Politički stav i posveta životu

KINO: OPROSTITE, MIMOIŠLI SMO SE, reda­te­lja Kena Loacha

Postoje film­ski reda­te­lji čiji je opus toli­ko spe­ci­fi­čan i pre­poz­nat­ljiv da se može sma­tra­ti svo­je­vr­s­nim podžan­rom, a među tak­ve reda­te­lje sva­ka­ko spa­da i bri­tan­ski vete­ran Ken Loach (rođen 1936).

Gotovo svi nje­go­vi fil­mo­vi bave se obič­nim malim lju­di­ma, huma­nis­tič­ki su anga­ži­ra­ni i otvo­re­no lje­vi­čar­ski, a reda­telj­ski stil mu je nena­met­ljiv i naiz­gled jed­nos­ta­van. Takva je i nje­go­va nova dra­ma “Oprostite, mimo­iš­li smo se” (Sorry We Missed You), koja se upra­vo pri­ka­zu­je u hrvat­skim kinima.

Radnja se odvi­ja u bri­tan­skoj rad­nič­koj obi­te­lji – maj­ka (Debbie Honeywood) je nje­go­va­te­lji­ca raza­pe­ta izme­đu sta­rih i nemoć­nih kli­je­na­ta, otac (Kris Hitchen) poku­ša­va nešto zara­di­ti kao surad­nik nemi­lo­srd­ne kom­pa­ni­je koja dis­tri­bu­ira pošilj­ke, dok malo­ljet­ni sin (Rhys Stone) svo­jim bun­tov­nim sta­vom zagor­ča­va svi­ma iona­ko pre­te­žak život.

A opet, koli­ko god teško bilo, život mora ići dalje i odus­ta­ja­nje ne dola­zi u obzir. Loach i nje­gov stal­ni sce­na­rist Paul Laverty stvo­ri­li su još jed­no izvr­s­no film­sko dje­lo, nara­tiv­no sup­til­no ispi­su­ju­ći posve­tu obič­nom i neuni­šti­vom živo­tu. S jed­ne stra­ne iska­zu­ju vrlo jas­ne poli­tič­ke i etič­ke sta­vo­ve, a s dru­ge pru­ža­ju iznim­no fino razvi­je­nu nara­tiv­nu struk­tu­ru, s broj­nim život­nim deta­lji­ma koji pokre­ću rad­nju, kao i lepe­zu uvjer­lji­vih i detalj­no raz­ra­đe­nih likova.

Gledatelj se lako pois­to­vje­ti s nji­ho­vim liko­vi­ma, toli­ko da poči­nje suosje­ća­ti s nji­ho­vom mukom, slič­no kao u kul­t­nom doku­men­tar­cu “Od 3 do 22”, reda­te­lja Kreše Golika, koji pra­ti jedan rad­ni dan mla­de tek­s­til­ne rad­ni­ce i maj­ke. Neovisno o poli­tič­kom sus­ta­vu, kapi­ta­liz­mu ili komu­niz­mu, rad­nič­ka muka uvi­jek je golema.

Elvis Lenić