Lekcije iz prosvjete i društva

KINO: DOPUNSKA NASTAVA, reda­te­lja Ivana – Gorana Viteza

Film „Dopunska nas­ta­va“, reda­te­lja Ivana – Gorana Viteza, imao je opti­ma­lan taj­ming za ula­zak u doma­ća kina.

Poklopio se s aktu­al­nim dugo­traj­nim štraj­kom hrvat­skih uči­te­lja, a to je zanim­lji­vo budu­ći da mu se rad­nja odvi­ja upra­vo u ško­li. Priča zapo­či­nje sulu­dim pote­zom ras­tav­lje­nog oca (Milivoj Beader) koji ne može biti s kćer­ki­com na nje­zin rođen­dan. Revoltirani otac upa­da naoru­žan u kćer­kin raz­red, što iza­zi­va talač­ku kri­zu i dola­zak poli­ci­je, a pok­va­re­ni i slat­ko­rje­či­vi gra­do­na­čel­nik (Željko Königsknecht), koji je uju­tro otvo­rio dvo­ra­nu za tje­lo­vjež­bu u istoj ško­li, namje­ra­va isko­ris­ti­ti neo­če­ki­va­nu situ­aci­ju za svo­ju poli­tič­ku promidžbu.

„Dopunska nas­ta­va“ je naro­či­to zabav­na žan­rov­ska mje­ša­vi­na poli­tič­ke sati­re i tri­le­ra s vrlo nape­tom i nepre­dvid­lji­vom rad­njom, stal­no se nešto neo­če­ki­va­no doga­đa i ne može­te odre­di­ti u kojem će smje­ru pri­ča oti­ći. Povrh toga, Vitez ne šte­di niko­ga, niti poli­ti­ča­re i nji­hov odnos pre­ma oni­ma koji su ih iza­bra­li, niti hrvat­ski obra­zov­ni sus­tav s vlas­ti­tim apsur­di­ma, a ni pred­stav­ni­ke medi­ja koji­ma su jedi­ni kri­te­ri­ji kli­ko­vi i gle­da­nost, dok je pra­vo jav­nos­ti na infor­mi­ra­nje samo ispraz­na for­ma kojom pri­kri­va­ju svo­je pra­ve ciljeve.

Likovi jesu pri­lič­no kari­ka­tu­ral­ni, naro­či­to gra­do­na­čel­nik i nje­go­va eki­pa, ali to je u ovak­vom pris­tu­pu više pred­nost nego nedos­ta­tak. Vitez je svjes­tan da je Hrvatska u oči­ma pro­sječ­nog gle­da­te­lja toli­ko kari­ka­tu­ral­na i naka­rad­na drža­va da nikak­vo pre­tje­ri­va­nje na fil­mu ne može ispas­ti pretjerano.

Iako vje­ro­jat­no nije bez mana, “Dopunska nas­ta­va” bio je među naj­za­nim­lji­vi­jim fil­mo­vi­ma pro­tek­log 66. Pulskog film­skog fes­ti­va­la, a nije dobio niti jed­nu nagra­du, niti su mu kri­ti­ča­ri bili sklo­ni. Što je pri­lič­na šte­ta, budu­ći da Vitez u svo­jem fil­mu inte­li­gent­no kom­bi­ni­ra raz­li­či­te žan­ro­ve te pri­zem­nu zafr­kan­ci­ju i pita­nja od bit­nog druš­tve­nog značaja.

Elvis Lenić