Jure Zrimšek i Klemen Zupanc izlažu u Fonticusu u Grožnjanu

21.05.2019.

Gradska gale­ri­ja Fonticus u Grožnjanu ugos­ti­la je u nedje­lju 19. svib­nja dvi­je samos­tal­ne izlož­be­ne pre­zen­ta­ci­je slo­ven­skih auto­ra Jure Zrimšeka i Klemena Zupanca, dok je kus­tos Eugen Borkovsky dao stru­čan osvrt na auto­re i nji­ho­ve radove.

“Tijelo kao matri­ca” naziv je izlož­be kojom se pred­stav­lja Jure Zrimšek, a sas­to­ji se od pet sli­ka u teh­ni­ci ulje na plat­nu i PVC‑u. Središnji rad u goto­vo praz­noj gale­rij­skoj pros­to­ri­ji pri­ka­zu­je nadre­alan pri­zor čovje­ka u uni­for­mi sa zaštit­nom kaci­gom u zagr­lja­ju s gigant­skim škam­pom, a rak kao i čovjek posje­du­je svo­je­vr­s­ni oklop. Zagrljaj je tako­đer neo­dre­đen, jer ne zna­mo kon­tekst ni oso­bi­ne zagr­lje­nih, te ne zna­mo sli­je­di li nakon zagr­lja­ja polju­bac ili uda­rac. U zaus­tav­lje­nom pri­zo­ru lju­bav­nog para dru­go je zna­če­nje od zaus­tav­lje­ne sce­ne zagr­lje­nih bok­sa­ča usred bor­be, ali u oba pri­mje­ra jas­no nam je o kak­voj se vrsti zagr­lja­ja radi, dok kon­tekst vezan uz rad Jure Zrimšeka osta­je skri­ven. Svojevrsna ale­go­ri­ja eli­te izra­že­na je kroz moti­ve sku­pe mor­ske hra­ne rezer­vi­ra­ne za nedo­dir­lji­ve i pri­vi­le­gi­ra­ne i poli­caj­ca u pro­tu­de­mons­tra­cij­sko­me oklo­pu koji ih šti­ti. Na suprot­noj stra­ni izlo­žen je rad koji pri­ka­zu­je kom­pju­tor­ski obra­đe­no Caravaggiovo raza­pi­nja­nje Svetog Petra s izmi­je­nje­nim bojama.

Borkovsky tuma­či da se kri­za vri­jed­nos­ti, zamje­na vri­jed­nos­ti i sum­nja u povi­jes­no kao karak­te­ris­ti­ke suvre­me­nos­ti reflek­ti­ra­ju u umjet­nos­ti nepo­što­va­njem uobi­ča­je­nih pris­tu­pa, teh­ni­ka i pla­sma­na umjet­nič­kog pred­me­ta, a pre­pu­šta­nje umjet­ni­ku da odlu­ču­je što će biti motiv, a što ne, izlož­be­nim pro­jek­tom Jure Zrimšeka poka­zu­je se još jed­nom aktualnim.“On smiš­lje­no razo­di­je­va pros­tor kako bi pro­ma­tra­ču pokre­nuo misao. Osmišljavajući pre­zen­ta­ci­ju, autor obra­đu­je i ambi­jent unu­tar kojeg pred­stav­lja samo jedan rad. Bijela koc­ka mu slu­ži kao popri­šte pre­zen­ta­ci­je pro­ble­ma. Na radu je ponu­đe­no pre­poz­na­va­nje moti­va. Pred nama su u nekom odno­su čovjek u ska­fan­de­ru ili nekoj vojnoj/svemirskoj odje­ći i mor­sko biće, rak ili škamp. Umjetnik nudi svo­je­vr­s­ni logič­ki nes­klad koji se oči­tu­je pro­ma­tra­ču kao nadre­al­na kom­bi­na­ci­ja real­nih obli­ka: uz mor­sko biće tijes­no je pri­pi­je­na čovje­ko­li­ka figu­ra. Autor nudi pojaš­nje­nje mogu­ćim nas­lo­vom rada: „Government Fusion“. Umjetnik se laća pro­ble­ma­ti­zi­ra­nja ljud­skog te pita­nje real­nog i ire­al­nog. Projekt ini­ci­ra pod­sje­ća­nje na naše vlas­ti­te sno­ve i evo­ci­ra pove­za­nost sta­nja i sum­nje. Groteskna dra­ma­ti­ka ovog rada pos­tig­nu­ta je izbje­ga­va­njem aktiv­nos­ti liko­va. Autor ne poštu­je dos­ljed­nost, već kom­bi­ni­ra praz­ni­nu, lini­ju, crtež ili osli­ka­va­nje kako mu to nala­že tre­nu­tak izgo­vo­ra. Promatrač se mora sam odlu­či­ti što doživ­lja­va gle­da­ju­ći rad, doživ­lja­va li obli­ke ili doga­đaj. Postavljeno je pita­nje: može li naša tje­les­nost pod­ni­je­ti našu sen­z­bil­nost? Uklopljeni dije­lo­vi čine sus­tav koji pos­ta­je ide­ogram, a rad doživ­lja­va­mo kao znak.”

Jure Zrimšek rođen je 1984. godi­ne u Ljubljani. Diplomirao je na Akademiji likov­nih umjet­nos­ti i dizaj­na u Ljubljani, 2013. godi­ne. Izlagao je na mno­gim samos­tal­nim i kolek­tiv­nim izlož­ba­ma u domo­vi­ni i ino­zem­s­tvu: Ljubljana, Maribor, Piran, (SLO); Solun (Gr); Grožnjan, (HR). Dobitnik je neko­li­ko zna­čaj­nih nagra­da za svo­ja dje­la, uklju­ču­ju­ći i nagra­du za poseb­na pos­tig­nu­ća Sveučilišta u Ljubljani u aka­dem­skoj godi­ni 2013 – 2014. Živi i radi u Ljubljani (SLO).

“Simulacija smis­la” naziv je izlož­be kon­cep­tu­al­nog realiz­ma kojom se pred­stav­lja Klemen Zupanc, čine je sli­ka, objekt i foto­gra­fi­ja, a iza ovog zago­net­nog pos­ta­va kri­je se dvos­tru­ka laž odnos­no zago­net­ka koju je umjet­nik lju­baz­no razot­krio posje­ti­te­lji­ma. Objekt bi tre­bao biti sapun, samo što on to nije, jer to ne bi dozvo­lio nutri­ci­onis­tič­ki ins­pek­to­rat koji tra­ži da se pri izra­di sapu­na sli­je­de odre­đe­na pra­vi­la. Umjetnik je tako objekt nazvao matri­ca i gra­fi­ka umjes­to kalup i sapun, budu­ći da se isti prin­cip koris­ti u gra­fi­ci kao i pri izra­di sapu­na, a izra­dio ga po recep­tu­ri s inter­ne­ta. Umjetnik se ipak nji­me pere, jer sapun je sapun i onda kada ga se samo dru­ga­či­je nazi­va. Na zidu domi­ni­ra ogrom­na sli­ka koja zapra­vo nije sli­ka nego foto­gra­fi­ja dimen­zi­ja 156 sa 210 cen­ti­me­ta­ra raz­di­je­lje­na na kva­dra­ti­će čija je mre­žas­ta ispu­na nas­li­ka­na, a nosi naziv “The title is on the back”.

Kustos objaš­nja­va kako umjes­to isklju­či­vo estet­skog, alter pos­t­mo­der­ni­zam poštu­je ins­tin­k­tiv­no i osob­no, te da tra­go­ve ovih pos­tu­la­ta nala­zi­mo na recent­noj pre­zen­ta­ci­ji koju pot­pi­su­je Klemen Zupanc. “Pred nama je aso­ci­ja­tiv­na sce­na izve­de­na kom­bi­ni­ra­nom teh­ni­kom na plat­nu. Iako unu­tar rada nala­zi­mo više pris­tu­pa obli­ko­va­nju, foto­gra­fi­jom i ulje­nom bojom, autor nudi zaokru­že­nu cje­li­nu pro­pi­tu­ju­ći smi­sao i svr­hu umjet­nič­kog čina. Njegov bi se rad, koji se sas­to­ji od figu­ra­tiv­nih isje­ča­ka koji dje­lu­ju poput kola­ža, mogao tuma­či­ti inte­re­som za likov­ni izraz koji pres­ta­je biti podra­ža­va­nje real­nog. Klemen Zupanc radi svo­je­vr­s­ni ready-made. On uzi­ma foto­gra­fi­je auto­mo­bi­la, od njih skla­pa sli­ku te iza­bra­no pla­si­ra kao mon­ta­žu. Autor kao da uskla­đu­je umjet­nost i real­nost, je ulo­ga umjet­ni­ka više se ne sas­to­ji u tome da radi, već da iza­bi­re i/ili kom­pi­li­ra ele­men­te, a soci­jal­ne kono­ta­ci­je pos­ta­ju razum­lji­ve kao znak. Ovdje je dotak­nu­ta ide­ja men­tal­nih sli­ka, dok se nudi jedi­na ozna­ka iden­ti­te­ta: posje­do­va­nje. Značenje umjet­nič­kog dje­la deko­di­ra se pomo­ću svi­je­ta umjet­nos­ti i kul­tu­re kao meha­ni­za­ma ini­ci­ra­nja zna­če­nja i smis­la. Značajno je reći da umjet­nik moti­ve pro­na­la­zi u dje­čjim igrač­ka­ma. Ova stra­te­gi­ja sig­ni­ra para­le­lu „bije­le koc­ke“ i pros­to­ra igre, ali i odla­ga­li­šta za raz­bi­je­ne, dotra­ja­le auto­mo­bi­le. Možemo je doži­vje­ti i kao remi­nis­cen­ci­je na dje­tinj­stvo. Mi pos­ta­je­mo svje­do­ci sli­ke kojoj pre­poz­na­je­mo podri­je­tlo. Jer pro­ma­trač i umjet­nik uvi­jek skla­pa­ju konven­ci­ju. Trenutak pre­poz­na­va­nja pos­ta­je doga­đaj. Da bi se spri­je­či­la rav­no­duš­nost koja osi­ro­ma­šu­je, bri­nu se umjet­ni­ci, a Klemen Zupanc kao akci­onist cilja u tom smjeru.”

Klemen Zupanc rođen je 1989. godi­ne. Akademiju za likov­nu umjet­nost i obli­ko­va­nje v Ljubljani, smjer sli­kar­stvo, zavr­šio je 2016. godi­ne. Dobitnik je Prešernove nagra­de za stu­den­te, 2013. godi­ne. Na kolek­tiv­nim i samos­tal­nim izlož­ba­ma učes­tvo­vao je mno­go puta: Celje, Ljubljana, Maribor, Ribnica, Solkan, Trbovlje, Velenje, (SLO); Gaza / Jeruzalem / Hebron, (IL); Solun, (GR); Tallinn, (EST); Grožnjan, Rijeka (HR); Betanzos, (E); Krakow, (PL); Kasterlee, (B). Radi u Ljubljani.

Tekst Lidija KUHAR i Marko ŠORGO

Fotografije Lidija KUHAR