako bi nji­ho­vi komu­ni­ka­cij­ski ala­ti bili dos­tup­ni svi­ma, bilo je potreb­no pro­na­ći odr­ži­vi biz­nis-model kojeg su nazva­li „per­ma­nent­na crowd­fun­ding kam­pa­nja“ gdje pro­da­jom raz­nih OMO-pro­izvo­da, gra­fi­ka, maji­ca i pla­ka­ta, bazi­ra­nih na jedins­tve­nom vizu­al­nom jezi­ku, finan­ci­ra­ju razvoj ala­ta, a ujed­no i podi­žu svi­jest o komu­ni­ka­cij­skim pro­ble­mi­ma oso­ba s disleksijom.

Disleksija se mani­fes­ti­ra kao smet­nje čita­nja, ali zapra­vo se radi o raz­li­či­tom nači­nu kodi­ra­nja i deko­di­ra­nja infor­ma­ci­ja, o druk­či­jem kog­ni­tiv­nom stilu.

- Kćeri mi je pri­je 5 godi­na detek­ti­ra­na dis­lek­si­ja i kre­nuo sam istra­ži­va­ti ala­te i kako joj se može pomo­ći da pre­bro­di taj pore­me­ćaj. Iznenadio sam se koli­ko malo toga ima u neče­mu što poga­đa goto­vo deset pos­to popu­la­ci­je. Sa surad­ni­ci­ma iz raz­li­či­tih stru­ka, timom logo­pe­da, dje­čjih psi­ho­lo­ga i dizaj­ne­ra kre­nu­li smo razvi­ja­ti ala­te za pomoć i zajed­no smo kre­ira­li jedan vizu­al­ni jezik koji se može vidje­ti u ovim gra­fi­ka­ma, objaš­nja­va osni­vač stu­di­ja OMOLab iz Splita.

Najprije je razvi­jen pose­ban font za dje­cu s dis­lek­si­jom nazvan OMOType na kojem su radi­li dizaj­ne­ri fon­ta i znans­tve­ni­ci sa Sveučilišta u Rijeci koji su razvi­li algo­ri­tam za ras­tav­lja­nje na slogove.

- To je font sus­tav viso­ke čit­lji­vos­ti i viso­ke moguć­nos­ti pri­la­god­be indi­vi­du­al­nim potre­ba­ma koris­ni­ka pa ima 52 ina­či­ce jer svat­ko tko pati od dis­lek­si­je ima svo­je spe­ci­fič­ne pro­ble­me. Ključni dio je bio u pris­tu­pu, jer je font dotad bio sta­ti­čan i nepro­mje­njiv, a mi smo ga poče­li gle­da­ti kao nešto aktiv­no, nas­tav­lja Reić.

Nakon fon­ta kre­nu­li su razvi­ja­ti mobil­nu apli­ka­ci­ju OMOReader koja osim pune afir­ma­ci­je OMOType font sus­ta­va, nudi i niz zna­čaj­ki koje olak­ša­va­ju čita­nje i učenje.

U surad­nji s Bulaja nak­la­dom i CARNET-om pla­ni­ra­no je da kroz apli­ka­ci­ju budu dos­tup­ni i nas­lo­vi iz lek­ti­re kao i dje­la hrvat­skih kla­si­ka. OMOReader je razvi­la digi­tal­na agen­ci­ja Locastic, apli­ka­ci­ja je u stu­de­nom proš­le godi­ne pre­zen­ti­ra­na jav­nos­ti i danas ima već 3.000 koris­ni­ka čiji se broj stal­no povećava.

OMOReader pri­mar­no koris­ti ePub for­mat e‑knjiga dok je konver­zi­jom mogu­će uves­ti dru­ge: PDF, FB2, MOBI, DOCX, RTF, TXT. Upotrebom foto­apa­ra­ta na mobil­nom ure­đa­ju tek­s­to­ve iz knji­ga, časo­pi­sa i osta­lih tisko­vi­na mogu­će je uves­ti, ure­đi­va­ti i spre­ma­ti kao bilješke.

Aplikacija i font su pot­pu­no bes­plat­ni i mogu se pre­uze­ti pomo­ću Google Play ili App Store aplikacija.

- Cijeli pro­jekt je koštao 2 mili­ju­na kuna jer je samo na razvoj apli­ka­ci­je utro­še­no 4.000 rad­nih sati, a sve smo uspje­li zahva­lju­ju­ći pobje­di na natje­ča­ju u okvi­ru pro­gra­ma „Pokreni nešto svo­je“ koji je ras­pi­sa­la ACT Grupa iz Čakovca, vode­ći kon­zor­cij druš­tve­nih podu­ze­ća u Hrvatskoj. Početni kapi­tal za razvoj pro­jek­ta omo­gu­ćio nam je natje­čaj šved­ske zak­la­de „Reach for Change“, rekao je autor projekta.

Osim izlož­be gra­fi­ka, OMOLab je odr­žao u pul­skom HUIU i neko­li­ko pred­stav­lja­nja svo­jih komu­ni­ka­cij­skih ala­ta, fon­ta i čita­ča uče­ni­ci­ma Opće Gimnazije Pula i Škole za pri­mi­je­nje­nu umjet­nost i dizajn, medi­ji­ma i svi­ma zainteresiranima.

– Snaga druš­tva se mje­ri sna­gom naj­sla­bi­je kari­ke. Odnosno, kva­li­te­ta druš­tva se mje­ri po tome jesu li naj­sla­bi­je kari­ke dovolj­no zašti­će­ne. Inače je druš­tvo besmis­le­no, isti­če Reić na pre­zen­ta­ci­ji ovog projekta.

Planiraju ostva­ri­ti surad­nju s Edukacijsko-reha­bi­li­ta­cij­skim fakul­te­tom u Zagrebu, koji bi tre­bao pro­ves­ti znans­tve­no istra­ži­va­nje o kom­pa­ra­tiv­nim pred­nos­ti­ma OMO fonta.

- Inicijalno istra­ži­va­nje je već pro­ve­de­no na sku­pi­ni od 15 dje­ce dis­lek­si­ča­ra u dobi 10 – 14 godi­na – u surad­nji sa split­skom udru­gom Dyxy za djecu/mlade s teško­ća­ma čita­nja i škol­skom polik­li­ni­kom – koje je dalo pozi­tiv­ne rezul­ta­te, u smis­lu da se poka­za­lo da dje­ca, koris­te­ći naš font, čita­ju znat­no brže i s manje gre­ša­ka nego s dru­gim fon­to­vi­ma, ali bismo htje­li i znans­tve­nu veri­fi­ka­ci­ju pro­jek­ta, nagla­sio je Reić.

Sâm naziv „OMO“ nas­tao je para­fra­zom latin­ske izre­ke „Nomen est omen“ („Ime je znak“) u „Omen est omen“ („Znak je znak“).

- Pišući kra­ti­cu „OEO“ roti­rao sam slo­vo „E“, a moja part­ne­ri­ca, koja stva­ri vidi na druk­či­ji način, to je pro­či­ta­la kao „OMO“. U to vri­je­me sam otkrio da mi je i kćer dis­lek­si­čar­ka, pa sam fuzi­rao OMO i ovaj pro­jekt o dis­lek­si­ji, sli­ko­vi­to je opi­sao Reić, pokre­tač OMO projekta.

Tekst Ana FORNAŽAR

Fotografije arhi­va HUIU galerije

• Galerija HUIU
• OMOReader
• Petar Reić