Kušnja na Manhattanu

KINO: KIŠNI DAN U NEW YORKU, reda­telj Woody Allen

Slijedeći svoj rad­ni ritam od jed­nog fil­ma godiš­nje, Woody Allen nam je ove godi­ne ponu­dio “Kišni dan u New Yorku”, koji se hrvat­skoj publi­ci upra­vo pri­ka­zu­je u kini­ma uoči Božića.

Iz nas­lo­va je jas­no da se rad­nja ponov­no odvi­ja u Allenovom naj­dra­žem vele­gra­du, a ovo­ga puta poseg­nuo je i za meta­film­skim ele­men­ti­ma. Mladić (Timothee Chalamet) i dje­voj­ka (Elle Fanning) dola­ze na Manhattan s ciljem da ona napra­vi inter­v­ju s poz­na­tim reda­te­ljem (Liev Schreiber), ali pri­tom se stva­ri neo­če­ki­va­no zakom­pli­ci­ra­ju i dovo­de u veli­ku opas­nost nji­ho­vu roman­tič­nu vezu.

Zanimljivo je da se reda­telj zove Roland Pollard, što bismo mogli pro­tu­ma­či­ti i kao Allenovu posve­tu Romanu Polanskom, iako među nji­ma nema slič­nos­ti u kon­tek­s­tu autor­skih opu­sa, nego jedi­no u kon­tek­s­tu optuž­bi za pedo­fi­li­ju i sek­su­al­no zlos­tav­lja­nje. Likovi reda­te­lja i sce­na­ris­ta (Jude Law) ujed­no su jedi­ni meta­film­ski sas­toj­ci, jer je pri­ča ipak posve­će­na lju­bav­nim odno­si­ma izme­đu mla­dih lju­di i kuš­nja­ma koje oni donose.

S Allenom ponov­no sura­đu­je veli­ki tali­jan­ski sni­ma­telj Vittorio Storaro, koji je odlič­no ski­nuo spe­ci­fi­čan ulič­ni ugo­đaj New Yorka, dok pre­tež­no kiš­ne kadro­ve (u skla­du s nas­lo­vom fil­ma) povre­me­no raz­bi­ja dojm­lji­va sun­če­va svje­tlost, što ima i meta­fo­rič­ko zna­če­nje. Poput broj­nih novi­jih Allenovih fil­mo­va, riječ je o dje­lu koje neće ući u ana­le, ali vje­ro­jat­no će vas obra­do­va­ti i oprav­da­ti odla­zak u kino.

Elvis Lenić