Izložba “Gran Turizam 2.0” Jelene Kovačić u Umagu

12.06.2019.

U MMC gale­ri­ji Grada Umaga, 6. lip­nja je otvo­re­na izlož­ba nazva­na “Gran Turizam 2.0” čija je auto­ri­ca doma­ća sli­ka­ri­ca Jelena Kovačić. Umjetnicu je pred­sta­vi­la savjet­ni­ca za kul­tur­na doga­đa­nja i mani­fes­ta­ci­je usta­no­ve Festum Sanja Benčić, a izlož­bu, koju je mogu­će pogle­da­ti do 4. srp­nja, struč­no je opi­sao kus­tos Eugen Borkovsky.

Ukupno 11 rado­va čini ovaj pos­tav, od kojih je osam sli­ka u boji, u teh­ni­ka­ma akril na kar­to­nu, akril i akva­rel na plat­nu, tuš na plat­nu, te tri mini­ja­tu­re u goblen­skoj teh­ni­ci koje pri­ka­zu­ju zna­ko­ve pove­za­ne s druš­tve­nim mre­ža­ma, a to su hash­tag, like, te komen­tar. Na sli­ka­ma su pri­ka­za­ni moti­vi veza­ni za turi­zam, ali je izlož­ba podjed­na­ko kri­tič­na i ana­li­tič­na nas­pram ove poja­ve moder­nog doba. Turističko je puto­va­nje pos­ta­lo mjes­to odak­le se šalju sel­fi­ji, pos­to­vi, sta­tu­si i poz­dra­vi, više nego što se odre­di­šte zais­ta doživ­lja­va, dok hor­de suma­nu­tih posje­ti­te­lja vođe­ni unu­tar grad­skih zidi­na pre­plav­lju­ju uli­ce. Autorica ima još uvi­jek nešto za reći, ona je nas­li­ka­la na tka­ni­na­ma i na obič­no­me kar­to­nu tre­nu­tak kad gos­ti zauzi­ma­ju svo­je mjes­to na pla­ži, te su pri­onu­li uklju­či­va­nju, odnos­no isključivanju.

Kustos navo­di kako ovaj pro­jekt, osim puto­va­nja kao tak­vog, pro­ble­ma­ti­zi­ra i sta­nje suvre­me­ne civi­li­za­ci­je. “Jelena Kovačić podas­ti­re sasvim svje­žu seri­ju rado­va. Neki od njih ras­po­la­žu odmje­re­nim, manjim bro­jem deta­lja, dok su neki nago­mi­la­ni ljudima/predmetima. Umjetnica pro­go­va­ra ges­tom, a nas­tav­lja strp­lji­vom pre­ciz­noš­ću a pone­kad i obr­nu­to. To čini na pod­lo­ga­ma koje ne mora­ju biti stan­dard­ni sli­kar­ski mate­ri­jal: pone­kad slu­čaj­noš­ću puta­nje pig­men­ta u teku­ćem medi­ju. Linija se poneg­dje pojav­lju­je kao dio tek­s­tu­re ili kao obrub obli­ka. Umjetnica dozvo­lja­va nepre­ciz­ni potez kis­tom ili raz­li­je­va­nje uvod­nje­ne boje. Često fle­ka­va pod­lo­ga detek­ti­ra oblik i pos­ta­je osno­va za dalj­nju fazu rada. Na zamr­lja­noj pod­lo­zi ona pre­poz­na­je ili gra­di obli­ke koji do kra­ja pro­ce­sa pos­ta­ju cje­li­na. Instinktivan potez kom­bi­ni­ran je sa želje­nim, a kom­po­zi­ci­je rado­va su funk­ci­onal­ne. Ovaj put, ponu­đe­na je temat­ska povez­ni­ca koja je ozna­če­na u nas­lo­vu izlož­be. U reali­zi­ra­nim sli­ka­ma nala­zi­mo bilje­ške opse­siv­nog foto­gra­fi­ra­nja. Akteri sni­ma­ju sebe na des­ti­na­ci­ji. Te foto­gra­fi­je odmah zavr­ša­va­ju na zidu ekra­na neke druš­tve­ne mre­že. Veliki broj lju­di želi dati na zna­nje sli­kov­ni pri­kaz situ­aci­ja u koji­ma su se naš­li. Jelena pro­ble­ma­ti­zi­ra per­fid­ne kam­pa­nje skre­ta­nja smis­la ka želji za domi­na­ci­jom, posje­do­va­njem. Ta domi­na­ci­ja nije rat­na pobje­da ili pra­vi­lo jačeg, već se mani­fes­ti­ra kao tro­fej­no dos­ti­za­nje odre­di­šta. Jer, želja za pres­ti­žem mili­ju­ne lju­di odv­la­či na puto­va­nja. Često su to pot­pu­no odre­đe­na puto­va­nja pod kon­tro­lom vodi­ča. Oni vode gru­pe posje­ti­la­ca na podob­na mjes­ta. Osim što je to pos­luš­na voj­ska potro­ša­ča povr­š­nih infor­ma­ci­ja, otup­lju­ju se čula i gomi­la pos­ta­je mani­pu­li­ra­na. Manipulacija lju­di­ma dove­de­na je do per­fid­ne simu­la­ci­je sre­će posje­ći­va­njem, foto­gra­fi­ra­njem i objav­lji­va­njem foto-svje­do­čans­ta­va atrak­tiv­nih ambijenata.”

Jelena Kovačić rođe­na je u Kopru 1981. godi­ne. Nakon zavr­še­nog Foundation Diploma in Art & Design (Blake College, London), diplo­mi­ra­la je gra­fič­ki dizajn u Barceloni (IED) 2006. i ota­da se bavi sli­kar­stvom, ilus­tra­ci­jom i web dizaj­nom. Sudjelovala je na sli­kar­skim kolo­ni­ja­ma u Grožnjanu (Hr) i Ruseu (Bugarska). Izlagala je grup­no u Hrvatskoj (Poreč, Umag, Grožnjan), Sloveniji (Sečovlje, Piran), Italiji (Muggia), Velikoj Britaniji (London), Španjolskoj (Barcelona), Bugarskoj (Ruse, Sofija) te indi­vi­du­al­no u Hrvatskoj (Buje, Grožnjan, Umag) i Sloveniji (Ljubljana).

Tekst i foto­gra­fi­je Marko ŠORGO